Nova energetska kriza na Balkanu

Oružani sukob SAD i Izraela sa Iranom, koji je iznenada počeo usred diplomatskih pregovora o spornim pitanjama, naglo je uveo svet i u energetsku krizu.

Cene nafte na tržištima su počele da divljaju, kao što se moglo i očekivati u takvoj situaciji. Razuman strah od nestašice nafte je učinio svoje, pa je cena nafte sa umerene od oko 70 američkih dolara skočila na iznose od preko 100, odnosno 116 dolara, kako sa londonske berze prenosi Bi-Bi-Si, pa na 110 ili kasnije na 105.

Balkan i pojedinačne cene goriva po zemljama, foto, https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/koliko-kosta-gorivo-u-srbiji-a-koliko-u-susednim-zemljama

Drama zbog Ormuskog moreuza

Variranje cena se nastavlja, a ozbiljni ljudi iz naftne branše ne žele da daju nikakve prognoze.

Zavisno od ratobornih izjava američkog predsednika Donalda Trampa, ili njegovih smirujućih objava, bile one umesne ili ne, cena sirove nafte tipa “brent” je skakala ili padala ispod 100 američkih dolara. Na tržištima su to značajne varijacije na koje je, naravno, uticao i svaki odgovor Irana na poteze protivnika.

Zatvaranje Ormuskog tesnaca od iranskih vojnih snaga, u ostatku sveta se razume kao izuzetno opasan potez, ne samo zbog svetskih potreba za naftom i njenim sigurnim, stabilnim prometom.

Cena barela sirove nafte je 40 odsto viša nego pre početka napada na Iran, podseća i Al Džazira na engleskom, iz Londona.

Usporavanje sudara sa energetsom krizom

U takvim uslovima i nestabilnost maloprodajnih tržišta derivata postaje neizbežna, kako u svetu, tako i u regionu Balkana. Odbrana lokalnih tržišta derivata od nestašica i ekstremnih varijacija u nabavci i cenama nameće se svima, utoliko pre što cena goriva, a time i transporta, utiče na krajnju cenu svake robe, a i usluga.

Da bi se maloprodajne cene nafte i njenih derivata zadržale pod kakvom-takvom kontrolom, vlastima zemalja prvi instrument za kojim posežu je visina uobičajene akcize na maloprodaju. Traže, uglavnom i nalaze način da smanje visinu akciza ugrađenih u cene goriva. Ovo odricanje od dela državnih prihoda je velika žrtva vlasti, ali je korist za potrošače goriva u pukom ublažavanju neizbežnog rasta cena. Cene će na pumpama i dalje rasti, ali ponešto sporije.

Stezanje kaiša jeste i ostaje perspektiva, kako same države tako i potrošača. Porast cena goriva i porast svih ostalih cena će, uz makaze ograničenih primanja, ionako učiniti svoje u sniženju standarda življenja.

U vreme kada velike naftne kompanije Evropi najavljuju čak i alarmantnu mogućnost nestašice nafte, dakle i naftnih derivata, kako je preneo Bi-Bi-Si, zemlje Balkana se hvataju za moguća rešenja ublažavanja poremećaja u snabdevanju i rasta cena. Ranije formirane rezerve nafte i derivata pružaju šansu za kraći ili duži predah, ali to nije dugoročno rešenje dok traju ratni sukobi sa Iranom, i blokada Ormuskog tesnaca.

Bosna i Hercegovina

Prema Dnevnom avazu, budući da Bosna i Hercegovina nema (aktivnu) rafineriju nafte, planira se da, kao u Austrija, budu formirane zajedno sa distributerima derivate, strateške rezerve za potrebe građana, hitnih službi i ključnih institucija države. Predsednik uprave terminala Federacije BiH Damir Kreso kaže “da će po stabilizaciji cijena biti iskorištena šansa da se stvore rezerve”.

Sagovornik Avaza se zalaže i za veću predvidljivost i stabilnost – kroz fiksiranje dnevnog termina kada se objavljuju promene cena.

