Moskva potvrdila da Vagner ostaje u Africi: SAD uvele sankcije protiv ruske privatne vojske u Maliju i Centralnoafričkoj Republici

Uprkos neuspešnoj pobuni u Rusiji, ruska privatna vojska Vagner će nastaviti da deluje u Maliju i Centralnoafričkoj Republici, potvrdio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov u intervjuu za kanal RT.  Lavrov je rekao da, pošto su Evropa i Francuska „napustile Centralnoafričku Republiku i Mali“, ove su se zemlje obratile Rusiji i Vagneru da bi imale vojne instruktore i „osigurale bezbednost svojih lidera“.

Sa svoje strane Sjedinjene Američke Države upravo su objavile nove sankcije protiv aktivnosti grupe ruskih plaćenika u Centralnoafričkoj Republici i u Maliju, nekoliko dana nakon što je šef Vagnera, Jevgenij Prigožin prekinuo pobunu.

Sankcije Prigožinovoj afričkoj kompaniji

Sjedinjene Američke Države trebalo je da najave ove mere na samom početku nedelje, ali su odlučile da ih malo odlože kako se ne bi činilo da se svrstavaju na stranu u krizi koja se odigrala tokom vikenda u Rusiji – prenele su zapadne svetske agencije.

Na udaru sankcije SAD su rudarska kompanija Midas Resources, koja poseduje nekoliko rudnika u Centralnoafričkoj Republici, kao i kompanija Diamville, specijalizovana za transakcije zlata, koje kontroliše Evgeni Prigožin, saopštilo je Ministarstvo finansija SAD. Sankcije su takođe usmerene na drugu kompaniju sa sedištem u Dubaiju, Industrial Resources General Trading, optuženu za  transakcije u ime Diamville-a.

„Grupa Vagner finansira svoje brutalne operacije delom kroz eksploataciju prirodnih resursa u zemljama kao što su Centralnoafrička Republika i Mali“, rekao je podsekretar finansija Brajan Nelson, preneo je AFP. „Sjedinjene Države će nastaviti da ciljaju na tokove prihoda grupe Vagner kako bi sprečile njeno širenje u Africi, Ukrajinu ili negde drugde“, dodao je on.

Malo pre toga, portparol Stejt departmenta Metju Miler najavio je momentalno stupanje ovih sankcija na snagu i ponovo osudio aktivnosti Vagnera u Africi.

„Verujemo da tamo gde Vagner ide, on seje smrt i uništenje za sobom“, rekao je Metju Miler, „pozivajući vlade u Africi ili drugde da prekinu svaku saradnju sa Vagnerom“.

Vagner i Blek voter

Vagnerova nesigurna situacija predstavlja „priliku” za Sjedinjene Države, ocenio je ovih dana američki sajt Politiko. Grupa Vagner deluje u Africi i na Bliskom istoku. Ako bi Vagner napustio ove oblasti, to bi moglo moglo da postane prilika za “diplomatsku ofanzivu SAD” koje bi nastojale da „popune nastali vakuum “povrate uticaj u ovim oblastima”. U svakom slučaju, „ako Sjedinjene Države i druge zapadne zemlje ne intervenišu, drugi akteri će to učiniti“, predviđa sajt, praveći aluziju na Islamsku državu i Al-Kaidu.

Većina svetskih, a pogotovu francuskih medija, bavi se ovih dana temom kakve bi efekte imalo eventualno povlačenje Vagnera iz Afrike.

Francuska je prošle godine povukla iz Malija svoje vojne snage pošto je prilično neslavno morala da okonča svoju “mirovnu misiju“ čiji je cilj zvanično bio sprečavanje prodora islamističkih snaga.

Pokušaj oružane pobune Vagnera u Rusiji svakako će se odraziti na Centralnoafričku Republiku i druge zemlje afričkog kontinenta jer su ove ove zemlje poslednjih godina dale prioritet odnosima sa Rusijom.

Privatna vojska Vagner osnovana je tokom rata u Donbasu 2014. godine.

Vagner je uporediv sa američkom privatnom vojskom koja se zvala Blekvoter (Blackwater), a kasnije je promenila ime u Constellis Holdings. Njen osnivač bio je Erik Prince, sin američkog milijardera i bivši pripadnik marinaca angažovanih u Bosni u vreme ratnog raspada Jugoslavije. Ratni biznis pogotovu je razvio u ratu u Iraku koji je usledio 2003. godine gde je 70 odsto američkih snaga angažovano upravo kroz privatne ugovore sa ciljem pljačke energetskih resursa, pre svega nafte.

