Energetska kriza: Ruska nafta, spas za Aziju

Suočene sa energetskom krizom zbog rata SAD i Izraela protiv Irana, azijske zemlje se ponovo okreću Rusiji – prenosi u pregledu međunarodnoh medija pariski Kurie enternasional https://www.courrierinternational.com/article/energie-le-petrole-russe-bouee-de-sauvetage-d-une-asie-a-court-de-carburant_242460.

Kako izveštava Fajnenšel tajms https://www.ft.com/content/c6d988ed-de4f-49d9-97c9-bfebc51be3e2 otkako je Iran zatvorio Ormuski moreuz, Azija traži alternativne izvore energije. Region, koji u velikoj meri zavisi od bliskoistočnih energenata, „jedan od najteže pogođenih globalnom energetskom krizom“ koja je proistekla iz ovog rata.

Blumberg https://www.bloomberg.com/news/articles/2026-04-01/-there-s-no-other-choice-war-hit-asian-buyers-grab-russian-oil pod naslovom „Nema drugog izbora“: Ratom pogođeni azijski kupci kupuju rusku naftu“, ocenjuje da je region utonuo u „kritičnu nestašicu goriva “.

“Azijske zemlje kojima nedostaje energije koriste privremeno ukidanje američkih sankcija kako bi kupile rusku naftu i popunile zalihe ispražnjene zbog rata sa Iranom. Filipini su preuzeli svoj prvi tovar sirove nafte ESPO posle skoro šest godina, dok je prva ruska pošiljka nafte iz Južne Koreje ove godine stigla u luku Daesan i čeka istovar, prema podacima o praćenju brodova. Druge zemlje, uključujući Šri Lanku, pregovaraju sa Moskvom o pošiljkama“, izveštava Blumberg.

Kako Blumberg ukazuje, Južna Koreja primila svoju prvu pošiljku ruske nafte ove godine, naftnog derivata neophodnog za proizvodnju plastike ili za mešanje sa benzinom.

„Trka za alternativama se ubrzava“, ukazuje britanska agencija Rojters https://www.reuters.com/business/energy/asia-barters-scarce-energy-iran-crisis-throttles-supplies-2026-03-31/ , a Kina u isto vreme blokira izvoz goriva. Znaci panike se svuda umnožavaju, prenosi Rojters, od Filipina, koji su proglasili energetsku vanrednu situaciju, do Šri Lanke, koja je smanjila radnu nedelju na četiri dana, do Mjanmara, koji racionalizuje saobraćaj automobila, i Indonezije, koja ograničava prodaju goriva i podstiče rad online.

U ovom kontekstu, rafinerije koje nemaju opremu za preradu drugih vrsta sirove nafte prve favorizuju ruske proizvode. Oni se pojavljuju kao najbolja alternativa bliskoistočnim gorivima. „To je jedino rešenje“, tvrdi Džun Goh, specijalista za tržište nafte u kompaniji Sparta Commodities u Singapuru, koju citira Blumberg.

„Rusija je krajnje rešenje. Kako možemo da se odbije njena nafta kada su potrebe tako velike?“, rekla je Džun Goh za Fajnenšel tajms.

Sjedinjene Države su zaista izdalo dozvolu kojom se odobrava prodaja, do 11. aprila, ruske sirove nafte i naftnih derivata utovarenih na brodove pre 12. marta. Azijske zemlje „koriste“ ovo izuzeće da popune praznine u snabdevanju koje su ostale nakon rata, prema Blumbergu.

Ruska novinska agencija Interfaks https://www.interfax.ru/business/1077593 takođe prenosi reči američkog ministra finansija Skota Besenta, koji ovo izuzeće opisuje kao „ciljanu i kratkoročnu“ meru, bez veće koristi za Kremlj.

Fajnenšel tajms izveštava da je Petron, jedina rafinerija koja snabdeva 30% filipinskog tržišta goriva, kupila 2,5 miliona barela „iz puke nužde“, kao hitnu meru nakon što je iscrpela sve druge „komercijalno i logistički isplative“ opcije. „Nijedno rešenje se ne isključuje“, izjavio je filipinski predsednik Ferdinand Markos Mlađi 25. marta: „Razmatramo sve mogućnosti.“

U Moskvi, portparol Kremlja Dmitrij Peskov, koga je citirao RBC https://www.rbc.ru/rbcfreenews/69b7d5c29a794774bbf60148 očekuje dodatne prihode od rasta cena i ublažavanja sankcija. Međutim, postoji jedan uslov: prema rečima zamenika ministra spoljnih poslova Andreja Rudenka, Rusija neće prodavati svoju naftu zemljama koje podržavaju ograničenje cena, izveštava ruski Komersant https://www.kommersant.ru/doc/8551510.