Rat u Ukrajini: Globalni jug uzvraća Severu

Tri  lovačka aviona „rafal“ indijskog ratnog vazduhoplovstva leteće iznad Pariza, u tragu Patrouille de France. Dvesta pedeset indijskih vojnika će zatim paradirati na Jelisejskim poljima, zajedno sa francuskim trupama. U petak, 14. jula, Emanuel Makron će ukazati sve počasti indijskom premijeru Narendri Modiju. Uprkos njegovom autoritarnim skretanjima, nikada mu se na međunarodnoj sceni nisu toliko udvarali kao sada.

Nakon posete Vašingtonu krajem juna, zatim Parizu, gospodin Modi će u septembru primiti u Nju Delhiju lidere dvadeset glavnih svetskih ekonomija – uključujući i Rusiju – tokom sastanka G20 kojim Indija predsedava ove godine. On će već u avgustu učestvovati na samitu BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika) u Johanesburgu. Zagovornik „višesvrstanosti“, indijski premijer želi da razgovara sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom kao i sa šefom ruske države Vladimirom Putinom. On se nametnuo kao jedna od ključnih ličnosti globalnog juga - novog „kontinenta” čije je postojaje obelodanio rat u Ukrajini.

Pariz, 14.07.2023 - vojna parada u Parizu povodom Dana Bastilje - nacionalnog praznika Francuske: Emmanuel Macron, Brigitte Macron, Narendra Modi

Stara podela

Od samog početka ruske agresije, 24. februara 2022. godine, kritična masa zemalja pokazala je želju da drži distancu, odnosno ekvidistancu, od dve zaraćene strane, Moskve i Kijeva, kao i od zapadnih saveznika. Tri dana kasnije, u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, dok su Vašington i Pariz tražili hitan sastanak Generalne skupštine Ujedinjenih nacija o Ukrajini, Ujedinjeni Arapski Emirati su se uzdržali od podrške inicijativi, uprkos vojnim sporazumima koji ih vezuju za Sjedinjene Države i Francusku. 

Tokom ove Generalne skupštine 2. marta 2022. godine,  trideset pet zemalja – uključujući Kinu, Indiju i sedamnaest afričkih zemalja, uključujući Alžir i Južnu Afriku – igrale na kartu uzdržanosti, odbijajući da zahtevaju da Rusija „odmah prestane da koristi silu protiv Ukrajine“. Od tada se gomilaju znaci nepoverenja koji svedoče o afirmaciji globalnog Juga.

Ova nova konstelacija država, u kojoj živi više od polovine svetske populacije, ima staro ime. Godine 1969, američki aktivista neprijateljski raspoložen prema Vijetnamskom ratu, Karl Oglesbi (Carl Oglesbi), osudio je ovaj sukob kao kulminaciju „dominacije Severa nad globalnim Jugom“. Ovim terminima on je označio geopolitičke entitete koje je francuski demograf i ekonomista Alfred Sovi (Sauvi) krstio kao „Treći svet” u odnosu na „Treći stalež” starog režima, uoči Francuske revolucije, 1789. godine. Ove zemlje u razvoju, koncentrisane na južnoj hemisferi, zatim su pokušale da se distanciraju od dva bloka u jeku hladnog rata: na istoku, zemlje Varšavskog pakta grupisane oko Sovjetskog Saveza, a na zapadu zemlje Atlantika Alijanse, pod američkim barjakom.

Osporavan koncept

„Novo 'nesvrstavanje', za razliku od onog iz prethodnih decenija, u vremenu je kada su zemlje u razvoju u mnogo jačoj poziciji nego što su bile ranije“, analizira Horhe Hajne, istraživač u Vilson centru i bivši čileanski ambasador u Kini i Indiji, u članku objavljenom na veb stranici The Conversation. U globlnoj ekonomiji, BRIKS sada ima veću težinu od članica G7. Svoditi trenutne podele na podelu između „Zapada“ i „ostatka sveta“, kao što to neki glasovi čine na severu, stoga je pogrešno.

