Samit Evropske Unije: Nejedinstvo oko Bliskog Istoka i oko nastavka pomoći Ukrajini
Nemačka, Austrija i Mađarska najizrazitije su na strani Izraela dok su države kao Irska, Portugalija i Španija osetljivije po pitanju Palestinaca.- 50 milijardi evra planirane finansijske pomoći Ukrajini ne odobravaju ni Mađarska, ni Slovačka, ali ni Italija i Grčka
Posle petočasovne rasprave, šefovi država i vlada EU okupljeni u Evropskom Savetu u Briselu u petak su zajednički osudili Hamasove terorističke napade u Izraelu, istakli da Izrael ima pravo da se brani i pozvali na “humanitarne pauze u sukobu“. Evropski lideri ponovili su podršku Ukrajini iako po konkretnim pitanjima pomoći nije bilo sloge.
Pozivu Evropske Unije na “humanitarne pauze“ između Izraela i Hamasa, prethodila je duga političko-terminološka rasprava jer su UN pre toga zagovarale poziv na “prekid vatre“, dok je Francuska predlagala reč “primirje“, a Nemačka otvaranje “humanitarnih prozora“.
Nije bilo lako članicama EU da nađu zajednički jezik jer su Nemačka, Austrija i Mađarska najizrazitije su na strani Izraela dok su države kao Irska, Portugalija i Španija osetljivije po pitanju Palestinaca. Pozivajući na “humanitarne pauze“ u množini, EU je – smatra se - postigla kompomis – zagovarajući s jedne strane zaštitu civila u Gazi, a sa druge nagoveštavajući kao opravdan nastavak vojne akcije Izraela protiv terorističke grupe Hamas.
U zaključcima sastanka evropski lideri naglašavaju da Izrael ima pravo da se brani u skladu sa međunarodnim pravom i humanitarnim pravom i pozivaju Hamas da odmah i bezuslovno oslobodi taoce.
Evropski Savet podseća da je potrebno da se izbegne pogoršavanje situacije u regionu i poziva na dijalog sa partnerima uključujući tu i palestinsku vlast. Evropski lideri usvojili su u predlog o sazivanju mirovne konferencije.
Takođe šefovi država i vlada EU pozvali su na borbu protiv širenja dezinformacija i podsetili u tom kontekstu na odgovornost internet platformi.
U tekstu zaključaka kaže se i da će EU u saradnji sa svim ostalim partnerima iz regiona raditi na zaštiti civila kako bi se omogućilo da dobiju sklonište i da im bude dopremljena pomoć u hrani, vodi i gorivu, vodeći računa da ta pomoć ne dospe u ruke terorističkih organizacija. Odgovarajući kasno posle ponoći na konferenciji za štampu na novinarsko pitanje “ko je odgovoran zbog propasti plana humanitarne pomoći stanovništvu u Gazi“, predsednica Evropske komisije nije dala direktan odgovor.
Lideri 27 država članica EU ponovili su podršku Ukrajini. “Evropa je na strani Ukrajine“, insistirao je nemački kancelar Šolc u situaciji kada mnogi sumnjaju da posle hamasovog masakra 7. Oktobra u Izraelu, Ukrajina više nije prioritet Unije, tim pre što je američki Kongres odbio da dâ suglasnost za novu pomoć Kijevu.
Ni po pitanju Ukrajine nema sloge među članicama EU: 50 milijardi evra planirane finansijske pomoći Ukrajini ne odobravaju ni Mađarska, ni Slovačkam a uz njih ni nekoliko južnih zemalja, uključujući Italiju i Grčku koji uslovljavaju svoju podršku oslobađanjem novog novca za migracije i prirodne katastrofe. Berlin ili Amsterdam, medjutim odbijaju da budžet EU bude povećan.
Ni vojna pomoć Ukrajini od 20 milijardi evra koji bi bili isplaćeni tokom četiri godine takođe nema jednoglasnu podršku. Na početku rata, Evropljani su finansirali fond za ubrzavanje transfera oružja Ukrajini. Berlin se međutim od sada orjentisao na bileteralnu bilateralnu pomoć kroz direktan dogovor sa Kijevom, dok se Pariz zalaže za zajedničku kupovinu evropske vojne opreme.
