Ekonomsko – špijunska afera u Parizu: Francuzi Rusima i Kinezima odavali industrijske tajne o čipovima

Dvojica Francuza i dva Kineza u Parizu su stavljeni pod sudsku kontrolu zbog optužbe da su se svesno služili „zaobilaznim šemama kako bi Kini i Rusiji isporučili moćne čipove i informacije o osetljivim tehnologijama”, preneli su francuski mediji, pozivajući se na ekskluzivni izveštaj parskog dnevnika Parizien.

U tekstu pod naslovom “Priča o jednoj izdaji: šef francuskog preduzeća optužen da je Rusima odavao informacije o osetljivoj tehnologiji“, Parizien je izvestio da je “šef francuskog preduzeća Omik (Ommic), specijalizovanog za elektronsku tehnologiju i čipove, lišen slobode i stavljen pod sudski nadzor pod optužbom da je Kinezima i Rusima ilegalno prenosio poverljive tehnološke informacije“.

Optužba za prodaju Rusima

List je preneo da francuski organi istražuju “aferu uplitanja strane sile i širenja oružja za masovno uništavanje“ koja se tiče čipova čija je svrha – kako navodi - prevedna u vojnu.

Omik je francuski proizvođač poluprovodnika za telekomunikacionu industriju i svemirski sektor. Kompanija Omik je velika francuska industrijska avantura. Ima oko sto zaposlenih i jedna je od retkih u Evropi koja proizvodi poluprovodnike, elektronske čipove, navode francuski mediji.

 “Zahvaljujući razvoju inovativne tehnologije čija se tajna ljubomorno čuva, francuski inženjeri su uspeli da stvore model nadmoćnih i potencijalno opasnih čipova“, prenosi Parizien.

List navodi da je ovo preduzeće postepeno preuzeo Ruoadan Z., 63-godišnji Kinez, koji je postao predsednik kompanije 2018. godine, nakon što je kupio 94 % akcija preko investicionog fonda stvorenog u Francuskoj.

Mark R., generalni direktor, kao i Kinez koji je izvršni direktor kompanije, optuženi su da su stranoj vlasti dostavljali industrijske tajne, dokumente i fajlove koji bi mogli da naškode fundamentalnim interesima Francuske. Za ovo krivično delo preti kazna od petnaest godina zatvora i novčana kazna od 225.000 evra.

Složen sistem je takođe uspostavljen kako bi „ se zabranjena oprema prenela u Moskvu i kako bi se preko Kine zaobišao trgovinski embargo protiv Rusije“, navodi dnevnik.

Mediji prenose da je Apelacioni sud u Parizu pustio Marka R. iz istražnog zatvora i stavio ga pod sudski nadzor. Sudski izvori su takođe potvrdili da su i tri druge umešane osobe takođe pod sudskim nadzorom.

U martu je Uprava za unutrašnju bezbednost (DGSI) dal analog za hapšenje još pet osoba, navodi Parizien, ali to izvori koje je intervjuisao agencija AFP kontaktirala nisu potvrdili.

Francuska zaplenila, Amerika preuzela

Parizien prenosi da su se prve sumnje pojavile tokom carinske kontrole, početkom 2021. godine, što je dovelo do otvaranja preliminarne istrage u novembru 2022. Godine. List navodi da su akcije kompanije tada zaplenjene, što je omogućilo Francuskoj da preuzme kontrolu nad njom.

Već početkom februara američka kompanija Makom (Macom Technology Solutions) kupuje u Parizu kompaniju Omik za “samo 38,5 miliona evra“, kako su preneli mediji specijalizovani za elektronsku tehnologiju.

Francuski mediji prenose da je istraga, otvorena na zahtev antiterorističkog tužilaštva i da se odnosi i na “ilegalan izvoz, krijumčarenje, zločinačko udruživanje, falsifikovanje i korišćenje falsifikata, zloupotrebu korporativne imovine“, prenose francuski mediji, pozivajući se na izvor iz pravosuđa.

Pozadina ove afere je vojno i ekonomsko rivalstvo između velikih sila. Kina je postavila poluprovodnike za prioritet u svom planu Made in China 2025, koji je pokrenut 2015.

Kada je tačno pre godinu dana u američkom kongresu izglasan zakon o čipovima, Njujork tajms je pisao da su SAD  „u velikoj meri preuzele je kinesku listu prioritetnih tehnologija... skoro sa decenijom zakašnjenja“.

NYT je tada ocenio da je Vašington odlučio da vodi „klasičnu industrijsku politiku“… a da to ne kaže preglasno, kako ne bi uplašio republikance koji su neprijateljski raspoloženi prema državnoj intervenciji u ekonomiji, niti demokrate, koji ne žele da subvencionišu krupni biznis. Da bi ubedila Kongres, Bajdenova administracija je promovisala vojnu upotrebu poluprovodnika, neophodnih u borbenim avionima, na primer: „Nekadašnje razlike između vojnih i komercijalnih tehnologija uglavnom su nestale“, konstatovao je tada ovaj američki dnevnik, zaključujući da to govori da je reč o „krajnjoj trci u naoružanju 21. veka“ http://www.balkanmagazin.net/tehnologija/cid132-313261/mediji-o-poluprovodnicima-kao-pozadini-ratnih-strategija-sad-prestigle-kinu-1/?_qs=%20N.J.