"Zašto bi ove zemlje bile 'ostatak' sveta", pitala se Fiona Hil, bivša savetnica Bele kuće za Evroaziju, tokom govora održanog u maju u Estoniji. Ove zemlje „jesu svet“, rekla je ona, pre nego što je sa žaljenjem konstatovala: „Naša terminologija smrdi na kolonijalizam“.

Pojam globalnog juga je ipak sporan.

„To je vrlo pojednostavljujući termin, koji ne uzima u obzir heterogenost grupe, piše na primer Samir Saran, direktor u Nju Delhiju, istraživačke fondacije Observer. Vrlo malo zemalja bi želelo da budu kategorisane kao „južne“ jer nastavljaju da se razvijaju i pomažu u oblikovanju globalnih sistema. Ovo ime zaista dezorijentiše. Ono ne označava kardinalnu tačku oko koje bi identifikovane zemlje gravitirale, već države koje se mogu rangirati po afinitetu prema njihovim glasanjima u UN. Ova grupa okuplja različite regionalne, istorijske i ekonomske oblasti. Neke međunarodne organizacije, kao što su BRIKS ili Šangajska organizacija za saradnju, imaju zajedničke samo neke segmente.

Upitan u junu da li Kazahstan pripada globalnom jugu, zamenik ministra spoljnih poslova te zemlje Roman Vasilenko je odgovorio zaobilazno, podsećajući da u tom delu Centralne Azije zimi vladaju polarne temperature. Nastojeći da se diplomatski izvuče iz ruske sfere uticaja bez svrstavanja uz Kijev, predsednik Kasim-Žomart Tokajev povezao je Kazahstan sa globalnim jugom. Iako ovaj koncept ne omogućava da se sigurnim potezom odredi neka mapa, on okuplja aktere čije je ogorčenje protiv Zapada dugo bilo prigušeno, a sada je snažno izraženo protiv „Globalnog severa“.

Odbijanje da se uvedu sankcije Rusiji

Odlukom da izvrši invaziju na Ukrajinu, Vladimir Putin je umnožio strateške greške jer je ignorisao ukrajinske nacionalne realnosti kao i odlučnost Zapada. Zauzvrat, gospodar Kremlja je računao na afirmaciju zemalja juga i iskoristio politički kapital, akumuliran u bivšim zapadnim kolonijama koji je održavala sovjetska, a potom i ruska diplomatska mreža. Pri tom je, uz rizik vazalizacije, računao na podršku Kine. Glavni gradovi juga pod ovim uslovima teško mogu da biraju između Vašingtona i Pekinga, čije se rivalstvo pogoršava u senci rata u Ukrajini. „Za mnoge zemlje na globalnom jugu“, primećuje Horhe Hajne, “održavanje dobrih odnosa sa Sjedinjenim Državama i Kinom je ključno za njihov ekonomski razvoj, trgovinu i tokove investicija“.

Vladimir Putin je uspeo da iskoristi ponovno ogorčenje prema bivšim kolonijalnim silama, posebno u Africi, gde je Francuska bila zatečena prodorom ruske Vagnerove milicije, koju podržava Moskva. Znak vremena, koji i Holivud prenosi: u drugom delu sage o Crnom panteru, francuski vojnici su prikazani kao pljačkaši u potrazi za dragocenim mineralima. „Lažna“ vizija, koju je osudio francuski ministar odbrane Sebastijen Lekorni. Teškoće Pariza u delu frankofonske Afrike koristile su Moskvi od 2018. godine, prvo u Centralnoafričkoj Republici, a zatim postepeno u Maliju i u Burkini Faso.

Pored povreda iz prošlosti, zemlje juga odbijaju da primene sankcije koje su preduzele Sjedinjene Države i njihovi saveznici protiv Rusije - uključujući one koje su, poput Brazila, Turske ili Saudijske Arabije, osudile invaziju na Ukrajinu. Neki od njih su od početka rata čak i povećali trgovinu sa Moskvom i tako delimično lišili zapadni sistem njegove efikasnosti. Indija uvozi rusku naftu koja je pod evropskim sankcijama, a zatim je prerađuje i izvozi na Stari kontinent.

