Naftne kompanije ostvaruju rekordne profite: „700.000 dolara u minuti“
Osam najvećih kompanija ostvarilo je izuzetne profite od početka rata (u Iranu) „dok su cene sirove nafte skakale do 126 dolara za barel, a klimatska kriza podsticala smrtonosne toplotne talase“, piše britanski Gardijan
(ilustracija, „Oni zarađuju previše novca“, izjavio je predsednik SAD novinarima 3. avgusta, govoreći o američkim šampionima, Eksonu i Ševronu, foto https://packagingeurope.com/news/exxonmobil-collaborates-with-value-chain-partners-to-showcase-pe-and-pcr-solutions/13411.article)
Tokom drugog tromesečja godine, velike naftne i gasne kompanije prikupile su više od 90 milijardi dolara dobiti, dok je iranski sukob doveo do naglog rasta cena energije - prenosi pariski Kurie enternasional (https://www.courrierinternational.com/article/energie-700-000-dollars-par-minute-les-compagnies-petrolieres-engrangent-des-profits-record_256548) u pregledu međunarodnih medija:
Dva do pet puta veći profiti
„Naftne kompanije pune džepove“, piše CNN, pre nego što detaljno navodi kvartalne rezultate dva američka giganta u energetskom sektoru – Eksonmobila (ExxonMobil) i Ševrona (Chevron). Za tri meseca Ekson je ostvario dobit od 14,5 milijardi dolara (12,55 milijardi evra), dvostruko više nego u istom periodu prošle godine i najbolji kvartalni rezultat od početka rata u Ukrajini 2022. godine. Ševron je objavio neto dobit od 12,2 milijarde dolara (10,56 milijardi evra) za drugo tromesečje — pet puta više nego u istom periodu prošle godine.
Tokom ta tri meseca, „Exxon je, dakle, ostvarivao 160 miliona dolara (138 miliona evra) dobiti dnevno“, komentariše CNN. Izuzetni rezultati posledica su skoka svetskih cena nafte, izazvanog ratom između Sjedinjenih Država i Irana: od početka godine +40%.
„Ševron je to čak iskoristio da poveća proizvodnju“, navodi medij i dodaje: „Kompanija je najavila rekordnu proizvodnju u Sjedinjenim Državama i rast globalne proizvodnje od 20% na godišnjem nivou.“
Ali američki giganti nisu jedini koji profitiraju u ovoj situaciji.
„Velike naftne kompanije ostvarile su više od 90 milijardi dolara (78 milijardi evra) profita!“, naslov je u britanskom Guardianu (The Guardian) od 5. avgusta. Dnevnik je izračunao:
„Tokom proleća, Aeamko (Aramco), BP, Šel (Shell), Ekvinor (Equinor), Totalenerdžis (TotalEnergies), Eni, Ševron (Chevron) i Eksonmobil (ExxonMobil) ostvarivali su više od 700.000 dolara (više od 600.000 evra) profita u minuti.“ Ovih osam kompanija ostvarilo je izuzetne profite od početka rata, „dok su cene sirove nafte skakale do 126 dolara za barel, a klimatska kriza podsticala smrtonosne toplotne talase“.
Manje nafte – više novca
Na čelu je Aramko, saudijska nacionalna kompanija, koja je prijavila neto dobit veću za 34%, na više od 33 milijarde dolara (više od 28 milijardi evra), „iako su njene infrastrukture bile oštećene iranskim i hutskim napadima dronovima i raketama“, navodi Arab News, dnevnik na engleskom iz Džede, ističući otpornost kompanije.
U drugom tromesečju Aramko je proizvodio ekvivalent od 9,5 miliona barela nafte dnevno, što je znatno manje od 12,6 miliona barela u prethodna tri meseca — ali je tu naftu prodavao po prosečnoj ceni od 108 dolara za barel, umesto 77 dolara u prvom tromesečju. Uprkos prekidu pomorskog saobraćaja u Ormuskom moreuzu, Aramko je mogao da nastavi transport nafte naftovodom koji povezuje njegova istočna nalazišta sa lučkim terminalima na Crvenom moru, na zapadu.
Ni dva britanska naftna i gasna giganta, Šel i BP, ne zaostaju. Prošle nedelje Šel je mogao da predstavi svoj „drugi najbolji kvartalni rezultat svih vremena“, piše Financial Times - uz neto dobit od 9,84 milijarde dolara (8,5 milijardi evra), „iznad očekivanja analitičara“. Sedam Šelovih rafinerija radilo je punim kapacitetom poslednjih meseci kako bi odgovorile na potražnju, prenosi finansijski dnevnik.
Što se tiče BP-a, poslednje velike kompanije koja je u utorak, 4. avgusta, objavila rezultate za period od aprila do juna, i ona je prijavila visok rast dobiti, na 5,73 milijarde dolara (4,96 milijardi evra) — dvostruko više nego u istom periodu prošle godine. To su brojke slične onima koje je Totalenerdžis objavio 23. jula: sa neto rezultatom od 5,4 milijarde dolara (4,7 milijardi evra) u drugom tromesečju, francuski naftni gigant takođe je udvostručio profite na godišnjem nivou.
Predstojeći izbori i toplotni talasi
Ovi izuzetni rezultati izazvali su reakciju Donalda Trampa, iako je poznato da on vodi politiku veoma naklonjenu naftnim gigantima, primećuje The Wall Street Journal.
„Oni zarađuju previše novca“, izjavio je predsednik SAD novinarima 3. avgusta, govoreći o američkim šampionima, Eksonu i Ševronu. „Kada vidite kompaniju koja je uvećala profit dvanaest puta u odnosu na prethodnu godinu, trebalo bi deo toga da vrati državi. I bolje bi joj bilo da snizi maloprodajnu cenu, cenu za potrošača.“
Izjava pokazuje da je Donald Tramp „potpuno svestan političkih posledica visokih cena na pumpama uoči izbora za Kongres sredinom mandata, posebno za republikanske kandidate“, komentariše analitičar koga citira američki dnevnik WSJ.
Sa svoje strane, Gardijan podseća da je studija objavljena u septembru u naučnom časopisu Nature prvi put uspostavila direktnu vezu između emisija gasova sa efektom staklene bašte velikih naftnih i gasnih kompanija i toplotnih talasa.
„Ova analiza je pokazala da bi emisije svake od četrnaest najvećih naftnih kompanija, same po sebi bile dovoljne da izazovu više od pedeset toplotnih talasa koji bi inače bili praktično nemogući.“
Prema britanskom dnevniku, izuzetni profiti, ostvareni zahvaljujući ratu u Iranu, ponovo jačaju pozive da se „naftni i gasni giganti nateraju da plate nadoknadu za ekološku štetu koju su prouzrokovali iskorišćavanjem katastrofa“ i da se finansira brza tranzicija ka obnovljivim izvorima energije.
