Vanredna debata o Kosovu u Evropskom parlamentu: “Evropska komisija zabrinuta“
Većina poslanika sa desnog centra u Evropskom parlamentu, iz Narodne evropske partije koja okuplja demohrišćane i konzervativce, kritikovala je, uglavnom, Beograd za zaoštravanje situacije na Kosovu
Poslanici u Evropskom parlamentu raspravljali su o “najnovijim dešavanjima u dijalogu Srbija – Kosovo, posebno o situaciji u opštinama na severu Kosova“.
Rasprava je otvorena deklaracijama Evropske komisije i Evropskog saveta. U ime Evropske komisije poslanicima se obratio komesar za humanitarnu pomoć i reagovanje u kriznim situacijama Janez Lenarčić koji je naglasio da su “teško naoružani pojedinci napali policiju Kosova 24. septembra u okviru akcije trgovine oružjem“ i da su se “naoružani kriminalci potom zabarkiadirali u manastiru Banjska“.
U deklaraciji evropskim poslanicima komesar Lenarčić je naglasio da su “razmere ove operacije bez presedana“, dodavši da Evropsku komisiju to zabrinjava.
Ključni momenat za primenu dogovorenog
On je ocenio da obe strane treba da se okrenu dijalogu i aranžmanima koji su prethodno preuzeti i što skorijem održavanju izbora na severu Kosova. Komesar Lenarčić je ocenio da je sada ključni momenat u dijalogu o normalizaciji odnosa između Prištine i Beograda uz posredstvo EU - u smislu primene onog što je dogovoreno.
Paskal Navaro Rios, državni sekretar Španije, zemlje koja trenutno predsedava EU, govorio je u ime Evropskog saveta. Podsetio je da je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj pozvao obe strane na uspostavljanje mira i povratak dijalogu.
Većina poslanika sa desnog centra iz Narodne evropske partije koja okuplja demohrišćane i konzervativce kritikovala je, uglavnom, Beograd za zaoštravanje situacije na Kosovu. Izuzetak je bio poslanik s krajnje desnice Žan Lik Lakapel koji je rekao da su u sukobu posebno odgovorne EU i vlada tzv. Kosova.
Vladimir Bilčik, izvestilac za Srbiju u EP rekao je da nije potrebno površno pripisivanje krivice, da destabilizacija Balkana odgovara “Putinovoj Rusiji“ i da je „jedino rešenje – povratak za pregovarački sto i dijalog“.
Ključni problem – Briselski dogovor
Andor Deli, mađarski poslanik u Evropskom parlamentu izabran iz redova Orbanove stranke Fides, koji je ujedno i član Stranke vojvođanskih Mađara, rekao je da su sve ovo simptomi većeg problema koji je, po njemu, stvaranje ZSO što postoji od 2013. godine i Briselskog dogovora.
“Postoji čitav niz konvencija koje bi trebalo da garantuju status tih zajednica i poštovanje kopenhaških kriterijuma. Nakon skoro deset godina pregovora, sada je na vladi u Prištini da napravi odlučujući sledeći korak“, rekao je Deli.
Najoštriji u pripisivanju isključive krivice Srbiji bili su Tonino Picula (Hrvatska), Viola fon Kramon (Nemačka), Ilhan Kjučuk i Angel Džambarski (Bugarska) koji su tražili da se Srbija osudi.
O neobavezujućoj rezoluciji Evropski parlament će glasati na plenarnom zasedanju u oktobru.