Kontrast je upečatljiv između viđenja globalnog juga i viđenja Zapadnjaka, koji smatraju da su njihve sankcije legitimne i prikladne kao mere protiv gaženja suštinskih principa Povelje ujedinjenih nacija - suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Na otvaranju Astana International Foruma, 8. juna, predsednik Kazah je, još jednom osudio samovoljnost ovih mera koje učestvuju u "procesu uništavanja samih osnova svetskog poretka razvijanog od stvaranja Ujedinjenih nacija".

Šok sankcija

Francuski biznismen čija grupa razvija svoje aktivnosti u više područja novog "geopolitičkog kontinenta", potvrđuje da je su uzastopna ograničenja za razmenu sa Rusijom proizvela šok:

"Do tada su Evropljani smatrani kao poštovaoci vladavine prava i zakona. Mnogi zvaničnici sa juga sada misle: ako to mogu da učine protiv Putina, mogu to jednog dana da učine i protiv nas.“

Ovo distanciranje od ukrajinskog sukoba potvrđuju i brojne mirovne inicijative. Kina je u februaru preuzela vođstvo, zatim Brazil u aprilu, a onda su u junu Indonezija i afrička delegacija predvođeni južnoafričkim predsednikom Cirilom Ramafosom, otišli u Moskvu i Kijev. Put im je bio otvoren s obzirom da je Savet bezbednosti paralizovan zbog pretnje da Rusija postavi veto i činjenice da se Zapad svrstao uz Kijev. Ovim posredovanjima zajedničko je nastojanje da se okonča sukob koji se ne odnosi samo na evropski kontinent, kako to pokazuju pogubne posledice na planu cena energije, hrane ili uvećavanja duga zbog rasta kamatnih stopa. Skup  nacionalnih briga gura jug da zahteva prestanak - čak i privremenu obustavu neprijateljstva, iako ruske trupe kontrolišu petinu teritorije Ukrajine do danas.

Pozivaju na "dezeskalaciju" bez pominjanja prisustva strane vojske na ukrajinskom tlu; Pozivanje na prekid vatre i blokiranje „trenutnih pozicija“ što očigledno odgovara agresoru; Pominju referendum "u spornim oblastima", pod  autoritetom Ujedinjenih nacija, da bi se odlučilo o pitanju njihove pripadnosti. Spominje se suverenitet država i naroda "u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija", ali bez prisećanja  da je teritorijalni integritet upisan u član 2 povelje UN. Ove inicijative su odmah odbacili ukrajinski zvaničnici koje su okarakterisali kao "ruske planove".

Zvanično, istina je, Kijev za sada priznaje samo jedan cilj: da se vrate sve teritorije zauzete od 2014. godine, uključujući i Krim. Zapadni saveznici Kijeva uveravaju da ne bi želeli da dodaju druge ciljeve. Svi znaju da se ishod sukoba ne može naći samo preko dve države u sokobu, već preko posredvanja onih država koje su u mogućnosti – kako veruju – da utiču na Rusiju Vladimira Putina. Zbog toga su Narendra Modi i brazilski predsednik Lula, da ne pominjemo i druge lidere, bili na sastanku na vrhu grupe G7, u Hirošimi, u maju mesecu. Indijski lider je pristao da u avionu upozna ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, koji je bio pozvan u Japan kao gost iznenađenja. Brazilski premijer je odbio da se sa njim susretne.

Umnožavanje laži zapadnjaka

Rat koji je Rusija nametnula Ukrajini omogućio je da globalni jug po prvi put dobije na značaju, ali je ponovo rasplamsava frustraciju u međunarodnom poretku kojim su od kraja Hladnog rata, smatralo se, dominirali zapadnjaci.

Lideri juga smatraju da tim međunarodnim poretkom vladaju dvostruki aršini i licemerje. Oni povlače paralelu između invazije Rusije na Ukrajinu i invazije SAD na Irak 2003. godine, bez mandata UN, pri čemu američki predsednik Buš nikada nikome nije morao da podnese račune i preuzme odgovornost za odluke koje su imale razarajuće posledice po Bliski Istok.

