PREVRAT U NIGERU I EVROPSKA NUKLEARNA ENERGETIKA
Kompanija za atomsku energiju Euroatom, ipak, ne smatra da sadašnja situacija u Nigeru direktno ugrožava evropsku energetiku. Opasnije može biti nešto drugo, a to su političke posledice prevrata
U predsedničku palatu u nigerskom glavnom gradu Niameu ovih dana su upale jedinice pod komandom generala Abdurhmana Tianija i uhapsile nigerskog predsednika Mohameda Bazouma (kada su u pitanju Niger i Nigerija treba praviti razliku - reč je o dve susedne afričke zemlje). General Bazoum je tako postao novi šef ove države koja, inače, važi za jednu od pet najsiromašnijih na svetu. Puč je izbio pošto je Bazoum odlučio da zameni Tianija na mestu šefa presedničke garde.
Bazoum je prethodno postao saveznički miljenik Zapada u borbi protiv ekstremističkih islamskih grupa u zapadnoj Africi, posebno u Maliju i Burkini Faso, dok Rusija nije na ovom terenu imala uspeha u otimanju sa Zapadom oko nigerskog urana.
Partnerstvo sa Francuskom
Bazoum je na vlast došao 2021. kao prvi demokratski i u miru izabrani šef ove države još od 1960. kada je ova država proglasila nezavisnost od Francuske koja je, ipak, ostala tamo prisutna i ključni partner, sa tamošnjim svojim vojnim bazama.
Ključnu ulogu u ovoj zemlji igraju siromaštvo i ekonomsko partnerstvo sa Francuskom. Niger, sa 25 miliona žitelja, nema izlaz na more a ima jedan od najnižih bruto društvenih proizvoda (BDP) po stanovniku. Dva od pet žitelja živi u siromaštvu. Ogromna većina industrijske robe uvozi se Francuske ili Obale slonovače.
Na drugoj strani, Niger je peti proizvođač urana na svetu a bio je poslednjih godina njegov najveći izvoznik u Evropu. Na drugom mestu, kao snabdevač urana Evrope, jeste Kazahstan, treća je Rusija. Najviše nigerskog urana odlazi u Francusku gde pokriva oko 15 posto potrošnje ovog sve traženijeg goriva. Francuska energetika je jako zavisna od nigerskog urana jer se više od 70 posto električne energije proizvodi u nuklearnim centralama. Viškove prodaje, na čemu inkasira oko tri milijarde evra godišnje.
Opasnost od ruskog uticaja
Kompanija za atomsku energiju Euroatom, ipak, ne smatra da sadašnja situacija u Nigeru direktno ugrožava evropsku energetiku. I kada bi Niger ograničio isporuke urana, nuklearne centrale u Evropi bi imale dovoljno goriva za bar tri godine.
Opasnije može biti nešto drugo, a to su političke posledice prevrata. Tamošnja nestabilnost, kako se ističe, ide na ruku Rusiji koju u dobroj miri simpatiše dobar deo stanovništva i vidi je kao alterrnativu Zapadu, posebno Francuskoj i kolonijalnoj prošlosti.
Prema analitičarima, ako bi novo nigersko rukovodstvo odbilo da sarađuje sa Zapadom, Evropa bi imalo od toga dosta štete. Uran nije na antiruskom spisku sankcionisanih uvoznih sirovina. A ako bi iz igre otpao jedan tako značajan isporučilac kao što je Niger, Evropa bi zavisila isključivo od Rusije kao snabdevača. A to bi bila i velika šteta za sam Niger za koga je uran ključni prihoda od izvoza.
