Izveštaju o uticaju organizacije “Muslimanska braća“: O potkopavanju države i upotrebi islamizma za predizborne svrhe

U buri koja se digla u Francuskoj posle objavljivanja izveštaja eksperata pod nazivom „Muslimanska braća i politički islamizam u Francuskoj“, teško je razaznati u kojoj meri se govori o realnoj pretnji bezbednosti Francuske, a u kojoj meri alarmistički ton određuju partijski interesi uoči lokalnih izbora iduće godine i parlamentarnih i predsedničkih izbora 2027. godine.

Autori izveštaja, koji upozorava na postupno i diskretno prodiranje “opštinskog islamizma“ u sve pore društva, su jedan policijski prefekt i jedan bivši ambassador. Sadržaj ovog dokumenta sa oznakom “tajna“ očigledno je, sa političkim predumišljajem, pušten da “procuri“ u konzervativni dnevni list Le Figaro u vlasništvu proizvođača oružja i vojnih aviona “Daso“, tradicionalno blizak Katoličkoj crkvi i krupnoj industriji.

Puzajući rast uticaja

Izveštaj sugeriše da islamistička pretnja više ne dolazi isključivo od nasilja i terorizma već od diskretnog ideološkog “uvlačenja” u sve segmente društva.

Izveštaj je usredsređen na ulogu i delovanje Muslimanske braće, islamističke organizacije osnovane u Egiptu 1928. godine. Autori opisuju alarmantno napredovanje strategije puzajućeg uticaja ove organizacije u Francuskoj.

Konstatuje se „infiltriranje“ pripadnika Muslimanske braće, posebno u oblastima obrazovanja, visokog obrazovanja i sporta što je rezultat dugoročne strategije potkopavanja “nacionalne kohezije” i predstavljala 'pretnju u kratkoročnom i srednjeročnom smislu”.

U izveštaju se govori o ulozi verskih škola i influensera u društvenim medijima koji se opisuju kao propovednici. Takođe se govori o stranom finansiranju, posebno iz Katara” i „eskalaciji ´anticionističkih aktivnosti´” od kako je Hamas napao Izrael 7. oktobra 2023.

Obrazovni sektor opisuje se kao “jako jezgro“ projekta “uvlačenja“ islamizma u društvo i to preko - kako se navodi - verskih škola, imućnih dobrotvornih organizacija i moćnog “rezervoara“ propovednika“.

„Obrazovni sektor izgleda da je prioritet francuskog ogranka Muslimanske braće, u meri koja ga razlikuje od njegovih evropskih pandana“, ističe se u izveštaju koji otkriva da je u septembru 2023. godine „21 ustanova identifikovana kao povezana sa pokretom Islamska braća (18 direktno i tri se smatraju bliskim), sa ukupno 4.200 studenata u tekućoj školskoj godini“.

Istraživanje i izbori

Da bi napisali izveštaj, autori su deset puta boravili su na raznim mestima “na terenu“ u Francuskoj, a četiri puta su putovali na razna odredišta u Evropi tokom prve polovine 2024. godine, koristeći diplomatsku mrežu.

Pre nego što su objavili ovaj “eksplozivni dokument“, sastali su se sa 45 francuskih i stranih univerzitetskih stručnjaka različitih uverenja.

Imali su i niz sastanaka sa muslimanskim liderima, kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou, uključujući tri sa muslimanima koji se smatraju ogrankom Muslimanske braće u Francuskoj.

Pored pregleda stručnih radova o pitanju uticaja i aktivnosti Muslimanske braće, vodili su i detaljne razgovore sa francuskim obaveštajnim službama i svim administracijama koje su uključene u analizu i praćenje ovog fenomena – preneo je Le Figaro.

„Postoji mogućnost da se imena članova Muslimanske braće nađu na listama za lokalne izbore 2026. godine“, upozorio je, povodom objavljivanja izveštaja, ministar Retajo na televiziji dnevnika Le Figaro. Smisao izveštaja je da razjasni „antirepublikansku“ i „subverzivnu“ prirodu Muslimanske braće – smatra Retajo.

