Eurostat o rastu cena goriva u Evropi: Najveće poskupljenje u Turskoj (41,8%) i Bugarskoj (37,5%)
Sa rastom cena od prosečno 15,4 % za benzin i dizel, Srbija je među zemljama u kojima su poskupljenja goriva bila niža
(ilustracija, source: Eurostat, Office national statistique britannique)
Između avgusta 2025. i avgusta 2026. godine, cene goriva u Evropskoj uniji porasle su za 23,8% - podaci su Evropske agencije za statistike Eurostat. Ovaj prosek prikriva značajne razlike između zemalja članica. Dok su cene na Malti ostale nepromenjene, druge su zabeležile porast od preko 34%.
Na karti “šire Evrope“ van Evropske unije, razlike su takođe značajne. Srbija se sa prosečnim povećanjem cena goriva od 15,4 odsto (13,2 benzin i 18,2 dizel) nalazi među zemljama sa nižim rastom cena. Dok je povećanje bilo ograničeno u Švajcarskoj (+18%), bilo je eksponencijalno u Turskoj (+41,8%). Velika Britanija je imala cene u skladu sa evropskim prosekom (+23%), prema najnovijim podacima Kancelarije za nacionalnu statistiku Ujedinjenog Kraljevstva.
U svim anketiranim evropskim zemljama, poskupljenje je izraženije kod dizela (+32%) nego kod benzina (+19,6%). Snabdevanje dizelom trenutno je više pogođeno padom izvoza sa Bliskog istoka i iz Rusije, kako je objasnila Međunarodna agencija za energiju – preneo je sajt touteleurope.eu.
Zbog međunarodnih tenzija, posebno zbog poremećaja saobraćaja u Ormuskom moreuzu, rast cena na pumpama se naglo ubrzao širom zemalja Evropske unije. Prema podacima Evrostata, u avgustu 2026. godine, cene goriva bile su 23,8% više nego godinu dana ranije u zemljama EU. U junu je godišnji porast bio samo 13,7%, a u julu je porastao na 16,9%.
U periodu između avgusta 2025. i avgusta 2026. godine, 26 od 27 zemalja članica EU zabeležilo je porast cena goriva. U 18 njih, porast je premašio 20%.
Od svih država članica EU Bugarska je zabeležila najveći rast cena goriva: rekordnih +34,5% u odnosu na prethodnu godinu. Slede Litvanija (+28,8%), Finska (+27,6%), Nemačka (+27,5%) i Francuska (+27,4%).
Povećanje je bilo najmanje u Mađarskoj gde je iznosilo samo 1,3%, zatim u Švedskoj (6,1%) i 11,7% u Irskoj. Izuzetak je bila Malta: cene su tamo ostale nepromenjene tokom prošle godine.
Ove razlike se delimično objašnjavaju politikama koje vlade sprovode. Vozači koji žive, na primer, u Francuskoj u blizini granice sa Španijom - pune rezervoare u Španiji gde je gorivo jeftinije. Vlada Pedra Sančeza je privremeno smanjila porez za pumpe sa 21% na 10% kako bi apsorbovala nagli rast cena nafte izazvan geopolitičkim previranjima. Ova mera je smanjila cene za oko 29 centi po litru za benzin i 23 centa za dizel. Francuska, međutim, odbija svako nametanje ograničenja ili smanjenje cena goriva koje bi opteretilo njen budžet. Litar dizela zato u francuskoj košta 2,41 evra u poređenju sa 1,92 evra u Španiji. Vlada u Madridu je takođe smanjila PDV i odobrila povraćaj poreza na gorivo. Italija je privremeno smanjila akcize, a slične mere su bile preduzete i u Portugalu.
Slučaj Malte je poseban. Evrostat navodi da su cene benzina i dizela tamo fiksne od 2020. godine, što objašnjava njihovu stabilnost. Malteška vlada podržava cene na pumpama kroz javne subvencije, što takođe omogućava Malti da se pohvali najnižim troškovima goriva u Evropskoj uniji.
U Mađarskoj, gde je godišnji porast ograničen na 1,3%, vlada je takođe sprovela brojne intervencije. Ograničenje cena je uvedeno u proleće i ukinuto u junu. Od tada, vlada je primenjivala ciljne mere, uključujući subvencije za određena dizel vozila i povraćaj poreza za poljoprivrednike.
Cene na pumpama takođe zavise od troškova sirove nafte i rafinisanja, transporta, marži distributera i nivoa oporezivanja specifičnog za svaku zemlju – prenosi sajt toutleurope.eu
