Trka za vakcinom podseća na (hladni) rat: Sajber-napadi, špijunaža, vojska

Nataša Jokić, Strazbur

Kako ubediti milione Francuza da se vakcinišu? Hladnoratovski stil opisivanja ruskih i kineskih vakcina kao neproverenih, izgleda da nije dovoljan da bi oni poverovali da su vakcine iz zapadanih laboratorija dovoljno proverene
(ilustracija, Ministar zdravlja Olivie Veran, obećava da će vakcina biti proverena: da li bi mu građani poverovali čak i da izjavi da je zemlja okrugla

Polovina Francuza nema nameru da se vakciniše jer nemaju poverenja u zdravstvene i državne vlasti koje treba da garantuju bezbednost vakcine – pokazalo je više istraživanja javnog mnenja.  

Nepoverenje raste tim pre što trka za vakcinom zlokobno podseća na vreme hladnog rata u kojoj je sve dozvoljeno: uključeni su sajber-napadači, špijunaža, vojska. Mediji izveštavaju o vakcinama kao da izveštavaju o politici. Ruske i kineske vakcine su nepouzdane jer nisu dovoljno ispitane, a zapadne vakcine nisu nepouzdane iako – nisu dovoljno ispitane...

Francuski mediji prenose da je prioritet sigurnosnih službi sada zaštita projekata vakcine privatne grupe Sanofi i državnog Instituta Paster. Francuski obaveštajci imaju zadatak da otkriju eventualnu krađu intelektualne svojine u vezi sa istraživanjima vakcine protiv korona-virusa. 

Optužbe i špijunaža

Zadatak obaveštajnih službi je i da otkriju moguće manipulacije podataka koje bi mogli da objave potencijalni konkurenti kako bi posejali sumnju u validnost francuskih naučnih studija.

Nedeljnik Challenges navodi da sve velike sile nadziru istraživanja vezana za buduću vakcinu kao i za njenu proizvodnju i distribuciju. List navodi da se time za račun SAD bavi „vrlo tajna“ firma Palantir, bliska svetu obaveštajnih službi.

U julu, FBI je optužio dvojicu Kineza da su, u saradnji sa kineskom vladom, izveli više informatičkih napada protiv kalifornijskih preduzeća koja su se bavila istraživanjima vakcine protiv korona-virusa. Peking je zauzvrat optužio Vašington da se bavi klevetanjem.

Francuski mediji prenose da je Francuska meta Kine u kontekstu istraživanja vezanih za vakcinu. Nedeljnik Challenges tvrdi da je imao uvid u poverljivi dokument francuskog sekretarijata za odbranu i bezbednost iz jula 2018. godine koji izveštava o kineskom sajber-napadu godine protiv farmeceutske grupe Sanofi u periodu između 2014. i 2018.

London je nedavno optužio Rusiju, tvrdeći da je grupa pirata APT29, za koje smatraju da su bliski ruskoj obaveštajnoj službi, napadala laboratorijske centre za istraživanja vakcina.

Challenges navodi da se špijunski ratovi između velikih svetskih sila vode takođe zbog toga što su neke laboratorije na „zlom glasu“: „Tako, jednog od dva kandidata za vakcinu u kliničkoj fazi ispitivanja u Rusiji (EpiVachorona) proizvodi misteriozni centar Vektor. To je ostatak SSSR-a, blizu Novosibirska u Sibiru, koji je u prošlosti imao ulogu u pravljenju biološkog oružja i još i danas poseduje uzorke variole“.

List citira neimenovanog „francuskog naučnika koji je nekada radio u Rusiji“: „Istinski problem je to što odbrana i obaveštajna služba imaju nadzor i skupljaju sve podatke koji ih zanimaju“.

rus-kiril-dimitriev-vektor-

Kirill Dmitriev, izvršni direktor Ruskog fonda za direktna ulaganja, obećao letos da će njegova zemlja imati prvu vakcinu protiv kovid-19

Vojno i civilno „preplitanje“

Challenges citira Patrisa Bendera, bivšeg vojnog lekara i autora knjige “Biološke pretnje“ da se u zemljama kao Rusija i Kina “vrlo tesno prepliću vojno i civilno“. On smatra da je trka za vakcinom za njih toliko važna, naročito u geopolitičkom smislu, „da stoga armija u celoj stvari ima glavnu ulogu“.

Kiril Dimitriev iz preduzeća Vektor ocenio je u razgovoru sa dopisnikom pariskog dnevnika Le Monde iz Moskve, da „sve što dolazi iz Rusije izaziva negativne reakcije naročuto na Zapadu“.

„Reč je o ratu informacijama, protivljenja na nemoralan način. I pobedili smo! Ako pogledate Latinsku Ameriku, Aziju, Afriku, Bliski Istok  - svuda je vakcina Sputnjik V dobro primljena”.

Le Monde prenosi da će prve isporuke ruske vakcine krenuti u Indiju 2021. godine, u Brazil, južnu Koreju i Kinu. Te će zemlje proizvoditi „rusku vakcinu“ na svojoj teritoriji. Vakcina će moći da se čuva na temperaturi od +2 do +8 stepeni. Na listi budućih kupaca su i Pakistani, Meksiko kao i Mađarska.

