I MUZEJ KOŠARKE U PRESTONICI KULTURE

U Čačku je predstavljen program Nacionalne prestonice kulture 2023, koji podrazumeva velike infrastrukturne promene grada, kao i otvaranje novih muzeja i kulturnih celina a kako bi se upriličio prostor za proslavu kulture i umetnosti u vidu brojnih manifestacija. Naziv programske celine je „Čačanska rodna“, prema posebnoj sorti šljive koja potiče iz ovog kraja, a kojim se aludira, kako ističu organizatori, na „vekovno plodno tlo za razvoj kulture, umetnosti, duhovnosti, ali i nauke, privrede, turizma, sporta“.

„Ministarstvo kulture i Grad Čačak sa svojim timovima posvećeno su radili na pripremi čitavog projekta kako bi stvorili preduslove da prva prestonica kulture naše države postane vidljiva i prepoznatljiva na kulturnoj mapi Srbije i Evrope. Najbolji primer za to je činjenica da je Čačak razvio više od 60 novih umetničkih programa pod temom ’Čačanska rodna’ koja odslikava lokalnu specifičnost ovog kraja a na koju su, verujem, svi Čačani ponosni. Sam naziv upućuje na rakiju, šljivovicu, koja je nedavno upisana na Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva“, podsetila je potpredsednica vlade i ministarka kulture Maja Gojković.

Maja Gojković, ministarka kulture i Milun Todorović, gradonačelnik Čačka

Prva strategija razvoja

Ministarka je naznačila da je tokom ove godine prikupljen materijal za izradu prve Strategije razvoja kulture Grada Čačka 2023-2027. a da će projekat prestonice kulture uticati na infrastrukturni razvoj grada, kao i jačanje kapaciteta lokalne kulturne scene.

„Posebno je značajno što je čitav projekat zamišljen tako da doprinese razvoju mladih umetnika. Zato očekujemo da će ovim doći do pomaka sveukupnog kulturnog života, što će nesumnjivo podstaći i turistički, i ukupni ekonomski razvoj ovog kraja“, naznačila je Gojkovićeva juče popodne pred okupljenima u Domu kulture Čačka.

Ministarstvo kulture je snažno opredeljeno za decentralizaciju kulturnog života naše države, dodala je ona. U tom pogledu, projekat prestonice kulture Srbije jedinstvena je prilika da, uz pomoć vlade, ulaganja u infrastrukturu i dobre programe, lokalne zajednice podignu kvalitet sveukupnog života.

„Danas je to Čačak, 2024. to će biti grad Užice, a naš cilj je da kroz ovaj projekat, lokalne sredine dobiju novi sjaj i energiju koji će kulturu i umetnost staviti u centar našeg interesovanja“, kazala je ministarka.

Simbolično, Čačak će titulu Nacionalne prestonice kulture poneti upravo u godini kada se obeležava 150 godina od rođenja slikarke Nadežde Petrović, koja je odavde rodom, i 60 godina od postojanja manifestacije „Disovo proleće“.

„S obzirom na to da je program prve prestonice kulture bogat i sadržajan, i da će uključiti veliki broj umetnika, ustanova kulture i nezavisne kulturne scene, verujem da će grad privući publiku iz čitave države i stvoriti neku novu. Kao što je Čačak oduvek širio ruke dobrodošlice svima, uverena sam da će i u 2023. godini biti dobar domaćin, da ćemo zajedno slaviti kulturu i promovisati ono najbolje što Čačak ima“, zaključila je Maja Gojković.

Ministarstvo kulture je snažno opredeljeno za decentralizaciju kulturnog života naše države, dodala je Maja Gojković 

Priprema infrastrukture

Milun Todorović, gradonačelnik Čačka, podsetio je da se iduće godine obeležava i 175 godina od prvog čitalaštva u gradu, 75 od osnivanja kompanije „Sloboda“, 50 godina otkako je počeo da izlazi časopis „Gradac“.

„Akcenat je ove, a biće i sledeće godine, na infrastrukturnom opremanju svih lokaliteta. Imaćemo nova dva muzeja, etnografsku postavku, ali i muzej košarke, jedinstven u Evropi. Na nama je da napravimo postojeće manifestije važnijim, bitnijim, vidljivijim, a novim mladim talentima da pružimo vetar u leđa. Želim svima nama da uživamo u predstavljanju onoga što smo pripremili za narednu godinu, ali da to ne bude kraj, već da u narednim godinama i decenijama budemo još bolji. Čačak ima čime da se pokaže i ubeđen sam da će svaki Čačanin ponaosob biti zadivljen u 2023“, istakao je juče prvi čovek Čačka.

Todorović je podsetio na velikane koji potiču iz ovog grada, poput pomenute Nadežde Petrović, pesnika Vladislava Petkovića Disa, vojvode Tanaska Rajića, glumice Sonje Savić, vojvode Stepe, režisera Puriše Đorđevića, košarkaša Dragana Kićanovića, trenera Željka Obradovića i mnogih drugih.

Zavičajna baština

„Čačanska rodna“ biće predstavljena kroz četiri segmenta koji simbolišu kulturni profil grada: „Na slobodi“, „Na Moravi“, „Na raskršću“ i „Na kaldrmi“. Svaka od njih prikazuje kulturnu i zavičajnu baštinu, kažu organizatori.

U planu su, između ostalog, uređenje Galerije „Nadežde Petrović“, izgradnja Trga Nadežde Petrović, Muzej košarke u zgradi najstarijeg Sokolskog doma u Srbiji, Legat Branka V. Radičevića, Sabor frulaša „Oj, Moravo“, međunarodni festival foklora „EtnoFest“, oživljavanje Rimskih termi, muzički spektakl Rok opera, „Sonjin septembar“, koncert klasične muzike na otvorenom, AR vremeplov ili grad kroz savremene tehnologije, oslikavanje silosa.

Nosioci projekta „Čačanske rodne“ su ustanove kulture grada poput Doma kulture, gde je juče održana prezentacija programa u prisustvu brojnih zvanica iz sveta kulture i javnog života, Umetnička galerija „Nadežda Petrović“, Narodni muzej, Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis“, Međuopštinski istorijski Arhiv i Gradsko pozorište.

Projekat Nacionalne prestonice kulture sprovelo je Ministarstvo kulture i informisanja u godini kada je Novi Sad poneo titulu Evropske prestonice kulture. Čačak je prvi grad koji je dobio ovu titulu i predstaviće se kao takav iduće godine.