Puč u Nigeru: Francuske kompanije ostavile radioaktivnu pustoš, siromaštvo i otvorena vrata za Rusiju

Nigerijski vojnici koji su zbacili Mohameda Bazuma, optužili su Francusku da želi da "vojno interveniše" da bi izabranog predsednika vratila na vlast. Pučisti tvrde da Pariz „traži načine i sredstva da vojno interveniše u Nigeru“ kao i da je Francuska kontaktirala  „pripadnike Nacionalne garde Nigera” kako bi „dobila neophodna politička i vojna ovlašćenja”.

Pučistički vojnici na čelu sa generalom Tianijem, nekadašnjim šefom predsedničke garde koji sada vodi zemlju, objavili su da su „čvrsto rešeni da brane domovinu“ i pozvali Nigerijce da pokažu svoju podršku novoj vlasti, posle čega je na hiljade demonstranata preplavilo ulice u glavnom gradu Nijameji u nedelju ujutro, mašući ruskim zastavama, skandirajući ime Vladimira Putina i osuđujući Francusku.  Demonstranti su se posebno okupili ispred francuske ambasade, gde su pretili, spalili francuske zastave, gazili službene ploče, razbijali prozore i zapalili jednu prostoriju, posle čega je policija upotrebila suzavac.

Pretnje Francuske i zapadnoafričkih država

Emanuel Makron je zapretio da će odgovoriti „odmah i odlučno” na svaki napad na državljane Francuske i njene interese u Nigeru.  Diplomatski sagovornici rekli su za francusku privatnu telviziju TF1 da je izvesno da je Rusija finansirala državni udar u Nigeru.

Makron je pozdravio „odluke koje su doneli šefovi država” na samitu EKOVAS (Ekonomske zajednice zapadnoafričkih država), koja je u nedelju naredila ekonomsku blokadu Nigera.

EKOVAS je pučistima dala rok od nedelju dana da obnove „ustavni poredak“, pozvavši na „hitno oslobađanje“ predsednika Mohameda Bazuma. Ako zahtevi „ne budu ispunjeni”, ECOVAS „će preduzeti sve neophodne mere” i „ove mere mogu uključivati upotrebu sile”.

Zaključke ECOVAS-a podržala je i EU, zapretivši obustavljanjem finansijske pomoći Nigeru koja je za period 2021. do 2024. iznosila 503 miliona evra. 

Za sada nije jasno koje bi zemlje mogle da učestvuju u upotrebi sile o kojoj govori ECOVAS i ko bi to finansirao.

SAD će tražiti saradnju sa pučistima?

Sjedinjene Američke Države, saveznik Nigera, još nisu preduzele konkretne korake. Američki ministar spoljnih poslova Antoni Blinken ponovo je potvrdio svoju „nepokolebljivu podršku“ predsedniku Bazumu i upozorio da su „stotine miliona dolara“ ekonomske i vojne pomoći Vašingtona „očigledno u opasnosti“.

Ostaje otvoreno pitanje šta će biti ako vojna hunta odbije da vrati trupe u kasarne i ostane na vlasti?

Ulf Lesing, šef programa Sahel u Fondaciji Konrad Adenauer ocenio je za katarsku tv Al Džazira da je situacija „stvarno komplikovana za Sjedinjene Države“, koje imaju ogromnu bazu dronova u gradu Agadezu.

„Mislim da će SAD učiniti sve što je moguće da nađu način da rade (sa huntom)“, dodao je on, podsećajući da „SAD imaju brojne baze u prilično nedemokratskim zemljama“.

Svrgnuti predsednik Bazuma bio je jedan od poslednjih saveznika Francuske – i Zapada uopšte  – u Sahelu, nakon puča u Maliju i Burkini Faso. Posle njihovog proterivanja iz Malija, francuski vojnici – učesnici u operaciji Barkhane - povukli su se u Niger, dok su Mali i Burkina Faso svoje obezbeđenje poverili ruskim plaćenicima Vagnerove grupe.

Vojna saradnja neizvesna, iskopavanja se nastavljaju

Budućnost francusko-nigerijske vojne saradnje danas izgleda veoma neizvesna. Francuski mediji navode da Francuska ima 1.500 vojnika na licu mesta i da je posle povlačenja iz Malija i Burkine Faso u leto 2022. godine, Niger bio stub francuskog antidžihadističkog sistema u Sahelu.

Nekoliko francuskih kompanija je prisutno u Nigeru, a najveća od njih je Orano (bivša Areva), specijalizovana za proizvodnju nuklearnog goriva, koja u Nigeru zapošljava oko 900 ljudi - uglavnom lokalnog osoblja - saopštila je u četvrtak da veoma pažljivo prati situaciju u svojim rudnicima uranijuma.

Tokom perioda 2005-2020, Niger je bio treći snabdevač Francuske uranijumom, posle Kazahstana i Australije. Uranijum iz ove zemlje činio je 19% francuskih zaliha - prema informacijama koje prenose francuski mediji, pozivajući se na tehnički komitet Euratoma.

Za ovu rudu, Niger „više nije strateški partner Pariza kao što je bio 1960-tih i 70-ih“, prokomentarisao je Alen Antil, direktor centra za podsaharsku Afriku pri Francuskom institutu za međunarodne odnose (IFRI).

Jučerašnji Mond preneo je da posle državnog udara u Nigeru, Orano (Areva) nastavlja sa aktivnostima iskopavanja uranijuma na severu zemlje.

Prisutna skoro pedeset godina u Nigeru, grupa Orano (Areva) je partner u tri rudnika uranijuma u ​​zemlji, od kojih je samo jedan u funkciji. Grupa Orano je pre nekoliko godina započela proces diversifikacije snabdevanja.