Ne bez uzdaha, Kreso poredi visinu akciza u entitetu Federacije sa stanjem u susednim zemljama u kojima su akcize veće, pa je i prostor za manevrisanje sada veći kada je potrebno uticati na snižavanje cena naftnih derivata. Naglašava i prednost zemalja koje imaju rafinerije, koje kao Hrvatska imaju desetak skladišta, ili kao Srbija, koja ima šest većih rezervoara goriva.

Banjaluka, u međuvremenu, kako izveštava sarajevski N1, pokušava da olakša narastajući teret potrošača umanjivanjem i inače nevelikog iznosa akcize, za 20 procenata. Ali to je zamišljeno tako da taj postupak moraju da obave sami potrošači, a budući da je to komplikovano i praktično neisplativo, tek nekoliko konvertibilnih maraka na pun rezervoar automobila, teško da će taj model imati neki uticaj na olakšavanje tereta potrošačima zbog narastanja cene derivata.

Kako izveštava BH izdanje zagrebačkog Večernjeg lista, prosečna cena bezolovnog benzina “95” u Federalnom entitetu BiH, iznosi 2,64 KM, dok je prosečna cena litre dizela 3,34 KM, i beleži dnevni porast od 5 feninga. U poslednjih mesec dana maloprodajna cena benzina porasla je za 33 feninga, dok je litar dizela skuplji za 1,01 KM, navode se podaci Federalnog ministarstva trgovine.

Vlasnik automobila sa rezervoarom od 50 litara sada za jedno punjenje benzina mora platiti 16,50 KM više nego pre mesec dana. Oni koji koriste dizel, sada za pun rezervoar plaćaju 50 KM više nego pre mesec dana.

Podaci koje navodi Večernji list, su uprosečeni zbir raznih distributera, a stvarno, na pumpama cene variraju od jednog do drugog prodavca.

Crna Gora

Crnogorska vlada je, kako prenosi HINA, u očekivanju porasta cene naftnih derivata, za oko 30 evrocenti smanjila državna zahvatanja u ceni litre dizela, a na benzin za oko polovine tog iznosa. Tako je sada cena evrodizela 1,56 eura, a evrosupera 1,57 eura po litru.

Ministar energetike i rudarstva u vladi Crne Gore Admir Šahmanović rekao je HINI da je snabdevenost benzinskih pumpi u Crnoj Gori stabilna, a da su se u to uveravali i kupci iz Srbije koji su se u severnim crnogorskim opštinama često snabdevali jeftinijim gorivom.

Admir Šahmanović je izneo i da će ovo olakšavanje tereta porasta cena goriva za građane, državu koštati umanjenja prihoda budžeta za oko osam miliona evra mesečno. Uz strateške i komercijalne rezerve, Crna Gora može normalno funkcionisati i do dva meseca, bez uvoza. Ukoliko rast cena na svetskom tržištu bude enorman, vlada će razmotriti puštanje u promet naftnih rezervi ili ograničenje potrošnje nafte i naftnih derivata, već prema prilikama.

Srbija

“Vlast tvrdi da je snabdevenost gorivom na malim i velikim pumpama redovna i da je zaštitila tržište i građane od visokog rasta cena”, navodi beogradski nedeljnik Vreme, prenoseći tekst iz Nove ekonomije i, istovremeno, podsećajući da Srbija ima najviše cene derivata nafte u regionu.

Katarina Pantelić, autorka teksta u Novoj ekonomiji podseća na obilazak manjih i većih pumpi ministarke energetike i rudarstva i navodi njene reči: „Ako pogledamo današnje cene, dizel bi prema tržišnim uslovima koštao 270 dinara dok građani, zahvaljujući merama Vlade, na pumpama plaćaju 212 dinara. To smo postigli smanjenjem akcize i puštanjem 40.000 tona dizela iz obaveznih rezervi za snabdevanje malih i velikih pumpi, uz mogućnost da veletrgovci mogu da nastave uvoz i redovno snabdevanje“, rekla je ministarka Dubravka Đedović Handanović.

Uz pregled nižih cena u okolnim zemljama autorka teksta navodi i cene derivata u Srbiji, a uz ostalo: BMB 95 premium je 1,76 evra odnosno 206,9 dinara; dok je BMB 100 - 1,75 evra odnosno 206 dinara po litri. Tečni naftni gas košta 100,9 dinara odnosno 0,85 evra.