Smatraju da je zapadna intervencija u Libiji, koju su predvodile Francuska i Velika Britanija uz podršku NATO-a, u žaru „arapskog proleća“ 2011. godine, bile  ponavljanje intervencije u Iraku. To je rezultiralo implozijom zemlje nakon pada režima Moamera Gadafija i njegovog ubistva, dok je mandat UN za ovu intervenciju bio ograničen na zaštitu civila.

Zapadnjaci žele da popune prazninu, koju je stvorio ukrajinski sukob, ali ogorčenje globalnog juga uporno opstaje. Predsednik Makron je to iskusio u nekoliko navrata. U julu 2022. u Kamerunu je nazvao Rusiju „imperijalističkom“ i „kolonijalnom“ silom u pokušaju da zaustavi njen uticaj u Africi. On je takođe kritikovao „licemerje“ afričkih zemalja koje odbijaju da osude rusku agresiju na Ukrajinu.

„Od Iraka do Libije, zapadnjaci su umnožili laži“, komentarisao je ubrzo u Jaundeu blizak prijatelj šefa države Pola Bije. „Sukob u Ukrajini je evropski rat, u koji ne moramo da se mešamo.“

Aktuelna geopolitička pitanja nisu jedini pokretač ove suprotstavljanja Zapadu. Finansijska kriza iz 2008. godine bila je posledica ekscesa američkog bankarskog sistema. Upravljanje pandemijom kovid-19, koja se u Kini pojavila krajem 2019. godine, takođe je oživelo optužbe protiv sebičnosti Zapada koji je imao monopol na vakcine i odlučivao kome će biti dostupne.

Svaki put zapadne sile uspeju da oslobode znatne sume novca da spreče ove razorne šokove. Nova dužnička kriza, međutim, izazvana porastom kamatnih stopa radi obuzdavanja inflacije sada je dramatično oslabila najsiromašnije zemlje, od Šri Lanke do Gane. Više od pedeset ugroženih država na ivici je nesposobnosti da izvrše svoje dužničke obaveze. Da ne govorimo o posledicama rata u Ukrajini.

Odbacite hegemoniju dolara

„Mi nismo u Evropi, ali su naši troškovi za naftu i gas eksplodirali, baš kada smo pokušavali da se oporavimo od pandemije, objasnila je Mia Motli, premijerka Barbadosa, mikro-države na Karibima, u intervjuu za Le Monde prilikom posete Parizu u martu. „Ne radi se o tome da je ruski narativ privlačan, već o tome da zapadni narativ odbija da prepozna zloupotrebe i disparitete u načinu ophođenja prema zemljama iz bivših kolonija. I da dodam: U svetu koji navodno više nije vođen imperijalističkom logikom, ljudi izražavaju svoje stavove iskreno.“

Drugi primer, Brazilac Lula stalno osuđuje hegemoniju dolara i predlaže svojim partnerima iz BRIKS-a da uspostave alternativnu valutu – makar samo za trgovinu zaštićenu od američkih eksteritorijalnih sankcija.

Ni spor oko globalnog zagrevanja nije bio lakši, što pokazuju i debate vođene u Parizu sredinom juna tokom samita o novom globalnom finansijskom paktu koji je sazvala Jelisejska palata. Inicijativa je imala za cilj da smanji jaz između severa i juga. Ali, koliko god da je smanjivanje razlika neophodno, biće vrlo teško sprovesti ovaj plan. „Sever je u velikoj meri odgovoran za štetu izazvanu klimatskim promenama. I jug snosi posledice, iako je veoma malo doprineo tome“, naglasio je istom prilikom Vilijam Ruto, predsednik Kenije. „Obećanje da će se plaćati 100 milijardi dolara (91,83 milijarde evra) godišnje zemljama u razvoju kako bi im se pomoglo da se prilagode i smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte nije ispoštovano.“

Zapad je kritikovan zbog toga što se nije pokrenuo da pomogne ekonomijama koje su se našle u teškoćama.

