Mediji o skraćivanju životnog veka u SAD i rastu broja gojaznih: Američki regruti na dijeti

Zbog rasta broja gojaznih Amerikanaca, američka vojska se bori da pronađe odgovarajuće kandidate za službu. Zato je pokrenula sopstveni fitnes program.

Pre nekoliko meseci, Majkl Devi (22), gojazan i beskućnik, ušao je u kancelariju za regrutovanje vojske u Sakramentu u Kaliforniji. Bio je spreman na sve da bi konačno dobio krevet i prihod. Želeo da bude primljen u vojsku, ali je znao da će njegova težina biti prepreka za to – piše britanski Ekonomist, a prenosi Kurie Enternasional u svom pregledu štampe.

Malo kandidata za vojsku

Ispostavilo se da je Majkl Devi imao svoj srećan dan: kada je došao u vojni odsek upravo je pokrenut program za vraćanje gojaznih regruta u dobru formu. Majkl Devi je potpisao nekoliko nedelja kasnije pristup ovom programu i otišao u kamp za mršavljenje Fort Džekson, u Južnoj Karolini.

Iz teksta u Ekonomistu saznajemo da američka vojska vapi za radnom snagom. Prošle godine regrutovala je samo 75 odsto od broja koji je nameravala da primi. Samo 23 odsto mladih u dobu od 17 do 24 godine  sposobno je za vojnu službu, što u apsolutnim brojevima znači zaista mali broj kandidata. Broj Amerikanaca koji ispunjavaju potrebne obrazovne i fizičke kriterijume sve je manji, a učenje na daljinu i zatvaranje samo su pogoršali problem. Gojaznost je prepreka za milione ljudi.

Vojna dijeta

Vojska je u julu shvatila da je daleko od toga da dosegne svoje godišnje ciljeve za regrutaciju i pokrenula je pripremni kurs za buduće vojnike da bi oni povratili telesnu kondiciju.

„Stvari su se desile veoma brzo“, rekao je general Džon Klajn, menadžer obuke. „Niko to nije očekivao.” Ovaj dvodelni program omogućava kandidatima koji bi bili proglašeni nesposobnim da izgube težinu ili nadoknade propuste iz čitanja i matematike.

Da bi se prijavio, 20-godišnji muškarac visok 1,78 metara mora imati manje od 81,6 kilograma. Kandidati mogu prekoračiti prag težine za 6%, s obzirom na starost, pol i visinu. Imaju osamdeset četiri dana da skinu višak kilograma pre nego što pređu na osnovnu obuku. Za to imaju pravo na režim jutarnjih fizičkih vežbi povezanih sa kursevima samosvesnosti, ishrane, otpornosti i sna. Kroz ovaj program do sada je prošlo osamsto pedeset regruta. Niko nije promašio cilj – izveštava Ekonomist.

Regruti uglavnom iz siromašnih porodica

„Ne pobeđuje onaj ko gubi (rijaliti TV - emisija koja nagrađuje onog ko izgubi najviše kilograma)“, upozorava major Kris Vedž, iz 165. pešadijske brigade, gde se program održava. Kurs ima za cilj uspostavljanje dobrih navika. One koji prebrzo gube težinu, na primer, jer jedu premalo – pomno prate instruktori za vežbe.

Neće im mnogo pomoći da se promene u kratkom roku jer se težina vojnika prati tokom njihove karijere. Osoba koja se nađe da dva puta prelazi dozvoljenu težinu u jednoj godini, može trajno dobiti otkaz.

Iako oružane snage regrutuju više vojnika iz bolje stojećih porodica nego pre pedeset godina, regruti koji pohađaju pripremni kurs za budućeg vojnika - uglavnom potiču iz siromašnih sredina.

Studije pokazuju da je veća verovatnoća da će deca iz manje bogatih porodica biti debela. 

Program je oličenje starog američkog sna: nudi siromašnim tinejdžerima priliku da izgrade karijeru, da dobiju beneficije, pravo na kredit i nakon dvadeset godina radnog staža – doživotnu penziju.

San Majkla Divija je da njegov otac – koji živi u skloništu i jedva hoda zbog debljine  –  može da počne da koristi njegovo vojno zdravstveno osiguranje.

Gojaznih sve više

Iako se vojska danas suočava sa teškoćama vezanim za regrutaciju zbog gojaznosti mladih, ovaj problem nije ništa novo u SAD. Godine 1960. Džon F. Kenedi, koji je u to vreme bio izabran za predsednika, napisao je članak za Sports Ilustrejted o lošem zdravlju dece u zemlji.

