Diplomatsko posrtanje francuskog predsednika ne prestaje: Demonstranti prekinuli Makronov govor u Holandiji

„Gde je francuska demokratija? Gde smo je izgubili?“, „Konvencija o klimi se ne poštuje“, „Imate milione demonstranata na ulicama“, uzvikivali su demonstranati sa galerije amfiteatra univerziteta u Hagu, prekinuvši tako juče govor francuskog predsednik Makrona posvećen evropskoj autonomiji.

Jedan od demonstranata odmotao je transparent na kojem je na engleskom pisalo: „Predsednik nasilja i licemerja“.

Čuli su se i povici u vezi sa nametanjem penzijske reforme u Francuskoj: “Zaobišli ste parlament!“

Poučan odgovor: „Ovo je demokratija“

Makron je, očigledno iznerviran, odgovorio demonstrantima koji su galamili ali nisu pružali otpor dok su ih redari izvlačili sa galerije:

„Veoma je važno da imamo društvenu debatu“, „Mogu da odgovorim na sva pitanja o čemu razgovaramo u Francuskoj“, „Ovo je demokratija i demokratija je upravo mesto gde možemo da demonstriramo“ i vidimo „ovakvu vrstu intervencije“.

Zatim je pedagoški dodao:

„Dovodite demokratiju u opasnost kad sebi kažete - ne slažem sa zakonom koji je donesen ili sa ljudima koji su izabrani i mogu da radim šta god hoću jer sam odlučujem o legitimnosti onoga što radim“.

Makrona su i napolju čekali demonstranti. Ako je i mislio da će se, odlazeći u poste inostranstvu, bar na kratko skloniti od gužve i protesta kod kuće – francuski predsednik se očigledno prevario. Penzijska reforma “dočekala“ ga je čak i u Holandiji.

Posledice penzijske reforme

Holandska štampa objavila je prigodne analize uoči Makronove “istorijske“ posete, ocenjujući da ovo putovanje predsednika Makrona predstavlja “simbol iznenadnog zbližavanja između dve zemlje unutar Evrope koja se našla u sred velikih promena“, kako piše liberalni dnevnik Handelsblad.

Makron kao da ne može da dođe do reči ni na domaćoj, ni na spoljnopolitičkoj sceni jer penzijska reforma, koju je nametnuo na autokratski način, ne prestaje da ga progoni. Prvo je britanski kralj Čarls Treći, zbog protesta u Francuskoj, otkazao svoju prvu suverensku posetu i večeru u dvorcu Versaj i umesto u Pariz otišao je u Berlin.

Sada je zbog penzijske reforme, takoreći, propao i Makronov govor o evropskoj autonomiji koja je za njega, pre svega, autonomija evropske industrije. Umesto istorijskog govora na društvenim mrežama i medijima kružili su od juče popodne snimci nemile scene iz univerzitetskog amfiteatra u Hagu. 

Neočekivana izjava o Kini

Govor posvećen ovoj temi tim je važniji za Makrona što se samo 24 časa ranije digla bura zbog njegove izjave o evropskoj autonomiji, date novinarima u avionu na kraju posete Kini. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen, koja je zajedno sa njim boravila u zvaničnoj poseti Pekingu, upozorila je da je EU protiv isporučivanja kineskog oružja Rusiji i protiv (kineskog) napada na Tajvan, a predsednik Makron zatim je dao suprotnu izjavu koja je novinare u avionu ostavila “zabezeknutim“, kako je jedan od njih rekao.

Francuski predsednik Makron, naime, rekao je da Evropa ne mora da sledi SAD po pitanju Tajvana i istakao da zagovara stratešku autonomiju Evrope. Ova izjava je izazvalo nezadovoljstvo i brojne komentare, ne samo u francuskoj javnosti već i u zemljama EU.

Prvaci vladajuće demohrišćanske stranke u Nemačkoj (kao Norbert Retgen) odmah su razdelili na društvenim mrežama ocene da je reč o “neshvatljivom“ stavu prema Tajvanu.

„Makronove primedbe o autonomnoj moći Evrope, koja mora da stoji na jednakoj udaljenosti od Amerike i Kine, iznete su bez ikakvih konsultacija sa drugim vladama EU i, što je još gore, one bukvalno predstavljaju napad na evropsko i transatlantsko jedinstvo. Makron je izneo najgluplji i najprašnjaviji argument starog golističkog trusta mozgova, a to je da Evropljani moraju da se oslobode takozvanog večnog američkog tutorstva. Francuski predsednik je svojim intervjuom stvorio podelu u odnosima Evrope sa Sjedinjenim Državama dok je otvorio podele širom Evrope. Da bi se nanela tolika šteta u nekoliko rečenica, trebalo je potruditi se“, ogrčeno je prokomentarisao nemački Zidojče cajtung (Suddeutsche Zeitung).

Niko u EU nije juče podržao Makrona.

Nediplomatska diplomatija 

Ni u Francuskoj nije bilo komentara hvale zbog - reklo bi se - nediplomatske diplomatije francuskog predsednika. Većina Francuza podržava, verovatno, njegovu ideju o autonomiji u odnosu na SAD, ali je veliko pitanje koliko je bilo diplomatski korisno i u interesu Francuske to reći tako izričito i u datom međunarodnom i diplomatskom kontekstu, pri povratku iz Pekinga.

Gotovo da nema analitičara koji se juče oglasio u Francuskoj, a da nije upozorio da je Francuska u strateški saveznik SAD. Poslanici iz Makronove stranke “Renesansa“ bili su primorani da se odazovu pozivima različitih televizija da bi objašnjavali “šta je u stvari predsednik hteo da kaže“.

Postavlja se pitanje i ko savetuje francuskog predsednika i zašto se Makron ponaša kao dete-predsednik – kako neko reče. Na primer, on ide u Peking zajedno sa predsednicom Evropske komisije, zagovarajući evropsko zajedništvo, a zatim daje izjave drugačije od predsednice Evropske komisije koje momentalno izazovu podele u EU.

Makron i na diplomatskom i na unutrašnjepolitičkom planu primenjuje istu infantilnu dijalektiku “može i ovo, ali može i ono“, iako pri tom “ovo“ isključuje “ono“.

Ugledni francuski profesor i antropolog Emanuel Tod opisao je ovih dana da predsednika Makrona kao dete koje iskušava svoje roditelje da bi videlo do koje granice može da ide.

“Nadam se da će se francuski građani ponašati kao odrasli i da će mu postaviti granice“, zaključio je Tod.