Portparol Orana uverava javnost da „nema nikakvih promena, situacija je normalna“, preneli su francuski mediji. „Za sada su letovi otkazani, ali održavamo kontakt sa zaposlenima na licu mesta preko interneta i satelitskog telefona“, potvrdio je menadžer kompanije, precizirajući da „oko 300 Nigerijaca vojnika“ i dalje štite rudnike.

Da li Niger postaje nezavisan?

Na evropskom nivou, Niger, koji je još bio glavni snabdevač uranijuma na Starom kontinentu 2021. godine, spao je 2022. godine na drugo mesto (sa 25,3% isporuka) iza Kazahstana (26,8%), navodi Euratom. Slede Kanada (22%) i takođe - Rusija (16,8%) jer ruski nuklearni sektor nije podvrgnut zapadnim sankcijama.

Niger je jedna od najsiromašnijih zemalja na svetu. U 2022. francuska finansijska pomoć Nigeru iznosila je 120 miliona evra.

Pariski Mond juče je objavio analizu u kojoj se konstatuje da su državni udari u Maliju, Čadu, Burkini Faso i Gvineji oslabili saveze Francuske u njenim bivšim kolonijama i ohrabrili stanovništvo Zapadne Afrike u potrazi za većom nezavisnošću i manjim mešanjem Francuske u poslove njihovih zemalja.

Analiza se završava pitanjem: “Da li će Niger postati član ove zajednice afričkih nacija kojima je dosta unipolarnog partnerstva (Afrika - Zapad) i opredeliti se za multipolarnost svoje saradnje (Afrika - ostatak sveta)?“

Uranijumski poslovi uvek opstajali

Mond citira “međunaraodnog analitičara“ Majkla Šnajdera koji ocenjuje da neće biti krize zaliha uranijumskog goriva na kraći rok, a da je na duži rok to “neizvesnije“. Samo energetska kompanija EDF ima rezervi goriva za najmanje dve godine. Što se tiče „žute torte“, žutog uranijumskog praha iz Nigera, on pokriva samo 10 odsto potreba francuskih atomskih centrala.

U ovoj fazi, za Francusku je „problem više geopolitički nego u oblasti snabdevanja uranijumom“, prenosi Mond mišljenje naiemnovanog zaposlenig u Oranu.

List citira i Emanuela Gregoara, direktora u Institutu za istraživanje i razvoj, koji podseća da „u većini pučeva koje je Niger doživeo, industrija uranijuma nikada nije bila suštinski dovedena u pitanje“.

„Posle pregovora 1974. godine Francuzi su nametnuli ugovore koji su finansijski naškodili Nigerijcima, ali nikada nije bilo reči o njihovom raskidanju“.

“Da li će biti drugačije ako u Nigeru zavlada proruski režim? Prerano je reći. A priori, ostale zemlje u regionu poput Malija i Burkine Faso, koje su se okrenule ruskom režimu, još nisu prekinule veze sa francuskim kompanijama“, napominje ovaj istraživač.

Kriminalno ponašanje francuskih firmi

Za poslovanje Areve vezani su najstrašniji skandali kako ekološki, tako i kriminalni.

Kominak, filijala Orana ostavila je posle četiri decenije eksploatacije rudnika Arlit u Sahari, 20 hiljada tona radioaktivnog blata pod vedrim nebom što, prema oceni nezavisne francuske Laboratorije za nuklearna merenja iz Valansa (CRIIRAD), predstavlja neposrednu opasnost za zdravlje sto hiljada ljudi.

Areva je eksploatisala je domaće stanovništo na način uporediv sa najsurovijim metodoma kolonizatora, iako je Niger od 1960. nezavisna država. Reporteri pariskog Monda nedavno su sa lica mesta ponovo izveštavali o užasnom radioaktivnom zagađenju u rudnicima uranijuma u Nigeru i oko njih, o domaćem stanovništvu koje radi bez odgovarajuće zaštitne opreme, o porodicama koje umiru od bolesti i bukvalno su žedni i gladni…

Francuske kompanije ostavile su, posle pola veka eksploatacije uranijumskih rudnika, radioaktivnu pustoš, siromaštvo i – u novom geopolitičkom kontekstu - otvorena vrata za Rusiju.

O kriminalnom ponašanju Areve u Nigeru, u Francuskoj javnosti se govorilo, novinari su objavljivali reportaže, jedan skandal bi smenio drugi ali suštinskih promena nije bilo. Ovo postkolonijalističko tretiranje stanovnika Nigera i njihova beda, naravno, išlo je na ruku islamističkim grupama i terorizmu. Napadi i otmice i širenje islamističkih teritorija bili su razlog da Francuska 2014. uputi svoju vojsku u ovaj deo Afrike, u partnerstvu sa  Mauritanijom, Malijem, Burkinom Faso i Čadom.

Svi se sada pitaju da li će Francuska zaista vojno intervenisati? Tražeći odgovor setimo se da je Makron, došavši na vlast 2017. godine, za premijera imenovao Eduara Filipa, višegodišnjeg bivšeg direktora za komunikaciju (čitaj propagandu) kompanije Areva. Takođe, smanjio je tada vojni budžet za 850 miliona evra, a istovremeno iz državne kase uzeo milijardu i po da bi se dokapitalizovala kompanija Areva koja je grcala u dugovima zbog promašenih investicija i sumnjivih odluka svojih rukovodilaca. Francuska bi, dakle, mogla vojno da interveniše ukoliko njena vladajuća administracija proceni da je to u interesu Areve – Orana.