Posle puča u Nigeru: Evropa strahuje od novog talasa migranata

Vojni udar u Nigeru 26. jula je otvorio brojna politička i geopolitička pitanja, u međunarodnim medijima analiziraju se posledice koje ova situacija može da ima na kretanja migranata, što posebno brine Evropu, prenosi francuski Kurie Enternasional u pregledu štampe:

Tako Telegraf  https://www.telegraph.co.uk/global-health/terror-and-security/nigers-military-coup-casts-doubt-on-eu-migration-scheme/ smatra da ovaj događaj remeti „planove Evropske unije da obuzda migraciju iz Afrike u Evropu“.

U istom tonu  izveštava švajcarski dnevnik iz Ženeve Le Temps https://www.letemps.ch/monde/le-coup-d-etat-au-niger-destabilise-la-politique-migratoire-de-l-ue , koji podvlači da „mnoge neizvesnosti koje proizilaze iz nigerske krize ugrožavaju napore Evropske unije da zaustavi tok dolazaka migranata iz Podsahare u Severnu Afriku“.

Bedem migracijama sa juga Afrike

Ispitujući različite stručnjake, britanski dnevnik podseća da zbog svog geografskog položaja Niger, sahelska zemlja bez izlaza na more, predstavlja „tranzitnu tačku na putevima za Libiju i Mediteran“. Zato se Niger smatra „bedemom“ i „najjužnijom graničnom kontrolnom tačkom EU za migracije iz podsaharske Afrike“. Pre državnog udara, Evropska unija je tako platila „značajne sume“ da zaustavi migracione tokove.

Prema Karimu Manuelu, analitičaru za Bliski istok i Afriku u Economist Intelligence Unit-u , kojeg je Telegraf intervjuisao, ova saradnja je učinila Niger „najvažnijim bezbednosnim partnerom Zapada u regionu Sahela”.

„Od 2015. Evropa se oslanja na ovu snažnu vezu da migracione rute kroz Niger održi zatvorenima“.

Agadez, grad i pokrajina Nigera preko koje se stiže do Libije na migrantskom putu kroz Saharu ka Evropi

Selekcija migranata u Nigeru

Migranti iz zapadne Afrike, ali i sa Roga Afrike, rezimira Le Temps, hrle posebno u Agadez, na severu Nigera. Grad je postao „početna tačka za prelazak pustinje Tenere prema Libiji”, pa zatim prema Evropi – vrlo često preko italijanskih obala.

Švajcarski dnevnik navodi da su Niger i EU u julu 2022. potpisali „operativno partnerstvo za borbu protiv krijumčarenja migranata“. Ovaj sporazum zvanično ima za cilj „spasavanje života, onemogućavanje funkcionisanja ekonomskog modela kriminalnih mreža, prevenciju nasilja i eksploatacije migranata i zaštitu njihovih osnovnih prava”. Le Temps, citira istraživača Instituta za migracijsku politiku Kamij Lkoz:

„Uz tehničku podršku Evropljana, Niger je uložio mnogo napora da ojača kontrole na granici sa Libijom, a EU je zauzvrat dala dodatna sredstva za finansiranje prijema migrantskog stanovništva kao i za razvoj zemlje“.

Niger takođe igra ulogu u izboru kandidata za azil u Evropi. „Uz pomoć Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), Niger je takođe prihvatio milione migranata koji su bili zatočeni u Libiji u užasnim uslovima, pre nego što su preseljeni u zemlje Evrope ili SAD. To je za EU način da pravi selekciju migranata van svojih granica.”

Nevladine organizacije, uključujući Doctors of the World, podseća švajcarski dnevnik, osuđuju ovo ustupanje upravljanja zahtevima za azil.

Novi obrazac američkih vazdušnih operacija se pojavljuje u zapadnoj Africi i mesto koje izgleda ima sjajan horizont u svetu rata i politike, to je Vazdušna baza 201, koja se nalazi oko 5 km jugoistočno od Agadeza,  klasifikovana kao najveća američka baza bespilotnih letelica van Sjedinjenih Država (izvor, https://www.almusallh.ly/en/news/2398-colonel-salahadeen-zedani)

Saradnja sa vladom u Nigeru ili novi izbeglički talas

Ali, nakon svrgavanja privilegovanog partnera Mohameda Bazuma, postoji opasnost da se poljulja cela arhitektura ove migracione politike. Evropska unija je prvo suspendovala finansijsku i bezbednosnu pomoć. Niger, jedna od najsiromašnijih zemalja na svetu i najizloženija terorističkoj nesigurnosti, ipak je u velikoj meri zavisio od nje.

Prema nekim analitičarima, koje citira Telegraf, sadašnji nemiri i delimično zatvaranje granica mogli bi u početku da smanje putovanja. Ali treba se bojati da će pogoršanje krize doneti posla mrežama trgovaca ljudima, koji bi to mogli da iskoriste za povećanje migratornih tokova.

Kamij Lkoz, podseća da su Francuska, Nemačka i Holandija najavile obustavu svake saradnje i javne pomoći Nigeru. Po njoj, nigerska hunta bi mogla da odluči da postavi uslov: nastaviće kao i do sada da kontroliše migracije u skladu sa ugovorom koji je sklopila prethodna vlada, ako zauzvrat dobije političko priznanje i druge ekonomske ili bezbednosne prednosti.

Ista je i analiza Karima Manuela, koji veruje da će Brisel, ako hunta ostane na vlasti, morati da sarađuje po ovim pitanjima sa novom vladom iz Nijameja.

„Na kraju, zapadni partneri Nigera će morati da postignu sporazum sa huntom jer je za Evropu ključno da (ona i dalje) kontroliše migracije i stoga je neophodno održavati radni odnos sa vojnom vladom“.

Ove situacije su svesne sve evropske države, počev od Italije. Le Temps podseća i na zabrinute reči Antonija Tajanija, italijanskog ministra spoljnih poslova koji je, uznemiren nigerijskom krizom, izjavio za dnevnik La Stampa https://www.lastampa.it/esteri/2023/08/07/news/intervista_tajani_niger_guerra_russia_ucraina-12985120/ :

„Problem novog talasa imigranata je već realnost. Svakim danom, ako se ne postigne dogovor, situacija će se verovatno pogoršavati. Ako izbije rat u Nigeru, to će biti katastrofa“.