Predviđanja generala, istoričara, veterana i pisaca NF: od 2030. moguć svetski rat

Francuska armija po prvi put je u svoje istraživačke misije uključila i pisce naučne fantastike. Cilj je da se kadrovski ojača tim za analizu i predviđanje opasnosti za period od 2030. do 2060. godine. Zadatak ovog „Crvenog tima“, kako je nazvan, biće da predloži scenarije koji bi identifikovali moguće slabosti francuske armije u budućnosti.

U nagađanjima bez kraja, francuski mediji otkrivaju da su svi scenariji uglavnom mračni. Na primer:

“Svi energetski izvori na planeti su iscrpljeni, inteligentne mašine se sukobljavaju kako bi došle do novih izvora“. Ili:

„…multinacionalne kompanije rukovode milicijama i naređuju državama šta da rade“. Nije isključen ni treći scenario:

„Zagrevanje izaziva klimatske ratove.“

Ima i suprotnih predviđanja - da će ratna opasnost nestati: Profesor Havard Hegre, futurolog sa univerziteta u Oslu, predviđa da će sukob nestati do 2050. Evo kako će se ratna karta promeniti (izvor, https://www.dailymail.co.uk/)

Mašta u službi budućih ratova

Francuskoj agenciji za inovaciju odbrane (AID) prijavilo se oko 500 kandidata za članove „Crvenog tima“. Pored pisaca, zainteresovani su bili i brojni novinari, profesori, pa i bivši vojnici. Izabranoj ekipi je sada na raspolaganju 1,4 miliona evra za period od četiri godine – preneo je pariski nedeljnik Express.

Rukovodilac ekipe biće astrofizičar Rolan Leuk (Roland Lehoucq), https://www.lexpress.fr/culture/livre/les-extraterrestres-expliques-a-mes-enfants_1106646.html inače zainteresovan za moguće vanzemlajske oblike života.

Direktor AID-a Emanule Šiva (Emmanuel Chiva) objasnio je da armija želi otvorenije da razmišlja „bez ikakve mentalne barijere“. „Zato smo pozvali ljude koji razmišljaju van sistema naših kodova“, rekao je.

U misijama koje će biti „vojna tajna“, članovi „Crvenog tima“ moći će da posete podmorničke vojne baze i da dobiju informacije o nukelarnom zastrašivanju. Neka od njihovih istraživanja neće biti objavljena.

Istina, ideja francuske vojne agencije nije nova. U razgovoru za Express, francuski general Mark Vaten Ogar (Marc Watin-Auguard)  podseća da je Evropski parlament 2017. preuzeo tri zakona robotike pisca Isaka Asimova (iz 1942. godine) kako bi se inspirisao u svojim analizama.

Autori naučne fantastike i ranije su najavljivali budućnost – podsećaju sada francuski mediji. Na primer, Žil Vern opisuje kosmičku raketu u romanu „Od Zemlje do Meseca“ (1865), H. Dž. Vels je opisivao atomske bombe 1914. godine u romanu „Oslobađajuće uništenje“… Tom Klensi (Tom Clancyà) opisivao je avion koji se srušio na Kapitol mnogo pre „11. septembra“. 

Nedeljnik Exprss prenosi da ima i onih koji su kritični prema angažovanju pisaca u vojne svrhe. Poznati pisac naučne fantastike Alen Damazio (Alain Damasio) smatra da će članovi „Crvenog tima“ staviti svoju maštu u službu budućih ratova umesto da služe miru. General Vaten Oguar, međutim, smatra da je „naš zadatak da se spremamo za najgore – ako hoćeš mir, spremaj se za rat“.

Kako i kada će početi sukob

Dok u Francuskoj pisci postaju vojnici sa perom u ruci – dotle u SAD vojnici postaju pisci. Džejms Stavridis (James Stavridis), bivši komandant NATO trupa i vojni veteran Eliot Akerman (Elliot Ackerman) https://www.washingtonpost.com/world/2021/03/09/stavridis-novel-us-ćina-war/ napisali su književno delo „2034: Novela o sledećem svetskom ratu“.

Radnja se događa u martu 2034. u vodama Južnog kineskog mora. Jedan američki razarač hvata anonimni poziv jednog broda u plamenu čija posada šalje SOS signal. Ispostavlja se da je to zamka koju su postavili Kinezi i potapaju američki razarač. U isto vreme jedan američki vojni pilot gubi kontrolu nad svojim lovcem F-35 iznad Ormuskog kanala i prinuđen je da sleti na iransku teritoriju. U Baltičkom moru, ruski brodovi - ledolomci seku kablove koji vezuju internet istočne obale SAD i tako odsecaju Vašington i Njujork od ostatka sveta.

Sukob između SAD i Kine se pretvara u nukelarnu katastrofu i treći svetski rat. Sjedinjene američke države su iznenadjene koordiniranim sajber-napadima svojih neprijatelja – Kine, Rusije i Irana, ujedinjenih preko kineskih „Novih puteva svile“. U SAD u roku od nekoliko sati nastaje katastrofa. U razmeni nukelarnih reketa, zbrisani su lučki gradovi Handžou i San Diego. Rezultat: bez pobednika i dva miliona poginulih.