Politizovanu atmosferu u vezi s vakcinama najbolje ilustruje ocena  dopisnika lista Le Monde da „ime vakcine Sputnik V“ govori o ambicijama Rusije „jer je to bilo i ime prvog sovjetskog satelita koji je poslat u svemir 1957. godine”. U istom tekstu se zatim donose prigovori proceduri testiranja ruske vakcine i citira članak iz britanskog medicinskog časopisa The Lancet. Rusima se prigovara da nisu objavili protokol i da su zaključak o efikasnosti vakcine doneli na osnovu premalog broja slučajeva.

Kako ubediti građane?

“Ove reakcije u inostranstvu suprotne su entuzijazmu koji Rusija pokazuje za svoju vakcinu”, zaključuje Le Monde. Više od 50 hiljada ljudi je već vakcinisano, počev od predsednika Putina, ministra odbrane Šojgua i direktorke televizijske kuće RT Margarite Simonian.

Izveštaj dopisnika iz Moskve završava se citatom „jednog voditelja prvog kanala koji se nije ustručavao da postavi ´smelu´ analogiju: dok su zapadne vakcine ´skupe i kapriciozne´, Sputnik V je, po njemu, ´jednostavan za upotrebu i pouzdan kao kalašnjikov´”.

Kako ubediti milione Francuza da se vakcinišu? Hladnoratovski stil opisivanja ruskih i kineskih vakcina kao neproverenih, izgleda da nije dovoljan da bi oni poverovali da su vakcine iz zapadanih laboratorija dovoljno proverene.

Početkom novembra američki Fajzer, četvrta farmaceutska grupa na svetu, zajedno sa nemačkim Biontekom najavili su vakcinu na bazi tehnologije koja nikada do sada nije isprobana a koja je efikasna 95 odsto. Ova vakcina mora da se čuva na temperaturi od minus 80 stepeni. Ova vakcina moraće zato da se transportuje pod posebnim uslovima. Osim toga, lekari će morati da imaju posebne frižidere jer ne sme da dođe do prekida „hladnog lanca“.

Uprkos očigledno komplikovanom i skupom infrastrukturnom sistemu potrebnom za ovu vakcinu, Francuska je već investirala u kupovinu 50 super-frižidera – najavio je ministar zdravlja Olivie Veran.

vakcina-moderna-proba

Volonter dobija Moderninu eksperimentalnu vakcinu za kovid-19 tokom prve faze kliničke studije u martu

Nova tehnologija pod sumnjom

Javnosti je i dalje poznato samo ono što je Fajzer-Biontek objavio o ovoj vakcini u svom saopštenju i prilikom prilaganja protokola za patent. Nijedan neutralan naučni rad niko nije objavio.

Osim toga, za proizvodnju Fajzer-Biontekova vakcine upotrebljava se nova tehnologija. Nema odgovora na pitanje koliko ona dugo štiti, kako deluje na starije ljude i na decu.

Ubrzo je usledila američka farmaceutska grupa Moderna koja je objavila da ima vakcinu delotvornu više od 90 odsto čija je velika prednost da za kraći period može da se čuva u običnom frižideru, a na duži rok – na minus 20 stepeni. To je velika prednost jer nisu potrebni posebni uslovi za transport i investicije u frižidere.

Zatim je britanska farmaceutska grupa AstraZeneka objavila da ima vakcinu koja je jeftinija i delotvorna 70 odsto. Samo dan kasnije Astra Zeneka optužena je da je prikrila grešku koja se dogodila prilikom testiranja: naime preduzeće – podizvodjač ubrizgalo je svojoj grupi dobrovoljnih pacijenata samo pola doze vakcine. Rukovodstvo AstraZeneka je prvo tvrdilo da su odatle proizišli zanimljivi rezultati, a onda su priznali da se dogodila greška kao i da treba nastaviti ispitivanja.

New York Times preneo je ocenu analitičara investicione banke SVB Leerink da pokušaj prikrivanja podriva poverenje u program AstraZeneka.

Nemačka, Portugalija, Španija već su pripremile „vakcinodrome“ za masovno primanje vakcina.

Pregovori o kupovini vakcina centralizovani su za sve zemlje EU u Briselu i vodi ih Evropska komisija, što kod većine francuskih građana ne povećava poverenje. Ovaj centralizovani sistem usvojen je, kako je rečeno, da se ne bi razvijala „nezdrava konkurencija“ između zemalja članica i kako bi se grupisanom kupovinom velikih količina smanjile cene. EK je angažovala kolosalne sume: 2,4 milijardi evra pred-porudžbine 1,4 milijarde vakcina. Ugovori su sklopljeni sa AstraZeneca, Johnson & Johnson, Sanofi-GSK, Pfizer, Moderna et CureVac.

Brojna pitanja ostaju bez odgovora. Da li vakcina pogađa dobar soj virusa? Kakav je rizik od negativnih efekata vakcine? Da li je potrebna obnova vakcinacije svake godine kao protiv gripa?

Jasno je iz svega ovoga da vakcine nisu dovoljno proverene, da proizvođači žure da bi zaradili više.

Francuzi ne žele da budu zamorčići – ističe ovdašnji nedeljnik Marianne, zaključujući da će vlasti morati pedagoški da objašnjavaju građanima zašto je vakcina “izlaz iz tunela”. Ministar zdravlja Olivie Veran ponovio je više puta da Francuska neće pristupiti vakcinaciji ukoliko njene provere ne pokažu da je neka vakcina pouzdana. Pitanje je međutim, koliko njegove reči, posle svih kontradikcija, imaju težinu i da li bi mu građani poverovali čak i da izjavi da je zemlja okrugla.

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...