Studija Columbia-Presbiterian Hospital (u Njujorku) tada je zaključila da američka deca imaju mnogo veće šanse da padnu na testovima fizičke snage nego mladi Evropljani. „Takva opuštenost građana može doprineti uništavanju vitalnosti jedne zemlje“, prokomentarisao je Kenedi.

Šezdeset i kusur godina kasnije, stvari stoje mnogo gore. Stope gojaznosti kod dece su se učetvorostručile, a nekoliko država je smanjilo časove fizičkog vaspitanja u državnim školama. Prema jednoj anketi, skoro polovina Amerikanaca se ugojila između februara 2020. i februara 2021. – nešto više od 30 funti u proseku. Deca su takođe postala deblja: udeo gojazne dece i adolescenata porastao je sa 19 na 22 odsto – piše Ekonomist.

Pripremna obuka za budućeg vojnika neće rešiti problem vojske. Škole i roditelji bi mogli da učine više kako bi deca bila aktivna i hranila se kako treba pre regrutacije.

Gojaznost, smrtnost i politika

Po svemu sudeći, odlučivši da organizuje kurseve za mršavljenje, američka vojska nije ni imala mnogo izbora. Britanski Fajnenšel tajms (FT) preneo je u oktobru prošle godine da je na parlamentarnom saslušanju, jedan general marinaca svedočio da je 2021. bila verovatno „najteža godina u istoriji regrutovanja“, uglavnom zato što mladi Amerikanci ne prolaze fizičke testove vojske.

“Pre ili kasnije SAD će morati da otvore oči, komentarisao je (FT) iznoseći podatke o opadanju očekivanog životnog veka poslednjih godina u Sjedinjenim Državama: “ (očekivani životni vek u SAD) sada je niži nego u Kineza. Nacionalna kriza sa dubokim korenima, ali uglavnom ignorisana u Vašingtonu“.

Smanjenje očekivanog životnog veka nije, a priori, pretnja nacionalnoj bezbednosti u Sjedinjenim Državama. Međutim, kada ovaj pokazatelj opada brzo kao u ovoj zemlji – Amerikanci žive skoro pet godina manje od proseka u bogatim zemljama – čak i Pentagon mora da brine o tome – analizira FT u istom tekstu. 

“Sa očekivanim životnim vekom od 76 godina, Amerikanci sada žive kraće od Kineza i samo godinu dana duže od građana Meksika, koji je navodno zaostala zemlja. Stanovništvo Japana, Italije i Španije ima očekivani životni vek od oko 84 godine. Dugovečnost je krajnji pokazatelj koliko dobro sistem funkcioniše, ali izgleda da nikoga - demokrate, republikance, predsednike ili kongresmene - nije briga“.

“Zar Amerikanci više ne brinu o vremenu koje mogu da žive? Odgovor je da, naravno. Ali ako ih ova situacija zabrinjava, to se ne vidi u političkom životu zemlje. Kao da je Vašington odlučio da ignoriše ovo pitanje, dok ono otkriva duboke trendove o nedaćama američke demokratije. Fraze poput „umro od očaja“ i „epidemija gojaznosti“ su uobičajene, ali smanjenje očekivanog životnog veka čini se prevelikom temom da bi je Vašington shvatio. Pad je zabeležen u šest od poslednjih sedam godina; između 2014. i 2022. godine izgubljeno je skoro tri godine očekivanog životnog veka. Poslednji put je opao nekoliko uzastopnih godina tokom Prvog svetskog rata. U drugim demokratijama, takav fenomen bi pokrenuo nacionalnu debatu“, zaključio je FT.

Više od 40% odraslih Amerikanaca sada se smatra gojaznim, a ta brojka nastavlja da raste. Više od polovine odraslih Amerikanaca pati od hronične bolesti, od kojih je većina povezana sa gojaznošću – dijabetesom, hipertenzijom i srčanim oboljenjima. Ovi faktori delimično objašnjavaju nenormalno visoku stopu smrtnosti od kovida. Skoro dve trećine Amerikanaca hospitalizovanih sa kovidom imalo je najmanje jednu bolest, pa je virus tako napadao na povoljnom tlu…

Ostaje činjenica da borba protiv gojaznosti nije politički korisna. Vređanje skoro polovine odrasle populacije nije najbolji način da se dobiju glasovi. Ova tema  ohrabruje republikansko biračko telo. Siromašniji ruralni okruzi koje je Donald Tramp skoro sve osvojio 2016. i 2020. imaju daleko veće stope gojaznosti od gradova – preneo je FT.