Svakog minuta od gladi umire 11 ljudi (od korone sedmoro)
Dve trećine onih koji su izloženi gladi su u zemljama u kojima besne oružani konflkti...
(ilustracija, Najciše se umire od gladi u Avganistanu, Etiopiji, Južnom Sudanu, Siriji i Jemenu, tojest zemljama koje su najviše zahvaćene oružanim sukobima)
Svakog minuta od gladi umire 11 ljudi, a od koronavirusa sedam, saopštila je u svom danas objavljenom izveštaju pod naslovom "Gladnih je sve više" međunarodna karitativna organizacija Oksfam (Oxfam).,
Veliki broj gladnih je, kako se navodi u izveštaju koji prenosi AFP, posledica konflikata u svetu, pandemije i klimatske krize.
"Statistike su šokantne ali mora nam biti još jasnije da oni koji umiru od gladi podnose najteže muke, koje se teško mogu zamisliti. Čak i jedan čovek koji danas umire od gladi jeste mnogo", istakla je ovim povodom šefica američke filijale Oksfama Ebi Maksman (Abby Maxman).
Sada je u celom svetu gladi izloženo oko 155 miliona ljudi, tj oko 20 miliona više nego lane u isto vreme. Oko dve trećine njih trpi od gladi zbog oružanih sukoba u svojoj zemlji.
"Neprestani sukobi, zatim ekonomski pad usled kovida-19, kao i sve teža klimatska kriza, doveli su još oko 520 hiljada osoba na ivicu gladi", upozorila je Maksman. „Umesto da se bore protiv epidemije, zaraćene strane vojuju između sebe, čime često zadaju poslednju ranu milionima ljudi, pogođenih raznim nesrećama i ekonomskim šokovima.“
Globalni vojni izdaci su se, uprkos pandemiji, povećali u prošloj godini za 51 milijardu dolara što je najmanje šest puta veća suma od one koja je potrebna OUN da zaustavi glad u svetu.
Najveća "žarišta" gladi su, prema Oksfamu, Avganistan, Etiopija, Južni Sudan, Sirija i Jemen, tojest zemlje koje su najviše zahvaćene oružanim sukobima. Glad se, štaviše, prema Maksmanovoj, koristi i kao ratno sredstvo protiv civila. "Ljudi ne mogu živeti u bezbednosti i imati šta da jedu ako se bombarduju njihova tržišta i uništavaju usevi i domaće životinje", ukazala je ona.
U tom kontekstu Oksfam je pozvao vlade da okončaju što pre sukobe koji dovode do gladi i tako omoguće humanitarnim organizacijama da pomažu ljudima u ratnim zonama. Organizacija apeluje, takođe, na darodavce da pojačaju finansijsku podršku svetskoj organizaciji u naporima za ublažavanje gladi.
Globalno otopljavanje i ekonomske posledice pandemije izazvali su lane čak četrdesetoprocentni rast svetsskih cena hrane što je najveći rast u poslednjih 10 godina. A taj rast ima znatnu ulogu u porastu broja gladnih u svetu.
