Svetski mediji o istorijskom preokretu u Evropi: krajnja desnica pobedila na parlamentarnim izborima u Italiji
„Meloni predstavlja ’patriotsku’ opciju koja se protive evropskom sistemu” i odbija „napuštanje suvereniteta”, ocenuje argentinski list Klarin, dok nemački Cajt podseća da je Italija prezadužena i zavisi od finansijske pomoći EU
(Rome, 26.09.2022 - slavlje liderke Partije Braća Italije Đorđe Meloni koja je odnela pobedu na izborima u Italiji i očekuje se da će formirati prvu krajnje desnu vladu)
Stranka krajnje desnice Fratelli d'Italia (FdI) pobedila je na parlamentarnim izborima i postala je u nedelju vodeća politička partija u Italiji, a njena predsednica Đorđa Meloni postaće prva žena predsednica vlade u ovoj zemlji.
Francuski Kurie enternasional donosi pregled reagovanja medija na ovaj dogadjaj:
„Pobeda Đorđe Meloni i njenih saveznika ´menja istoriju zemlje´, glasanjem koje izgleda da ´ravnodušno apsolvira istorijski fašizam´, piše italijanski list levog centra La Repubblica i postavlja pitanje: „I šta nas sada čeka?“
Za Njujork tajms, Italija je „u nedelju okrenula stranicu evropske istorije“, pošto su „stranke koje su bile tabu nekada marginalizovane, označavane kao nacističko ili fašističko nasleđe, ušle u mejnstrim – i pobedile na izborima – širom Evrope“. Pobeda Fratelli d'Italia dolazi dve nedelje nakon Demokrata Švedske (SD), stranke iz neonacističkog pokreta koja je postala prva desničarska formacija u ovoj nordijskoj zemlji.
Koalicija koju je formirala gospođa Meloni sa Ligom Matea Salvinija, drugom krajnje desničarskom italijanskom strankom, i Forca Italia, konzervativnom strankom Silvija Berluskonija, prikupila je ukupno 44 odsto glasova čime je obezbedila većinu u Parlamentu i u Senatu.
Na osnovu ovih rezultata, predsednica Frateli d’Italia je u nedelju uveče preuzela mesto premijera, uveravajući da će vladati „sa ciljem da ujedini narod“.
Sa Italijom kojom će uskoro vladati krajnja desnica, Evropa „po drugi put ulazi u nepoznato“, nakon iskustva Bregzita, ocenjuje španski El Pais.
„Nijednu zapadnoevropsku zemlju do sada nije predvodila desnica inspirisana neofašizmom, pokazujući otvoreno svoj evroskepticizam i svoj ratoborni populistički nacionalizam“, primećuje madridski dnevnik.
„Osećaj nestabilnosti je neizbežan” za Stari kontinent, jer „dolazak Melonija na vlast stavlja tačku na dugi niz vlada” koje tvrde da su „liberalna demokratija”, dodaje argentinski Klarin. „Meloni predstavlja drugačiju opciju, ’patriotsku’, koja se protivi evropskom sistemu” i odbija „napuštanje suvereniteta”.
Nemački Di Cajt primećuje da gospođa Meloni nije oklevala da pojača „antievropsku ogorčenost tokom predizborne kampanje“, ponavljajući iznova i iznova da „nacionalni interesi zemlje treba da budu ispred evropskih interesa“. Nemački dnevnik želi da veruje da će budućeg premijera savladati princip realnosti: „Zemlja, koja je u velikim dugovima, zavisi od finansijske pomoći EU. A njeno obećanje da će Italiju vratiti na noge biće izuzetno teško održati bez fondova EU”.
U stvari, ako bude potvrđena na funkciji premijerke, gospođi Meloni neće biti lak posao, ocenjuje britanski Gardian: Italija zaista prolazi kroz „jedan od svojih najdelikatnijih perioda“, suočena sa „ogromnim izazovima koje predstavlja energetska kriza, rastuća inflacija, moguća recesija i zimski talas kovid-19“.
Đorđa Meloni nema veliko iskustvo u vladi. Bila je ministarka omladine između 2008. i 2011. – takođe će morati da nadzire svoje saveznike, „naročito Salvinija, prilično nekontrolisanog vođu i u slobodnom padu, u poziciji slabosti u sopstvenoj partiji i bez međunarodnog kredibiliteta”, piše konzervativni španski ABC. „Što se tiče Silvija Berluskonija (85), u sumraku političke karijere ni Salvini mu neće biti od velike pomoći“.