Dok konzervativni Le Figaro ocenjuje da je izveštaj eksplozivan i da oslikava Francusku kao državu koju islamizam potkopava iznutra, dotle Le Monde, blizak levom centru i krugovima masonerije, smatra da izveštaj ne donosi nešto posebno novo, te da je manje alarmantan  nego reakcije i interpretacije koje su usledile posle objavljivanja.

Političari sa levice ocenjuju, uglavnom, da je izveštaj ubačen u medijsku orbitu sa političkim predumišljajem, uoči lokalnih i parlamentarnih i predsedničkih izbora, ukazujući da je preterana politizacija opasna jer može samo da izazove radikalne kontra-reakcije kod stanovništva muslimanske veroispovesti.

Nacionalna federacija francuskih muslimana osudila je "neosnovane optužbe" i upozorila na "opasno mešanje" između islama i radikalizma.

Lider levice Žan-Lik Melanšon je na društvenoj mreži Iks izjavio da je „islamofobija prešla crvenu liniju“. Ima, međutim, indikacija da i Melanšon politički kalkuliše, očekujući da zauzvrat dobije glasove dela Francuza islamske veroispovesti. Ove optužbe postale su učestalije od kako je Melanšon izjavio da Hamas nije teroristička organizacija već je “pokret otpora“.

Gabrijel Atal, šef Makronove partije Renesansa, kao konkretnu akciju,  predložio je zabranu nošenja feredže u javnim prostorima za maloletnice mlađe od 15 godina, kao i novi i zakon protiv separatizma.

Predsednik krajnje desne stranke Nacionalno okupljanje Džordan Bardela pozvao je na potpunu zabranu Muslimanske braće. Krajnja desnica podseća da je ona odavno prva upozoravala da Francuskoj preti opasnost od islamizma i da država mora “da se obračuna“ sa njim.

Otimanje o temu „islamska opasnost“

Dve ključne političke figure u Francuskoj imaju interesa da pitanje “islamističke pretnje“ bude održavano u žiži medijske pažnje – koliko god da je to kontraproduktivno za njegovo rešavanje. 

Prva firgura je ministar unutrašnjih poslova Bruno Retajo. On je upravo imenovan za potencijalnog predsedničkog kandidata partije desnog centra Republikanci koja od 2017. godine nije ni senka onog što je nekad bila - stranka koja je decenijama davala predsednike i premijere i imala dominantnu ulogu u Skupštini i Senatu.

Retajo otima temu “islamske opasnosti“ od krajnje desnice. On preuzima ekstremno desničarsku retoriku, optužujući sudstvo za “mlakost“ i indirektno za “levičarenje“. Ponavlja da sudstvo onemogućava zaštitu suvereniteta i bezbednosti države. To je tipična formula krajnje desnice čiji je prvi cilj uništenje pravosuđa kao potpuno nezavisnog stuba demokratske vlasti, odvojenog od izvršne vlasti (vlade) i zakonodavne vlasti (parlamenta).

Retajo ima predsedničke ambicije koje namerava da ostvari, očigledno preuzimajući teme i stil krajnje desnice. Istovremeno, Retajo ukazuje da je njegov drugi rival - Makronova centristička administracije gurnula državu ne samo u rekordne dugove, već je prepustila Francusku “podzemenom“ islamističkom osvajanju. Iz toga proističe poruka da - ko god bio kandidat Makronove stranke – ne zaslužuje poverenje glasača. Makron, inače, nema pravo da se treći put kandiduje za predsednika.

Druga ključna figura u ovoj aferi je predsednik Makron kojem je hitno potrebna „velika opasnost od koje će spasti zemlju“, ne bi li se nekako otarasio etikete najomraženijeg predsednika u novijoj istoriji, koji radi u interesu milijardera i finansijskih centara moći, a ne građana, i demontira francusku državu i javni sektor.

Zato je o izveštaju o Muslimanskoj braći pre nekoliko dana raspravljao Savet za odbranu - telo koje se bavi krizama poput one u Ukrajini i velikim vojnim i geopolitičkim pitanjima, što jasno odražava značaj koji Jelisejska palata želi da prida pitanju islamizma u ovom trenutku.

Mediji su preneli da je predsednik Emanuel Makron zatražio od vlade nove predloge mera za sledeći Savet odbrane u junu.