Gardian: Brzina razvoja veštačke inteligencije izaziva i nade i strahove
Pojava veštačke inteligencije za neke ljude je korisna, a za neke predstavlja pretnju
(ilustracija, The Guardian, logo, https://en.m.wikipedia.org/wiki/File:The_Guardian_2018.svg)
Pre nekoliko dana, Oliver Figel, fotograf iz Minhena, naišao je na iznenađujuću sliku na naslovnoj strani jednog velikog nemačkog nedeljnika. Na njemu je prikazan dečak koji trči iza lopte na fudbalskom terenu. Ali na travnjaku, izgledalo je da neko cveće lebdi u vazduhu, bez stabljike. Gol kavez je izgubio polovinu svoje mreže. Dečakove ruke su bile deformisane.
Oliver Fiegel (47) dugo je radio sa novinama i časopisima, ali su već neko vreme narudžbine za posao presušile. Prema njegovim rečima, ova čudna slika nije retkost: „Ilustracija generisana [veštačkom inteligencijom]“, navodi se u potpisu.
Na štetu (ljudske) kreativnosti?
Ovo je teška pilula za fotografa: upotreba veštačke inteligencije (AI), na štetu ljudske kreativnosti, savršeno odražava pretnju njegovom umetničkom pozivu. Umetnost koju je usavršavao godinama, a koja se danas postepeno briše pojavom generativnih alata veštačke inteligencije, profitabilnija je, ali sa generalno manje zadovoljavajućim rezultatima.
„AI uništava ovaj sektor“, žali se Oliver Fiegel. Poput njega, nekoliko desetina svedočenja objavljenih u Observeru govore o preokretima koje je donela demokratizacija generativne veštačke inteligencije u njihovim profesionalnim životima – i u dobrom i u lošem smislu – u pozadini velikih ekonomskih transformacija.
„I sve to ide veoma brzo“, primećuje fotograf.
Posle osamnaest godina karijere, Oliver Fiegel morao je da pronađe različite izvore prihoda pošto nije mogao da nastavi da zarađuje za život samo od fotografije. Danas razmišlja da odustane od svega toga kako bi otvorio vinski bar.
Stečeno znanje postalo beskorisno
U razvijenim ekonomijama poput Velike Britanije, Nemačke i SAD, veštačka inteligencija bi mogla da utiče na 60% radnih mesta i potencijalno negativno utiče na polovinu njih, prema istraživanju Međunarodnog monetarnog fonda, objavljenom prošle godine. Oliver Figel kaže:
"Ne poznajem mnogo fotografa koji još uvek uspevaju da žive od svoje profesije. Teško je... Ceo život sam sebe definisao kao kreativca."
Karl Kerner radi kao prevodilac – između engleskog, nemačkog i norveškog – od 1994. godine. Specijalizovao se za naučne publikacije, vrstu teksta koja zahteva tehničko znanje i veoma preciznu terminologiju. „Sada sam manje-više nezaposlen“, rekao je. "AI je došla kao cunami." Sa porastom mašinskog prevođenja i alata za naknadno uređivanje, poslednjih godina „broj porudžbina se postepeno smanjivao“.
Gubitak tog aspekta njegovog identiteta bio je pravi šok za ovog rođenog Njujorčanina, sa boravištem u Tonsbergu, Norveška.
"Preko noći, svo to lingvističko znanje više nije bilo korisno. Teško je, jer me je to definisalo kao profesionalca. Kao da mi je tepih izvučen ispod nogu."
Sa 64 godine, Karl Kerner je našao mesto u konsultantskoj firmi, fokusiranoj na svet poljoprivrede.
"Nije bilo lako. Nije povoljno vreme za traženje posla."
Međutim neki od ovih novih tehnoloških alata mu takođe pomažu u radu na nekoliko ugovora o prevođenju koje još uvek dobija. Umesto da obrađuje rečenice jednu za drugom, sada može da unese čitave tekstove u svoj softver za mašinsko prevođenje, a zatim da koristi svoje veštine da eliminiše netačnosti i pogrešna tumačenja, značajno smanjujući vreme utrošeno za svaku narudžbu.
„Nisam tehnofobičan“, uverava nas. "Smatram da je ovo fascinantno."
Strah od moći tehnoloških giganata
Drugi profesionalci su pozitivniji o ulozi AI u njihovim profesijama. Ovo je posebno slučaj Aleksandra Kalvija, lekara opšte prakse u Sariju (južno od Londona). Koristi veštačku inteligenciju da očisti svoje beleške, što mu je omogućilo da postigne efikasnost i preciznost. Sada može „više da se fokusira na svoje pacijente, a manje na svoje ocene“.
AI mu je omogućila da poveća broj pacijenata koje pregleda, ponekad ima od četiri do pet konsultacija na sat. U budućnosti, a zahvaljujući tehnološkom napretku, Aleksander Kalvi veruje da će ovi alati naći i druge namene i da će pomagati lekarima u postavljanju pitanja pacijentima i davanju recepata.
Pol (44), istraživač iz oblasti matematike i filozofije u Stokholmu, usvojio je „ChatGPT“ da bi podstakao svoje misli. Konverzacijski robot mu pomaže da sumira svoja čitanja i analizira istraživačke teme.
„Ona zna ponešto o mnogim stvarima – poznaje rad drugih istraživača o kojima ja ne znam apsolutno ništa“, objašnjava on, što mu omogućava da dublje proučava određena pitanja.
Istraživač ne koristi samo „ChatGPT“ profesionalno. Takođe koristi robota za razgovor za više ličnih zahteva, posebno za analizu svojih najčudnijih snova.
Uprkos koristi koju nalazi da ovi alati pružaju, Pol je zabrinut zbog količine ličnih podataka koje prikupljaju kompanije koje razvijaju generativnu veštačku inteligenciju. Kaže da je „veoma zabrinut“ zbog „moći koju ima ovih nekoliko tehnoloških giganata“.
„Koliko će ljudi ostati bez posla?“
Dženi Tarner je doživela „veoma iznenadni“ pad svojih narudžbi. To se poklopilo sa širenjem alata za proizvodnju AI slika. Ova 33-godišnja slobodna ilustratorka, sa sedištem na severoistoku Engleske, prodavala je svoje kreacije na veb stranici „Etsy“. Naplaćivala je sto funti (oko 120 evra) za portret u boji urađen olovkom, na primer. Ali pre nekoliko godina, videla je prve slike generisane veštačkom inteligencijom koje se pojavljuju ispod oglasa njenih kreacija pod “klijenti sa sličnim interesovanjima gledali su i ovo” nudeći kupcima skoro isto za manje od 10 funti [12 evra].
„Ne mogu više da izdržim konkurenciju... Nikada neću moći da pariram ovim cenama“, žali se ona. "Za mene je to bio pravi šok, odjednom sam se osećala prazno, kao da je sve pokvareno. Bila sam uznemirena, ljuta."
Ona, koja je crtala od malena i učila umetnost u školi a zatim na univerzitetu, morala je da se pomiri sa uklanjanjem svojih radova sa „Etsy“ i razmišljanjem o promeni karijere. Pita:
„Ako ovaj fenomen postane raširen, koliko će ljudi ostati bez posla?“
