Evropski parlament usvojio godišnji izveštaj o spoljnoj politici EU: Sankcije Rusiji ili blokada pregovora o prijemu Srbije?
Posebno se insistira na potrebi usklađivanja sa evropskom politikom sankcija protiv trećih zemalja, pri čemu se pre svega misli na Rusiju. Evropski parlament zabrinut zbog navoda da komesar za proširenje (Varhelji) “namerno nastoji da zaobiđe i potkopa središnju ulogu demokratskih reformi i reformi vladavine prava u zemljama koje su na putu ulaska u EU“
Na plenarnom zasedanju u Strazburu, evropski poslanici većinom glasova usvojili su juče godišnji izveštaj Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta o sprovođenju zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU u kome se, između ostalog, naglašava da Srbija i sve zemlje zapadnog Balkana moraju da se usklade sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije.
Posebno se insistira na potrebi usklađivanja sa evropskom politikom sankcija protiv trećih zemalja, pri čemu se pre svega misli na Rusiju. Parlament naročito žali - kaže se u izveštaju - zbog “niskog nivoa usklađenosti Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, posebno u pogledu vojne agresije Ruske Federacije na Ukrajinu“.
Evropski parlament - piše u istom tekstu - ponavlja svoj stav da bi nova pregovaračka poglavlja trebalo da budu otvorena tek kada Srbija ojača svoju predanost reformama na planu demokratije i vladavine prava i pokaže da je u potpunosti usklađena sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. U izveštaju se, takođe, ističe da Srbija, kao zemlja koja teži evropskoj integraciji, mora da se pridržava zajedničkih vrednosti i prava EU.
Naglašava se da se o ljudskim pravima i ljudskom dostojanstvu “ne može pregovarati“, te da stoga sve zemlje kandidatkinje za prijem u EU moraju uključiti prava osoba s invaliditetom, zajednice LGBTI+, žena i djevojčica te ostalih ranjivih grupa u sve sektore i politike.
Evropski parlament u usvojenom izveštaju poziva na tešnju saradnju između EU i zemalja kandidata i potencijalnih zemalja kandidata u oblasti bezbednosti i odbrane.
U izveštaju se navodi da je EP i dalje duboko zabrinut zbog navoda da evropski komesar za proširenje “namerno nastoji da zaobiđe i potkopa središnju ulogu demokratskih reformi i reformi vladavine prava u zemljama koje su na putu ulaska u EU“. Parlament poziva Evropsku komisiju da pokrene nezavisnu istragu o tome predstavljaju li postupanje i politika koju zagovara evropski komesar za proširenje - kršenje Kodeksa ponašanja članova Evropske komisije i njegovih obveza.