„Većina nacija, posebno onih u razvijenom svetu, okrenula se liberalnom demokratskom modelu u nadi da će hegemonistički akteri poput Sjedinjenih Država iskreno raditi za pravedni svetski poredak“, smatra Ram Madhav, bivši generalni sekretar stranke BJP (Bharatiia Janata Partija, hinduistička nacionalistička desnica) Narendre Modija. Iskustvo, međutim, pokazuje da je zapadnjački poduhvat „demokratizacije sveta“ bio deo političkih, a ne ideoloških planova. „Slobodna trgovina i kapitalizam (...) ostali su himere za zemlje juga“, napisao je on u knjizi „Rat u Ukrajini i novi svetski poredak“ (Izdanje Observatoire/Institution Montaigne).

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš, na marginama samita G7 u Japanu, širom je otvorio vrata optužbama, žaleći da je „globalna finansijska arhitektura postala zastarela, nefunkcionalna i nepravedna“. Mia Mottlei, liderka Barbadosa, osudila je "postkolonijalnu" prirodu velikih međunarodnih finansijskih institucija, od kojih zahteva reviziju upravljanja.

„Svetska banka i MMF su stvoreni posle Drugog svetskog rata, mnogo pre nezavisnosti dobrog dela država na planeti“, rekla je. SAD međutim ne žele da čuju za takvu reformu.

KLIMATSKA KRIZA, ISTORIJSKI DUG BOGATIH ZEMALJA

Indeks klimatske ugroženosti, 2023, obeležen od najsvetlije (manje) do najtamnije (više) boje.

„Ne želimo unipolarni svet“

Za mnoge zemlje juga, ova ocena odnosi se na svetski poredak. Ove zemlje ogorčene su zbog toga što su razgovori o proširenju Saveta bezbednosti UN na nove rastuće sile zapali u ćorsokak.

„Ko je uništio multilateralizam?“, pita Anil Soklal, saradnik južnoafričkog predsednika zadužen za sledeći samit BRIKS-a, pokazujući na „globalni sever”. „Ne želimo unipolarni svet, niti bipolarni svet, već multipolarni i multikulturalni svet“, rekao je on na marginama Međunarodnog foruma u ​​Astani.

Matias Spektor, profesor geopolitike na Fundacao Getulio Vargas, poznatoj brazilskoj akademskoj instituciji, izneo je još jednu kritiku: zapadnjačka pozicija izražavanja „nacionalnih interesa u moralnom smislu“ i predstavljanja „svetskog poretka zasnovanog na pravilima“ krije niz ekonomskih, političkih i vojnih prinuda.

„Većini zemalja na globalnom jugu teško je da prihvati zapadne argumente za odbranu međunarodnog poretka, kada Sjedinjene Države i njihovi saveznici redovno krše pravila, čineći zverstva u ratovima koje vode, maltretiraju migrante, izbegavajuc međunarodne napore da se smanje emisije CO2 i slabe decenijske multilateralne sporazume za promovisanje trgovine i smanjenje protekcionizma“, rekao je ovaj istraživač u članku objavljenom u časopisu Foreign Affairs.

Tokom predsedničke kampanje u SAD 2020. i nakon izbora za Belu kuću, Džo Bajden je podelio svet na dva tabora: jedan demokratski i drugi u koji spadaju autoritarne države. Rezultat toga je bilo oživljavanje kritika protiv zapadnog licemerja. Vašington bez problema isporučuje oružje ili ima programe vojne pomoći za 49 država od kojih je 35 definisano kao diktature na rang-listi Freedom House koja ocenjuje stanje demokratije u svetu.

Tokom dve decenije, svi američki predsednici su na ovaj ili onaj način podsticali pitanja o ulozi svoje zemlje u svetu. Invazija Džordža V. Buša na Irak torpedovala je neokonzervativnu spoljnopolitičku doktrinu nametanja demokratije odozgo. Njene pristalice su je predstavljali kao garanciju stabilnosti i garanciju saradnje sa Vašingtonom, a samim tim u krajnjoj liniji kao povoljnu za američke nacionalne interese. Pacifizam Baraka Obame je tada predstavljao radikalno opovrgavanje ovog „vilsonizma u vojničkim čizmama“, prema formuli geopolitičara Pjera Hasnera (1933-2018). Svojim geslom "Amerika na prvom mestu", Donald Tramp je otpočeo povlačenje iz svetskih poslova. Džo Bajden je odmah zauzeo suprotan stav, revitalizirajući Atlantski savez u vanrednoj situaciji ukrajinske krize.

