Posle “ludog dana“ neuspele pobune u Rusiji: Nedoumice i na Istoku i na Zapadu

Tokom “ludog dana“ u subotu 24. juna svi svetski mediji uveli su vanredni program da bi pratili oružanu pobunu u Rusiji - okončanu  tokom večeri. Zapadni mediji i diplomatski centri probudili su se jutros u nedoumici – šta zapravo znači sve ovo što se događalo juče u Rusiji i kakve bi posledice moglo da ima, ne samo po Moskvu već i po svet.

Trupe ruske paravojne grupe „Vagner“ (25 hiljada plaćenika) ušle su u subotu 24. juna u Rostov na jugu Rusije, preuzele kontrolu nad nekoliko strateških vojnih lokacija, pre nego što su nastavile svoj napredak ka Moskvi. Uveče je, međutim, Jevgenij Prigožin, šef private vojske “Vagner“ najavio da će se njegove trupe vratiti u baze koje su do sada bile u istočnoj Ukrajini. Kremlj ga je oslobodio optužbi i najavio Prigožinov odlazak u Belorusiju. Progon ili primirje – za sada nije jasno.

Ujutro se ruski predsednik obratio naciji, osudivši Prigožinovu „izdaju“. U subotu u podne delovalo je da bi dve ruske vojske mogle da počnu da se bore za Moskvu. Nešto posle 20 časova po lokalnom vremenu, kada su njegove kolone bile stacionirane 200 km od Moskve, šef Vagnera, izjavio je da je naredio svojim trupama da zaustave pohod.

Prigožin je želeo da „izbegne krvoproliće sa snagama bezbednosti“, objašnjava ruski medij Meduza koji francuski Kurie enternasional predstavlja u svom pregledu štampe kao nezavisni https://meduza.io/en/feature/2023/06/24/prigozhin-s-aborted-rebellion . Nema više govora da će ići „do kraja“ i da treba da se „gine“ za „oslobađanje ruskog naroda“, kako je najavljivao u petak uveče. „Naše kolone se okreću, idemo u suprotnom smeru i vraćamo se u baze“, napisao je na svom nalogu na mreži Telegram.

Britanski Tajms https://www.thetimes.co.uk/article/putin-humiliated-by-mutiny-russia-ukraine-war-wagner-group-wjfkttlgp zaključuje da je spektakularni obrt koji se dogodio u toku samo jednog dana izazvao “olakšanje“ u Kremlju, ali da Vladimir Putin “izgleda trajno oslabljen“.

“Posle neverovatnog dana kada su plaćenici „Vagnera“ Jevgenija Prigožina krenuli na Moskvu, Putinov bivši kuvar odlučio je da se povuče kada se našao na oko 200 kilometara od ruske prestonice. Aleksandar Lukašenko, beloruski predsednik je bio taj koji ga je nagovorio na nešto što više liči na primirje nego na vraćanje na do tada postojeći poredak... Putin je pozvao svog bivšeg kuvara da ode u izgnanstvo u Minsk“, piše francuski nedeljnik Marianne https://www.marianne.net/monde/europe/exil-en-bielorussie-fauteuil-de-tsar-ou-peloton-dexecution-quest-ce-qui-attend-evgueni-prigojine-le-patron-de-wagner i skoro razočarano pita: “Zar je sve ovo bilo zbog ovoga ?“ (u smislu da se Vagner vrati u baze, a Prigožin skloni u Bijelorusiju i nikom ništa).

Nekoliko sati kasnije, portparol Kremlja je objavio detalje sporazuma između šefa Vagnera i Kremlja – o kojem je zvanično pregovarao beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko – kojim se predviđa odlazak Prigožina u Belorusiju i odustajanje od optužbi protiv njega.

Što se tiče njegovih ljudi, ni oni neće biti procesuirani – s obzirom na njihove borbene podvige u Ukrajini – a oni koji nisu učestvovali u pobuni će čak moći da „potpišu ugovor sa Ministarstvom odbrane“ o integraciji u rusku vojsku, javila je ruska agencija Tass https://tass.com/politics/1637993

Uveče je „Vagnerova“ grupa napustila štab ruske vojske u Rostovu, koji je zauzela tokom noći, „pošto su se pojavili video snimci na kojima se vidi kako se plaćenici rukuju sa meštanima i ulaze u svoja oklopna vozila”, izvestio je britanski Spektejtor https://www.spectator.co.uk/article/is-wagner-launching-a-coup-against-putin-what-we-know-so-far/

Ali čemu se šef „Vagnera“ zaista može nadati nakon ova „luda 24 sata“ kako mnogi nazivaju događaje u Rusiji od 24 juna?

„Sporazum koji je najavio portparol Kremlja Dmitrij Peskov tačno odražava ishod ove bizarne epizode. Prigožin je od moćnog vojskovođe postao čovek koji živi na određeno vreme u stranoj zemlji, čekajući neizbežnu kaznu ruskog predsednika Vladimira Putina“, zaključuje američki sajt Atlantik https://www.theatlantic.com/international/archive/2023/06/putin-russian-coup-over-prigozhin-wagner/674522/ koji se takođe pita „zašto se Prigožin upustio u ovaj puč i zašto je tako brzo propao“:

„Jedna mogućnost je da je Prigožin imao saveznike u Moskvi koji su obećali da će ga podržati, a da su njegovi prijatelji u Kremlju „otkazali ili ih je bilo manje nego što se očekivalo, ili ih uopšte nije bilo… Prigožin, uostalom, nije ni vojni genije ni diplomata. On je nasilan, arogantan i emotivan čovek koji se možda upustio u ovu avanturu iz preteranog samopouzdanja”.

