Nova uzbuna povodom nekontrolisanog razvoja veštačke inteligencije (2): Automatsko dezinformisanje i “farme medijskih sadržaja“ umesto novinarstva?

“Rast tržišta generativne veštačke inteligencije (AI) ima za posledicu umnožavanje sajtova koji izgledaju kao mediji i ostvaruju prihod od oglašavanja. Reporteri bez granica (RSF) pozivaju oglašivače da ne preusmjeravaju novac koji je dodeljen medijima kako bi podstakli proliferaciju ovih farmi sadržaja“, upozorila je ova međunarodna novinarska organizacija. https://rsf.org/fr/rsf-appelle-les-annonceurs-à-ne-pas-diffuser-de-publicités-dans-les-fermes-de-contenus-alimentées

Farme medijskog sadržaja

Kompanija NevsGuard, specijalizovana za reviziju pouzdanosti onlajn informacija, do sada je identifikovala najmanje 125 automatizovanih „farmi medijskih sadržaja“ kojima upravlja generativna veštačka inteligencija (AI) – upozorava RSF.

“Neki od ovih veb-sajtova, dizajniranih da liče na medijske kuće, uklanjaju novinarski sadržaj sa sajtova sa vestima. Drugi proizvode lažan ili nekvalitetan, primamljiv tekst kako bi podstakli saobraćaj informacija. Na jednom takvom interfejsu, članak objavljuje smrt predsednika Sjedinjenih Država Džozefa Bajdena, dok drugi netačno izveštava da je Ukrajina tvrdila da je ubila 3.870 ruskih vojnika u napadu“, piše u saopštenju.

Ovi sajtovi generisani veštačkom inteligencijom, i obično dizajnirani anonimno, mogu da objave „stotine članaka dnevno“. Postoji realan rizik da će internet uskoro biti zatrpan sajtovima-smećem čija će težina neizbežno zatrpati pretraživače. Pouzdane informacije teško da će moći da se uoče ovoj masi – upozorava dalje RSF.

Sistem rada ovih sajtova zatrpanih reklamama je takav da podstiče povećani broj klikova „što ukazuje, podvlači NevsGuard, da su verovatno dizajnirani da generišu prihod kroz programsko oglašavanje“.

„Ne možemo dozvoliti da generativna veštačka inteligencija promoviše parazitsku ekonomiju koja preusmerava finansijska sredstva koja bi trebalo da budu od koristi medijima. Pored rizika od opšteg osiromašenja kvaliteta onlajn vesti, postoji realna opasnost da se ugroze ekonomski resursi od suštinskog značaja za onlajn medije. Pozivamo pretraživače i oglašivače da ne dozovole da ti sajtovi postanu profitabilni“,  upozorila je organizacija Reporteri bez granica.

Roboti umesto novinara i urednika

Da li je novinarstvu preti nestanak zbog razvoja naprednih tehnologija i veštačke inteligencije? Ovo pitanje dana postavljaju brojni mediji.

“Da li će veštačka inteligencija zameniti novinare?“, pita francuski dnevnik Figaro, na primer. List konstatuje da trka u razvoju veštačke inteligencije danas “hrani fantazije i strahove“ u redakcijama širom sveta i da se širi uvođenje robota u redakcije i zamena urednika i novinara veštačkom inteligencijom.  

“Kao i u svakoj revoluciji, najoprezniji profesionalci radoznalo posmatraju svoje konkurente kako polažu prve pione. Euforiji oko ChatGPT-a prvi se prepustio lider onlajn medija BuzzFeed, Jonah Peretti. U nadi da će svoje berzanske vrednosti vratiti na nivo iznad 60 centi na Nasdak-u, on je u januaru najavio da će pisanje određenih članaka (kao što su oni posvećeni putovanjima) poveriti „Baziju“, svom „kreativnom asistentu AI“. Nekoliko nedelja kasnije, prvog dana proleća, nemačka medijska grupa Springer, izdavač dnevnih novina Bild i Di Velt, počela je da uvodi veštačku inteligenciju da bi smanjila broj radnih mesta. Od tada nije prošla nedelja a da neki medij nije odlučio da neke svoje urednike zameni robotima, poput sajta CNET“, prenosi Figaro.

Već godinama u mnogim redakcijama, AI pruža pomoć u pisanju izveštaja o fudbalskim utakmicama, o rezultatima regionalnih izbora ili kvartalnim rezultatima kompanije. Vašington post, na primer, koristi svoj Heliograf robot reporter od 2016. godine, razvijen namenski za proizvodnju 1.000 sportskih i političkih članaka godišnje. Mnogi horoskopi (uz rizik da razočaraju ljubitelje astrologije), mreže igara ili kvizovi “proizvode“ se pomoću veštačke inteligencije.

Figaro ocenjuje da u Francuskoj, glavni mediji ostaju uglavnom diskretni u pogledu svojih namera vezanih za AI. Sudeći prema istraživanju ovog lista, anglosaksonski mediji nastupaju otvorenije.

“U Velikoj Britaniji Reach press grupa, vlasnik Dejli Mirora i Ekspresa, između ostalih, nedavno je objavila svoje prve članke koje je napisao robot kompanije Radar AI. Ova kompanija koja za svoje regionalne medije stvara članke sa privlačnim naslovima sačinjenim na osnovu automatski prikupljenih podataka (na primer: „Otkrivamo: mapa broja pristupačnih toaleta u Južnom Eseksu“), pod nadzorom pet novinara – ljudi“.

