Ruski mediji: Putin veruje da Zapad planira rasparčavanje Rusije

“U svojim nedavnim javnim izjavama, Putin je optužio zapadne zemlje da žele da „rasparčaju“ Rusiju, nakon što su dobili raspad SSSR-a. I izgleda da je odlučio da svoju zemlju pokrene u dugoročnu egzistencijalnu konfrontaciju sa Zapadom i tako učini prelom jači od Oktobarske revolucije“, piše francuski Kurie Enternasional, jedan od retkih listova koji prenosi ruske medije:

„Zapad ima samo jedan cilj: da demontira Rusiju“, rekao je 25. februara Vladimir Putin u intervjuu ruskom televizijskom kanalu Rossia-1. Ako bi se to dogodilo, ruski narod bi kao takav prestao da postoji, upozorio je on, a citira Gazeta.ru: „Sudbina velikog broja naroda Federacije, a pre svega Rusa, bila bi potpuno neizvesna. Ne znam ni da li bi se zadržala ruska nacionalnost. Postojali bi samo Moskovljani, Uralci itd.”

Prema rečima šefa Kremlja, „Zapad je mogao da primi Rusiju u takozvanu ´porodicu civilizovanih naroda´ samo u komadima koje bi potom mogao da je stavi pod svoju kontrolu“. Takvi planovi su „napisani crno na belo“, tvrdi on. „Iako su nas ovi pokušaji da se svet preoblikuje posle raspada Sovjetskog Saveza, odveli tamo gde jesmo, očigledno moramo reagovati”.

Muka zbog urušavanja Ruske Federacije, nakon urušavanja Sovjetskog Saveza, nije nešto novo. Vladimir Putin nije prvi koji govori o navodnim zapadnim ambicijama da se „rasparča“ ova prevelika teritorija i svede na mnoštvo manjih država, koje se lakše apsorbuju i kontrolišu.

Zamenik sekretara Saveta bezbednosti i bivši predsednik Rusije Dmitrij Medvedev, ministar odbrane Sergej Šojgu i mnogi politički posmatrači upozorili su na ovu mogućnost. Ruska opozicija u egzilu takođe otvoreno koristi ovu ideju kao političku polugu i pronalazi puteve do Evropskog parlamenta.

Tako je 31. januara, kako prenosi ruski opozicioni sajt Meduza.io, u Evropskom parlamentu u Briselu održan peti „Forum slobodnih naroda Rusije“, čije su delegacije predstavile projekat da umesto Federacije, bude osnovano četrdesetak nezavisnih država na osnovu različitih postojećih regiona i republika.

Ova opsesija rasparčavanjem kao sredstvom za preuzimanje kontrole nad Rusijom sada je u središtu politike Kremlja, koji veruje da ne vodi toliko rat protiv Ukrajine koliko da se brani od sveopšte ofanzive „kolektivnog Zapada“.  Ovo je tema koja je dominirala u godišnjem govoru Vladimira Putina u Parlamentu 21. februara, a ne situacija na tlu rata u Ukrajini.

„Putinov govor je podržao konačni razvod Rusije od Zapada“, piše moskovski dnevnik Nezavisimaja gazeta u svom uvodniku. Čim je reč o tome da su „bezbednost“ i „suverenitet“ Rusije ugroženi, „Putin kao da veruje da nije važno ko vlada u Kremlju – car Nikolaj Drugi, generalni sekretari Staljin ili Brežnjev, predsednici Gorbačov, Jeljcin ili on sam“ usvojeni stav ostaje isti: „Braniti strateške nacionalne interese“, koji su „stalni“.

„Pojam suvereniteta je za Putina nemerljivo važniji od pojma slobode i demokratije. Odluke poslednjih godina da se povuku iz međunarodnih obaveza Borisa Jeljcina i samog Vladimira Putina u njegovim ranim godinama, potiču iz ove logike. I sve dok u Kremlju i oko njega raste broj ljudi koji dele isti egzistencijalni rizik kao Putin, Zapad neće moći da reši konflikt.

Deo govora šefa Kremlja koji se bavi ekonomijom, nastavlja isti list, štaviše iscrtao je konture budućeg razvoja zemlje preusmerene na sebe, „bez finansija i stranih tržišta, oslanjajući se na sopstvenu tehnologiju, sopstvenu ideje, sopstvene mogućnosti”. Ruske elite su pozvane da ostanu u Rusiji, investiraju u Rusiju i uzmu svoje puno učešće u „specijalnoj vojnoj operaciji“.

Za Nezavisimaju gazetu, oni koji smatraju da događaji iz prošle godine predstavljaju, u savremenoj ruskoj istoriji, „preokret uporediv sa onim iz Oktobarske revolucije“ (1917.), u najmanju ruku su „realistični“, čak i ispod istine. Jer konfrontacija sa Zapadom se više ne sprovodi u ime „nametljivog komunizma“, već u ime „odbrane vrednosti svetih spisa“ kojima mogu da se suprotstavljaju jedino „sponzori satane“.