Zapadni mediji o govorima Putina i Bajdena: Rusija spremna na dug rat?

Svi zapadni mediji izvestili su juče da je ruski predsednik Putin najavio da će Moskva suspendovati američko – ruski sporazum Nju Start „poslednji preživeli sporazum o ograničenju naoružanja između dve najveće nuklearne sile“, kako izveštava Njujork tajms.

Kako ističe njujorški dnevnik, sporazum Nju Start je „poslednji preživeli sporazum o ograničenju naoružanja između dve najveće nuklearne sile“, a najava Vladimira Putina nudi „novi znak da se era zvaničnog smanjenja naoružanja možda bliži kraju .”

Kraj sporazumevanja o nulearnom oružju

Potpisan 2010. godine, Nju Start (skraćenica za Ugovor o smanjenju strateškog naoružanja) produžen je 2021. na pet godina i stoga je uskoro trebalo da se ponovo pregovara.

„Nju start ne obuhvata oružje koje najviše brine Sjedinjene Države i Evropu“, precizira list, odnosno „taktičko nuklearno oružje, za koje je Putin više puta pretio da će ga upotrebiti u sukobu u Ukrajini“, piše Njujork tajms.

„Sporazum je samo za strateško nuklearno oružje, što znači da ne obuhvata interkontinentalno oružje koje može da dosegne Sjedinjene Države ili druge zemlje“.

U avgustu 2022. Rusija je najavila „privremenu” suspenziju američkih inspekcija u njenim vojnim lokacijama – njih je već omela pandemija kovid-19. Početkom februara, Sjedinjene Države optužile su Rusiju da je prekršila sporazum, osuđujući posebno odbijanje Rusije da se pridržava inspekcija predviđenih ugovorom.

Sporazum ograničava broj bojevih glava na 1.550 na svakoj strani iako Putin nije zapretio da će rasporediti veći broj nuklearnih bojevih glava –– jasno je stavio do znanja da se inspekcije neće nastaviti, prenosi Njujork tajms.

„Iako se Rusija u potpunosti nije povukla iz ovog ugovora, čini se da će ozvaničiti svoju trenutnu poziciju“, piše u utorak kanal CNN.

Obnovu pregovora je sve teže zamisliti. „Ruska suspenzija sporazuma znači da ona više neće deliti informacije sa Sjedinjenim Državama o svom nuklearnom arsenalu i dovodi u dodatnu sumnju obnovu sporazuma, koji ističe 2026. godine“, dodaje Fajnenšel tajms.

„Čak i ako američki zvaničnici ponove želju da pregovaraju o novom sporazumu“, kao što je državni sekretar Entoni Blinken ponovo učinio u utorak, „takve je pregovore sve teže zamisliti u naredne tri godine“, komentariše Njujork tajms.

Pod administracijom Donalda Trampa, Sjedinjene Države su se 2019. godine već povukle iz sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF), optužujući Rusiju za kršenje. Godine 2026. mogli bismo da se nađemo suočeni sa „novim svetom koji će na prvi pogled podsećati na onaj od pre pola veka, kada je trka u naoružanju bila u punom zamahu između nacija slobodnih da rasporede onoliko nuklearnih bojevih glava koliko su htele“, piše američki dnevnik.

Putin razvija vojnu industriju

Dopisnik pariskog Monda iz Moskve izvestio je da je ruski predsednik “Hvalio Rusiju spremnu za dug rat“ i pobrojao je ono što je nazvao “klasične teme Putinovog repertoara“: “Od nacističkog zauzimanja Ukrajine do dekadencije Zapada, gde se „pedofilija smatra normom“ i gde su „sveštenici dužni da blagosiljaju brakove homoseksualaca“.

“Ali žestina i insistiranje lidera Kremlja na tome da Rusiju prikaže kao žrtvu sve više liče na pokušaj samoopravdanja, jer „specijalna vojna operacija“ pokrenuta 24. februara 2022. zahteva sve veće žrtve.