Vagner se po sličnoj šemi plaćeničke vojske od pre šest godina angažovala upravo u Africi gde je uspostavila dobro uvežban sistem eksplotacije energetskih i sirovinskih izvora. Smatra se da je grupa Vagner preko toga finansirala druge svoje aktivnosti, kao što je učešće u ratu u Ukrajini.

Imanja u Africi

Vagner je prvo ušao u Sudan gde je za usluge u oblasti bezbednosti zauzvrat dobio rudarske koncesije.

“Dobro pozicionirana u sektoru zlata kroz nekoliko kompanija (M Finance, M Invest, Meroe Gold), grupa eksploatiše tone neprijavljenog zlata, omogućavajući Rusiji da zaobiđe međunarodne sankcije“, objavio je nedavno švajcarski dnevnik L Tan (Le Temps).

Posle razmeštanja u Libiji, Vagner je razvio svoje vojne, političke, finansijske i obaveštajne aktivnosti u Centralnoafričkoj Republici (CAR).

Od 2018. Predsednika Tuaderija savetuju Vagnerovi ljudi, a njegove telohranitelje zamenjuje pretorijanska garda koju čine pripadnici Vagnera.

L Tan tvrdi da Vagner uzima deo taksa za eksploataciju rudnika dijamanata, za pilane skupocenog drveta i, navodno, ulaže čak i u proizvodnju piva.

“Da bi smanjio francuski i zapadni uticaj, Vagner je stvorio „farmu trolova“ i medijske kuće za širenje dezinformacija, posebno usmerenih protiv misije UN ili Francuske“, piše ovaj list. Navodi se da je Vagner usavršavao strategiju „informativnog ratovanja“ u Maliju od 2021. godine, pošto je vojska preuzela vlast, nakon dva državna udara (2020-2021).

Vagner je pobedio u geopolitičkoj igri – konstatuju skoro bez izuzetka zapadni analitičari.

Posledice pobune  

Nakon što je od Francuske i evropskih i vojnih partnera iz Sahela  zahtevala da napuste teritoriju 2022. godine, malijska hunta je 16. juna, pred Savetom bezbednosti, zatražila da misija UN u Maliju – Minusma – “bez odlaganja“ napusti zemlju sa svojim plavim šlemovima. Danas se bezbednosna arhitektura Malija i Centralno afričke Republike zasniva isključivo na nacionalnoj vojsci i Vagneru.

Novonastala situacija, posle pobune grupe Vagner u Rusiji, duboko zabrinjava afričke partnere Vagnera. Zato je izjava ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova da će Vagner nastaviti da deluje u Africi svakako imala za cilj da umiri zabrinute partnere.

Na Zapadu svi pogledi su upereni u Afriku. Pitanja koja se najčešće čuju su: hoće li Kremlj pokušati da preuzme Vagnerove ugovore u Africi? Da li planira da zadrži snage Vagnera na afričkom kontinentu, ili da stavi ovu privatnu vojsku pod nadzor Ministarstva odbrane?

„Trenutno je situacija neizvesna. Vagner je dominantan igrač kada je reč o ruskom prisustvu u ovim afričkim zemljama. S obzirom na značaj ove privatne vojne grupe u Africi i prihod koji ona ostvaruje, ne mogu da zamislim da će biti povučena“, ocenio je za L Tan Maksim Odin, specijalista za Rusiju na Institutu za strateška istraživanja Vojne škole u ​​Parizu. Po njemu, u nekim zemljama, odnos međuzavisnosti sa ruskom privatnom vojskom postao je toliko jak da bi raskid mogao dovesti do duboke destabilizacije vlada.

Odin naglašava da u Centralnoafričkoj Republici opstanak režima direktno zavisi od Vagnera, koji čak i obezbeđuje predsednika države. I u Maliju se Vagner infiltrirao u državu i od toga izvlači relativnu finansijsku dobit, zahvaljujući iskopavanju zlata ali, iznad svega, ima neosporan strateški uticaj u regionu.

Ivan Gičaua, istraživač specijalizovan za Mali na Briselskoj školi za međunarodne studije (Brussels School of International Studies) smatra da afrička država Mali (nekadapšnja francuska kolonija) predstavlja “dragulj u geopolitičkoj kruni“ Rusije – prenosi L Tan.

Po ovom eskpertu, za Ruse je Mali zemlja koju su „oslobodili“ od uticaja Zapada. To im služi kao model da učvrste svoje prisustvo u regionu i privuku druge nacije u slična partnerstva.

”Sada je malo verovatno da će se Jevgenij Prigožin tako lako odreći svoje afričke krune. Sve navodi na to da Kremlj pokušava da ga distancira od ukrajinskog fronta kako bi se izbegla dublja destabilizaciju Rusije. To mu verovatno Prigožin neće zameriti jer je Afrika njegov najveći uspeh“, ocenjuje Gičaua.