Le Monde: Izazivanje kiše, kontroverzna tehnika promene vremena

Veštački menjati vreme, izazivajući kišu i na taj način zadovoljavati potrebe svog stanovništva i svoje privrede: takvu ambiciju pokazuje Kineska meteorološka agencija, koja je krajem 2019. pokrenula svoj prvi nacionalni plan u ovom pravcu. Oko toga je zavladalo uzbuđenje u stranim medijima, ali ne i u Kini  jer je „ren gong zeng ju“, ili veštačko pojačavanje padavina, već bila uobičajena praksa u ovoj zemlji.

Tehnika koja se koristi sastoji se u zasejavanju oblaka kako bi se izazvale padavine ubrizgavanjem čestica soli ili srebrnog jodida avionom, raketom ili uređajem koji sa zemlje širi dim. Naučnici već više od jednog veka proučavaju uređaje za modifikaciju vremena.

Kineske rakete za kišu

Kina sada zauzima mesto svetskog lidera u ovoj praksi. Istorijski gledano, vodni resursi su veoma neravnomerno raspoređeni u Kini – severna polovina ove zemlje ima ih manje od 20 odsto. Pod pritiskom globalnog zagrevanja, međutim, čak su i južne provincije teško stradale od suše 2022.

Svaki kineski grad ima lokalni plan zasejavanja oblaka, koji sprovode državni službenici i istraživači, u saradnji sa vojskom. U periodu od juna do novembra 2022. godine, zasejavanje je sprovedeno tokom 241 avionaskog leta, pri čemu je lansirano 15.000 raketa što je izazvalo „8,56 milijardi tona dodatne kiše“ u slivu reke Jangce, navodi kineski Pipls dejli.

Ali Kina nije usamljena u želji da iskoristi oblake u svoju korist. Sjedinjene Američke Države, Ujedinjeni Arapski Emirati, Rusija, Saudijska Arabija, Južna Afrika, Tajland, Meksiko... Nekoliko zemalja ima programe koji imaju različite ciljeve: smanjenje uticaja suše na poljoprivredne aktivnosti, obezbeđenje snabdevanja vodom za piće, suzbijanje šumskih požara, očuvanje i obnova ekosistema... U Francuskoj sejanje oblaka u dvadesetak odeljenja sprovode Nacionalna asocijacija za proučavanje i borbu protiv atmosferskih nepogoda i kompanija Seleris (Selerys). Cilj je da se spreči potencijalna šteta usled padanja grada na usevima u proleće i leto.

Organizovanje kiše

Zemljina atmosfera sadrži 13.000 kubnih kilometara vode u obliku pare. Ova velika rezerva obnavlja se između osam i devet puta godišnje zahvaljujući prirodnim pojavama koje učestvuju u kruženju vode: isparavanju iz zemlje i okeana, transpiracija biljaka, padaviname, itd.

Za formiranje kiše i snega, obilno prisustvo jezgra kondenzacije u atmosferi je presudno. Ove sitne čestice, nošene vetrom, koje proizvede vulkani, okeani ili zemlja, omogućavaju da molekuli vode postanu kapljice, a “prehlađena“ voda – koja ostaje tečna uprkos temperaturi ispod tačke smrzavanja – se pretvara u led. Ovi fizički procesi inspirisali su tehniku zasijavanja oblaka.

Mnogi sanjaju  tome o da “organizuju“ padanja kiše koliko im je volja, ali ipak čovek ne može da stvori padavine ni iz čega. Prema naučnicima Ujedinjenih nacija, autorima knjige o pokušajima nekonvencionalne eksploatacije vode (https://link.springer.com/book/10.1007/978-3-030-90146-2#about-this-book

Unconventional Water Resources, Springer, 2022), trenutno je „nemoguće veštački proizvesti oluju ili promeniti vetrove kako bi transportovali vodenu paru u određeni region“, jer bi energija potrebna za takve operacije bila prevelika.