Dok je neposredna pretnja koju predstavlja pobunjenička plaćenička vojska Jevgenija Prigožina uklonjena, „ova bliska pobuna sugeriše da Putinova vlast nikada nije bila tako krhka otkako je preuzeo vlast pre više od dve decenije“, ocenjuje Njujork tajms https://www.nytimes.com/2023/06/24/us/politics/us-russia-putin.html

„Kako bilo, Prigožinova pobuna protiv vojske, koja je postala prvi pokušaj puča u Rusiji u poslednjih trideset godina, slabi Vladimira Putina i njegov režim u jeku rata u Ukrajini i kontraofanzive trupa iz Kijeva“, smatra španski El Pais. https://elpais.com/internacional/2023-06-24/el-jefe-de-wagner-yevgueni-prigozhin-se-rebela-contra-moscu-y-despliega-sus-mercenarios-por-una-region-rusa.html

Italijanska La Stampa https://www.lastampa.it/esteri/2023/06/25/news/putin_punto_non_ritorno-12875979/?ref=LSHEXTRA-BH-I0-P1-S1-T1 pak ocenjuje da će „ova 24 sata konfuzije, panike i vakuma ostati u istoriji Putinovog režima kao tačka bez povratka“.

„Rusija se pojavljuje kao zemlja u kojoj vođa plaćenika Prigožin, koji nema zvanični čin u vojnom lancu komandovanja i zvanično je preduzetnik u ugostiteljskom sektoru u Sankt Peterburgu, može da pokrene državni udar, a svoje ljude uputi u napad na Moskvu, i na kraju iz svega toga izađe - nekažnjen“, zaključuje italijanski dnevnik.

„Rusko stanovništvo je potpuno van ove oružane pobune. To je svođenje računa unutar ruske oligarhije“, zaključak je francuskog diplomate u penziji Žerara Aroa koji je za RTL https://www.rtl.fr/actu/international/invite-rtl-rebellion-en-russie-pour-gerard-araud-c-est-un-coup-d-etat-a-l-interieur-de-ce-pouvoir-russe-mafieux-7900277894 juče analizirao događaje i obrte u Rusiji.

Svetske prestonice juče su bile u pripravnosti. Bela kuća je saopštila da je američki predsednik Džo Bajden bio u kontaktu sa francuskim predsednikom Makronom, nemačkim kancelarom Olafom Šolcom i britanskim premijerom Rišijem Sunakom.

Agencija Frans pres (AFP) prenela je da je francusko Ministarstvo spoljnih poslova savetovalo Francuze da ne odlaze u Rusiju „s obzirom na veoma visoku nestabilnost vojne i bezbednosne situacije”. Nemačka je pozvala svoje državljane da „izbegavaju centar Moskve do daljnjeg”, kao i „vladine objekte, posebno vojne”.

Što se tiče Danske, ona je svojim građanima u Rusiji preporučila „da ostanu u svojim domovima“. Sa svoje strane, Letonija je najavila da će pojačati bezbednost na svojim granicama i da više neće dozvoliti Rusima da uđu na njenu teritoriju.

Ministarstva spoljnih poslova glavnih zapadnih prestonica „pomno su pratila situaciju“ i razmenjivala mišljenja.

Zauzvrat, Rusija je upozorila zapadne zemlje protiv bilo kakvog pokušaja da „iskoriste” situaciju kako bi progurale svoje „rusofobne” planove, uveravajući da pobuna neće sprečiti Moskvu da „ostvari svoje ciljeve” u Ukrajini.

Ranije su se ministri spoljnih poslova zemalja G7 (Nemačke, Kanade, Sjedinjenih Američkih Država, Francuske, Italije, Japana, Velike Britanije) već sastali kako bi „razmenili stavove o situaciji u Rusiji“, kako je šef diplomatije EU Žozep Borelj. Sjedinjene Države su tada nagovestile da nameravaju da „ostanu u bliskoj saradnji sa svojim saveznicima i partnerima dok se situacija nastavlja da se razvija“ u Rusiji.

Šef evropske diplomatije Žozep Borel rekao je da je aktivirao "centar za reagovanje na krizu" EU za koordinaciju razmene između dvadesetsedmorice, uoči sastanka ministara spoljnih poslova EU koji je zakazan za ponedeljak u Luksemburgu. „Događaj je „unutrašnji problem u Rusiji“, izjavljujući da će „pažljivo pratiti situaciju“.

Uglavnom su diplomatske reakcije zapadnih kancelarija i zemalja EU bile vrlo suzdržane. Izuzetak je češka ministarka odbrane Jana Černočova koja je ironično je izjavila: „ Konačno znamo šta su Rusi podrazumevali pod specijalnom operacijom. Posle 16 meseci rata u Ukrajini, Rusija ratuje protiv Rusije“. "To nije iznenađenje. Kod njih je to tradicija. Neuspeli ratovi se uvek završavaju pogubljenjem cara, praćeni haosom i građanskim ratom koji nadgledaju špijuni Tajne službe“, dodala je.

AFP je preneo i saopštenje beloruskog Saveta za nacionalnu bezbednost u kome se kaže da je ovaj „unutrašnji sukob u ruskim vojnim redovima“ …  „poklon dat Zapadu“. https://www.lepoint.fr/monde/wagner-met-fin-a-sa-revolte-et-se-retire-de-ses-positions-en-russie-25-06-2023-2526066_24.php

Zapadne agencije su prenele i tvrdnje Kremlja po kojima je Vladimir Putin tokom telefonskog razgovora dobio „punu podršku“ od svog turskog kolege Redžepa Tajipa Erdogana. Ruski predsednik je „dao informacije o situaciji u zemlji u vezi sa pokušajem oružane pobune”, navode njegove ruski izvori, a turski predsednik je „izrazio punu podršku merama koje je preduzeo” Vladimir Putin.