“Na ekonomskom planu, Putin je rekao da „Zapad ništa nije postigao i neće postići ništa“. Brojke delimično dokazuju da je u pravu: sa deficitom od 2,1% BDP-a 2022. godine (prema zvaničnoj statistici, bliskim onima Međunarodnog monetarnog fonda), Rusija je izdržala šok sankcija mnogo bolje nego što su njeni stručnjaci predvideli“, izveštava dopisnik Monda.

“Na osnovu ovog uspeha, predsednik kaže da je spreman da pokrene rat na dugi rok. Uporedo sa planovima za proširenje vojske do 2025. godine, Putin je insistirao na neophodnom razvoju industrije naoružanja. Međutim, pošto želi pojačano uključivanje malih i srednjih preduzeća u ratne napore, kaže da odbija potpunu militarizaciju privrede – „Oružje na račun putera, to se neće desiti“, piše Mond.

Bajdenove optužbe

Njujork tajms piše da je američki predsednik Džo Bajden nekoliko sati posle Putinovog govora iz Varšave poručio: „Autokrate razumeju samo jednu reč: „Ne“.

Nekoliko sati nakon optužbe ruskog predsednika Vladimira Putina protiv Zapada, američki lider je direktno napao ruskog pedsednika, u govoru održanom u Poljskoj skoro godinu dana nakon invazije na Ukrajinu.

Džo Bajden je izgleda „konstruisao svoje opaske tako da odgovornost za rat svali na jednog čoveka i samo jednog“, piše novinar Njujork tajmsa.

„Predsednik Putin je izabrao ovaj rat. Svaki dan, ako se rat nastavi, to je po njegovom izboru“, posebno je lansirao predsednik Sjedinjenih Država ispred kraljevskog zamka u Varšavi.

„Autokrate razumeju samo jednu reč: ne, ne, ne. Ne, nećete oteti moju zemlju.”

Američki list konstatuje da su „tri dana pre godišnjice ruske invazije, ova dva govora pružila redak spektakl: Dva lidera na suprotnim stranama u međunarodnom poretku predstavila su, gotovo jedan pored drugog, dve suprotstavljene vizije sveta“.

Bajden je u nekoliko navrata direktno ciljao Vladimira Putina. Ruski predsednik je mislio da će dobiti „finizaciju NATO-a“, a dobio je „natoizaciju Finske“, rekao je.

Posle potpredsednice Kamale Haris, i Džo Bajden je optužio Rusiju da je počinila „zločine protiv čovečnosti” u Ukrajini, podvlači Vašington post.

Kako je primetio dopisnik Njujork tajmsa iz Moskve, „vredno je pažnje da predsednik Putin, u svom obraćanju, nije pomenuo imena Bajdena ili predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog”.

Američki predsednik obratio se i ruskom narodu, kojeg je uveravao da Zapad nikada nije nameravao da napadne Rusiju, čime je direktno opovrgao optužbe koje je istog dana lansirao Putin. Njegov govor, međutim, nije prenela ruska državna televizija niti sajtovi zavisni od Moskve, primećuje isti dopisnik.

Opširno zahvalivši Poljskoj na solidarnosti sa Ukrajinom, naglašavajući da je atlantski savez čvrst, predsednik Sjedinjenih Država je nastojao da sukob stavi u okvire veće i egzistencijalne borbe za „slobodu“.

„Kada je Rusija izvršila invaziju, nije samo Ukrajina bila na testiranju. Ceo svet se suočio sa istorijskim izazovom. Svet je na prekretnici“, naglasio je on, verujući da će „narednih pet godina“ biti presudno.

Bajden je tako preuzeo svoju vodeću ideju o borbi između demokratije i autokratije, „ali sa preokretom: Podvukao je da je prošla godina bila dobra za demokratiju“, piše novinar Njujork tajmsa.

„Predsednik Putin se danas suočava sa nečim za šta nije verovao da je moguće pre godinu dana“, rekao je američki lider. „Demokratije sveta su postale jače, a ne slabije, dok su svetske autokrate oslabile, a ne ojačale“.