Američka nepredvidljivost

Ovi protivurečni preokreti pojačali su, među zemljama juga, želju da se distanciraju.

„Hteli bismo da ostanemo gde smo bili, ali ovo - gde smo bili - više ne postoji“, kaže visoki diplomatski zvaničnik iz jedne zemlje Bliskog istoka koji je želeo da ostane neimenovan. On ne krije da ova američka nepredvidljivost izaziva „sumnje“ u postojanost bezbednosnih sporazuma koji vezuju njegovu zemlju za SAD.

Patrik Puian (Patrick Pouianne), na čelu TotalEnergies-a, potvrđuje da je uočio nesigurnost svojih sagovornika kada je reč o ovoj velikoj sili koja će verovatno „promeniti politiku svake četiri godine“. Po mnogim pitanjima, primećuje on, „globalni jug nas više ne sluša mnogo”.

Ovaj globalni jug ostaje tu gde je, a sa njim i „plurilateralizam ograničene odgovornosti“, da upotrebim reči Indijca Samira Sarana. Neke države, poput Brazila, Indije i Turske, identifikovane kao „globalne centralne države“ - prema studiji Nemačkog Maršalovog fonda, američke institucije koja ima za cilj promovisanje transatlantskih odnosa - dobro napreduju, računajući na svoju veličinu, ili izvlače korist zbog svog strateškog i geografskog položaja.

Pionirima ove oportunističke diplomatije, zahvaljujući prestrojavanjima pridružile su se i nove pridošlice, kao što su Indonezija i Saudijska Arabija. Kraljevstvo, koje se ranije nalazilo u američkoj orbiti, izašlo je iz nje na podsticaj prestolonaslednika Muhameda Ben Salmana. On sada ne okleva da izaziva Vašington. Ostaje gluv na hitne zahteve Džoa Bajdena da poveća svoju proizvodnju nafte kako bi snizio cene a i zbližio se sa iranskim neprijateljem pod okriljem Pekinga.

Ovaj aktivizam se proteže na takozvanu “meku moć“. Pre Rijada, zalivske države poput Katara i Ujedinjenih Arapskih Emirata već su napredovale u Evropi na polju fudbala. Saudijska kraljevina sada nastoji da krene njihovim stopama, dok sebi dozvoljava upad na “američkeu travu“, udružujući snage sa severnoameričkom ligom u muškom golfu (PGA Tour) koji je prava nacionalna strast u Sjedinjenim Državama.

Opstaje privlačnost "Globalnog severa" 

Osporavan, „Globalni sever“ je ipak zadržao svoje atribute moći, ekonomske, diplomatske i vojne. Ovome se dodaje njegova snažna privlačnost koju potvrđuju migranti i njihove rute, i kulturna dominacija koja je utoliko delotvornija što se zasniva na fascinaciji zapadnim društvenim, estetskim ili umetničkim kodovima. Svestan ovakvog stanja stvari, predsednik Kenije Vilijam Ruto želi da bude pomirljiv:

„Veoma dugo smo u ovom položaju da optužujemo i ništa konkretno nije proizašlo iz toga, tako da je vreme da se promenimo. Prestanite da okrivljujete i pronađite rešenje koje koristi svima. Ovo je moj pristup. Tenzije između severa i juga su jednako sterilne kao i one između zapadnjaka i Kine. Ne treba da vidimo sebe kao žrtve.“

Globalni jug, zbog svoje heterogenosti, takođe je predodređen za lomove, čiji je predznak sukob Kine i Indije.

„Niko ne želi da ovekoveči trenutni svetski poredak, osim Sjedinjenih Država i njihovih saveznika. Ali autoritarni poredak, koji želi da podigne kinesko-ruski savez, takođe mora biti potisnut“, smatra Ram Madhav, bivši generalni sekretar indijske BJP, jer se protivi fundamentalnim etičkim vrednostima globalnog juga, koje mešaju zapadni liberalizam i civilizacijski nacionalizam. Pojavljivanjem ovog novog „kontinenta“ nisu završena pomeranja geopolitičkih tektonskih ploča.