Samo dve vrste oblaka se mogu zasejati – jedan od njih je konvektivni oblak (kumulusni oblak). Andrea Flossmann, profesorka na Univerzitetu Clermont Auvergne i kopredsjedavajući grupe stručnjaka za modifikacije vremena Svetske meteorološke organizacije (WMO), objašnjava da se masa vode sadržana u konvektivnom oblaku od 1 kubnog kilometra povećava na 1.000 tona. Energija povezana sa njim je blizu 2,5 teradžula, što je jednako onome što 130 stanovnika Pariza potroši tokom cele godine.

"Bitka oblaka"

Povećanje količine padavina zasejavanjem oblaka zato se može sa situacijom kada tresete slanik soleći veliku količinu vode, komentariše naučnica. Međutim, da bi ovo moglo da funkcioniše, „morate biti u mogućnosti da intervenišete hirurški“, nastavlja ona. Prema proceni koju je 2019. godine napravila ekspertska grupa WMO, povećanje izazvanih padavina može da varira između 20 odsto i ... nula.

Uprkos njihovoj relativnoj efikasnosti, operacije ove vrste se nastavljaju širom sveta, što izaziva kontroverze. Na primer, u zapadnim Sjedinjenim Državama, suočenim sa krizom vode koja je pogoršana globalnim zagrevanjem, savezna vlada je u martu objavila  da investira 2,4 miliona dolara (2,2 miliona evra), za povećanje kampanja za zasejavanje oblaka u sedam država sliva reke Kolorado. Mnogi ove programe nazivaju „borbom oblaka“, kaže Ketrin Sorensen, direktorka istraživanja na Državnom univerzitetu u Arizoni i stručnjak za vodnu politiku. Zaista, ova praksa se može smatrati „efikasnim skretanjem atmosferske vlage“ na štetu susednih država ili zemalja.

„Iako je teško znati kolika je količina ovako “preseljene“ vode, već je posmatranje dovoljno da izazove napetost“, podvlači Marine de Guljelmo Veber, istraživač na Institutu za međunarodne i strateške odnose. Godine 2018, Gholam Reza Jalali, brigadni general pasivne odbrane Irana, optužio je Izrael i „drugu zemlju“ da su krađom oblaka (Ujedinjene Arapske Emirate (UAE), prema njegovim rečima) pogoršali nestašicu vode u njegovoj zemlji.

Bez propisa

UAE su „jedna od retkih zemalja u kojima je promena vremena deo vladine strategije za obezbeđenje vodosnabdevanja“, primećuje Marina de Guljelmo Veber. Emirati rade na ovome od 1990-ih, a pokrenuli su istraživački program 2015. Ovaj drugi se sada takođe fokusira na jačanje formiranja oblaka, sa kolosalnim resursima. Svaki pobednički istraživački projekat će dobiti sredstva od 1,5 miliona dolara tokom tri godine, počevši od 2024.

U tom kontekstu, Linda Zou, profesorka na Univerzitetu Kalifa (Abu Dabi), objavila je 2022. da je napravila novu opremu za sejanje, efikasniju u suvim klimatskim područijma. Koristeći nanotehnologiju, čestice soli prekrivene tankim slojem titanijum dioksida bi, prema njenim rečima, omogućile formiranje 2,5 puta više kapi vode u poređenju sa srebrnim jodidom, što bi podstaklo više padavina.

Da li su materijali koji se koriste za zasejavanje oblaka „bezopasni“ za ljudsko zdravlje i životnu sredinu, kako tvrde gospođa Zou i vlasti UAE? Još 2006. Međunarodna agencija za istraživanje raka klasifikovala je titanijum dioksid – svih veličina zajedno – kao „verovatno kancerogen za ljude“.

Širom sveta ne postoje propisi o upotrebi hemikalija u svrhe zasejavanja oblaka. Međutim, neki istraživači ukazuju na rizike srebrnog jodida. Studija iz 2016. objavljena u časopisu Ecotokicologi and Environmental Safeti ukazuje da akumulacija ovog jedinjenja može „umereno uticati“ na kopnene i vodene ekosisteme.

„Imamo veoma malo znanja o uticaju ovih tehnika na zdravlje i životnu sredinu“, zaključuje Marina d Guljelmo Veber, verujući da je vreme da se one regulišu kroz novi međunarodni ugovor.