Slično kao na početku prošlog veka

Bitanska istoričarka Margaret Makmilan (Margaret MacMillan) Which Past is Prologue poredi događaje između 1910. i 1930. godine koji su prethodili Prvom i Drugom svetskom ratu i pita se kojoj situaciji je današnje vreme najsličnije.

Margaret Makmilan podseća da je uoči Prvog svetskog rata Evropa prolazila kroz period izuzetnog prosperiteta i bezbednosti. Za međunarodnu trgovinu bio je to period „prve globalizacije”. Među prvim elementma koji će dovesti do izbijanja prvog svetskog rata ona navodi pre svega izoštravanje rivalstva između britanske i nemačke mornarice na planu pomorske dominacije. Drugi elemenat je zbog Velike Srbije – pravoslavne saveznice Rusije - zabrinutost koju je stvorio Beč. Treći je: opsesija Francuske da, uprkos dijametralno suprotnim razlikama u režimu i vrednostima, očuva svoj savez sa Rusijom jer joj to omogućava da primora Nemačku da se bori na dva fronta. Tridesetih godina milioni ljudi su osiromašili zbog ekonomske krize. Ekstremističke partije sa levice i desnice koriste priliku. Hitler uspostavlja diktaturu, Musolini ulazi u Etiopiju, Japan osvaja Mandžuriju…

Britanska istoričarka smatra da je danas svet postao nestabilan i kao 1910. i 1930. godine. Raste moć Kine što brine SAD, kao što je jačanje Nemačke brinulo Veliku Britaniju. Ekonomske posledice pandemije najavljuju katastrofu kao što je bila berzanska kriza 1929.  – smatra Margaret Makmilan.

Međunarodni poredak ustanovljen 1945. puca. Izbijaju regionalni sukobi. Kriza izaziva nepoverenje naroda prema svojim liderima. Ruska aneksija Krima, zategnuti kinesko-američki odnosi, ratoborna retorika… Tri velike vojne sile nepresatno modernizuju svoje naoružanje…

I bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer (Henry Kissinger) upozorio je ovih dana u Neue Zürićer Zeitung https://www.nzz.ch/feuilleton/henry-kissinger-ueber-die-usa-china-und-die-zukunft-der-welt-ld.1625753?reduced=true da bi u sukobu velikih razmera između Kine i SAD – obe strane bile gubitnici. Kisindžer je ocenio da mnogi Amerikanci vide Kinu kao „stalnog neprijatelja“.

Teško je proceniti koliko je sve ovo ozbiljno i da li se istorija „rimuje“, kako je govorio Mark Tven – da ne bi rekao da se ponavlja.

Raste opasnost?

General Fransoa Lkuantr (François Lecointre), komandant francuskog generalštaba, za pariski Le Figaro poručio je da će se do 2030. godine uvećati opasnost od izbijanja velikog rata. 

„Na kraju hladnog rata, neki su naivno poverovali da je došao ´kraj istorije´ i da neće biti većih ratova. Ali već su tada postojale klice unutrašnje frustracije nekih zemalja u razvoju, naročito u arapsko-muslimanskom svetu. Ona se takođe manifestovala protiv zapadnog sveta koji je viđen kao dominantan i hegemonistički. Iz te frustracije nastala je želja za revanšom. Videli smo posledice posle 2000. godine i atentate u Francuskoj. Ta opasnost je uočljiva jer ima oblik terorizma. Zahtevi nekih regionalnih aketra zasnivaju se na nacionalizmu. Na ove pretnje nadovezuju se druge pojave u Africi: Demografska neravnoteža, klimatski poremećaji ili teškoće demokratskih režima u većini tamošnjih država. Slabost država dovodi do umnožavanja kriza. Nema nijednog razloga da nestabilnost prestane ili se smanji u narednih deset ili 20 godina”, rekao je general Lkuantr.

Što se tiče drugih opasnosti „koje dovode u pitanje stabilnost i međunarodno pravo“, komandant francuskog generalštaba vidi Kinu, Rusiju i Iran kao glavne aktere.

“Idemo kao reorganizaciji svetskog poretka koji će biti izgrađen oko rivalskog odnosa između SAD i Kine. U tom reorganizovanju sve zemlje sveta biće primorane da izaberu stranu - između SAD i Kine. To će biti veoma teško jer ni Francuska, ni Evropa nemaju interesa da to učine? Iako nema govora da dovedemo u pitanje naš odnos sa SAD, koji je od ključnog značaja, mi ne moramo da budemo uvučeni bez nijansi u sukob koji bi mogao da izbije između Kine i SAD /…/ Naši neprijatelji činiće sve što mogu kako bi naneli štetu demokratskoj osnivi našeg delovanja kako na nacionalnom tako i na međunarodnom planu.“

Na pitanje kakvu pretnju Rusija predstavlja za Evropu, general Lkuantr je odgovorio da Francuska „treba da uzme u obzir strah istočnoevropskih država od ponovnog naoružavanja Rusije“. 

Intervju komandanta francuskog generalštaba deluje onespokojavajuće. Šta će tek biti kada budu objavljene analize pisaca naučne fantastike u službi francuske vojske – ne možemo sada ni da zamislimo.