“S druge strane Atlantika pre nekoliko dana, glavni urednik sajta Insajder se poverio da je koristio ChatGPT da sumira optužbe protiv bivšeg predsednika Donalda Trampa „i da prvi objavi na internetu“, precizirao je u svojoj kolumnani Amerikanac Nikolas Karlson. „ChatGPT je kao imati veoma dobrog pripravnika! Posle su naši specijalizovani novinari očigledno pisali i analitičke članke“ analizira Karlson.

Ljudski nadzor nad vestima AI

Veštačka inteligencija mogla bi da uništi 10 odsto radnih mesta u redakcijama - procenjuje Boston Consulting Group. Mogla bi da budu ukinuta uglavnom radna mesta vezana za dokumentaciju, tehničko uređivanje, makete i ikonografiju, korektorski posao i desk-novinarstvo.  

„Ovo sedeće novinarstvo, žongliranje sa depešama vesti, osuđeno je na nestanak“, predviđa Čarli Beket, britanski novinar i profesor. „Ovo nije nužno loša stvar, jer će preusmeriti rad novinara na istraživanja, ekskluzivne sadržaje, originalne pristupe ili analize“.

Od Fajnenšel tajmsa do BBC, preko američke agencije AP, glavne novinske organizacije objavljuju svoje povelje o generativnoj veštačkoj inteligenciji.

„Ne nameravamo da objavljujemo sadržaj koji je u celini ili čak delimično proizvela AI, bez uredničkog i ljudskog nadzora“, potvrdila je, na primer, prošle nedelje francuska medijska grupa Les Echos-Le Parisien koja, međutim, zadržava pravo da koristi AI „kao oruđe za obogaćivanje, istraživanje ili sintezu za pomoć i unapređenje rada novinara“, prenosi Figaro.

Ovaj dnevnik navodi i mišljenje “vlasnika jednog francuskog dnevnika“, čije ime ne navodi (da nije reč o samom Figarou?): „Velika pretnja novinarstvu je mogućnost da neki građani sutra poveruju da više ne moraju da prate medije jer misle da (veštačka inteligencija) ChatGPT može da pruži odgovore na njihova pitanja“.

Za Antonena Deskama, profesora novinarstva i medijskih inovacija na Katoličkom univerzitetu u Luvenu reč je pre o „masovnom informacionom poremećaju“ nego o dezinformacijama (koje emituju “farme“ medijskih sadržaja). U intervjuu za Radio televiziju Belgije - RTBF on kaže da dezinformacija znači „dezinformisanje sa lošim namerama“.

“Ovde je ideja je da se stvori informacioni poremećaj, oblik informacione konfuzije među građanima iza čega ne stoje obavezno zle namere. Danas se nalazimo u situaciji u kojoj je sadržaj (tekst, audio, video, slika) potencijalno proizvela, ber delimično, veštačka inteligencija. I tako dospevamo u situaciju u kojoj je građanin u stanju konfuzije. Građanin ne zna da li je fotografija stvarno snimljena ili veštački stvorena i to ga onemogućava da donosi zaključke o svom okruženju“.

Iv Tiran, novinar i član grupe za razmišljanje o novim tehnologijama u RTBF kaže da se na ovoj najvećoj tv stanici (javni servis) u Belgiji proučava kako bi tradicionalni mediji mogli da upotrebe nove tehnološke alate i kako uspostaviti pravila. Po njemu, prvo se mora poći od principa transparentnosti i jasno ukazati javnosti da je neki medijski sadržaj delo kompjutera. Zatim, iza svake produkcije uvek mora da stoji ljudsko biće, da se „ništa ne proizvodi ili emituje a da to ljudsko biće nije proverilo i gledalo“.

Kome je istina potrebna?

Uloga koju će tradicionalni mediji imati u budućnosti je da pomogne široj javnosti da razlikuje istinito od lažnog - smatra profesor Deskam. Proveravanje činjenica će dobiti na zamahu – predviđa on.

Svi svetski mediji preneli su inicijativu za „sklapanje pakta o AI“ između EU i proizvođača veštačke inteligencije i upravo najavljeni “kod ponašanja“ koji bi, istina, mogao da stupi na snagu tek za dve godine, trebalo bi da budu znak da tema veštačke inteligencije neće biti – u duhu neoliberalnih pravila - prepuštena tržištu koje se samo organizuje i, dakle, industriji napredne tehnologije.

Autorska prava mogla bi da se nađu u središtu sporenja između medija i tehnoloških giganata. Izvori IA su po definiciji proizvodi agencija, medija, novinara... Evropski komesar Tjeri Breton, zajedno sa drugim predstavnicima EU, rekao jekako se nada da će kompanije AI da objave izvore koje su koristili.

Ipak nema razloga za preterani optimizam. Višedecenijsko iskustvo govori da je Evropska komisija do sada, pre svega, služila industriji a manje građanima. Njene članove građani ne biraju demokratski već su imenovani kao rezultat kuloarskih intriga i „dam-daš“ kombinacija.

Koliko je Evropskoj komisiji stalo do istine govori i jučerašnja vest koju je objavio francuski sajt Lenforme (L’Informé):

“EU angažovala je za poslove promocije evropske diplomatije Avisa Partners, francuski kabinet za obaveštajne poslove u oblasti ekonomije. Ovaj kabinet u više navrata je optužen za širenje dezinformacija preko raznih blogova, kao i za infiltriranje u enciklopediju Vikipedia i to za račun lidera krupne industrije među kojima je i najbogatiji čovek na svetu Bernar Arno. Avisa Partners je poslednjih godina i predmet pažnje francuske obaveštajne i kontraobaveštajne službe“, preneo je francuski istraživački sajt Mediapart, koji je i objavio prva otkrića o mutnim poslovima ove privatne obaveštajne kancelarije.