Henri Kisindžer: "Svetski poredak nikada neće biti isti posle korona virusa"

prevela Nataša Jokić

„Nijedna zemlja, pa ni Sjedinjene Države, ne mogu, samostalnim nacionalnim naporima, da pobede virus. Sadašnji trenutak zahteva povezivanje u zajedničku viziju i program međunarodne saradnje“
(foto, Henri Kisindžer)

Jedan od najpoznatijih i najuticajnih ljudi na svetskoj sceni, bivši američki državni sekretar, nobelovac Henri Kisindžer (1923), smatra da je svet na prekretnici, u vreme korona virusa. Kao osvedočeni zastupnik realne politike, ne upušta se u traganje za uzrocima ali opisuje „stanje sveta“ i nudi savete koji mogu biti poučni, mada su sa američkog stanovišta... Vrlo brzo ovi Kisindžerovi stavovi prihvaćeni su među političarima širom sveta i već ih ponavljaju zvaničnici iz raznih zapadnih prestonica. 

Podsetimo da se uz njegovo ime može dodati „kontroverzni političar“, s obzirom da mu se pripisuje učešće u obaranjima više vlada u Latinskoj Americi ali i popuštanje zategnutosti u odnosima Amerike sa SSSR-om i Kinom kao i smirivanje izraelsko - arapskih napetosti. Takođe, doduše kad već nije više bio deo zvanične američke vlade, kritikovao je stav SAD o priznanju Bosne i Hercegovine, mešanje u rat između Srba i Hrvata, i kritikovao sporazum u Rambujeu za koji je rekao da ga u takvoj formi ne bi prihvatio nijedan Srbin… Ali, kada je bombardovanje počelo smatrao je da vazdušni napadi treba da se nastave jer bi kredibilitet NATO-a bio doveden u pitanje ukoliko bi se sa time prestalo... Prenosimo u celini Kisindžerov (Henry Kissinger) tekst iz Volstrit džornala.

kisinger-blumberg-novi-poredak-

Henri Kisindžer na sednici foruma o novoj ekonomiji, koji je organizovao Bloomberg, novembra 2019

Nadrealna atmosfera pandemije Covid-19 podseća me kako sam se osećao kada sam kao mlad pripadnik 84. pešadijske divizije učestvovao u bici kod Ardena. I danas, kao i tada - krajem 1944. godine, postoji isti osećaj neposredne opasnosti koja ne cilja određenu pojedinačnu osobu, već napada nasumično i uništava. Postoji, međutim, suštinska razlika između ovog dalekog i našeg sadašnjeg vremena. Američka izdržljivost bila je tada pojačana činjenicom da je postojao krajnji nacionalni cilj. Danas je zemlja podeljena i potrebna joj je efikasna i dalekovida vlada da bi se odgovorilo na izazove neviđenih svetskih razmera. Očuvanje poverenja naroda od presudnog je značaja za solidarnost, za odnose među zemaljama, za međunarodni mir i stabilnost.

Nacije se ujedinjuju i napreduju u uverenju da njihove institucije mogu da predvide katastrofe, da zaustave njihove posledice i vrate stabilnost. Kad se završi pandemija kovid 19, za vlade mnogih zemalja misliće se da nisu bile uspešne. Nije važno da li je ta procena objektivno tačna i legitimna. Svet više neće biti isti posle korona virusa i to je ono što je naša stvarnost. Rasprava o prošlosti sada bi samo otežala da se uradi ono što mora da se uradi.

vstrit-naslovna

Volstrit džornal je među najuticajnijim dnevnim listovima na svetu

Kovid 19 izvršio je udar, do sada neviđenih razmera i sa neviđenom surovošću. Širi se eksponencijalno: broj slučajeva u Sjedinjenim Državama udvostručuje se svakih pet dana. Za sada nema leka. Snabdevanje medicinskom opremom je nedovoljno u odnosu na razmere zaraze. Odelenja intenzivne nege u bolnicama uskoro će biti sasvim preopterećena. Nema dovoljno testova da bi se odredila rasprostranjenost infekcije, a kamoli da bi se zaustavilo njeno širenje. Vakcina može se proizvede tek za dvanaest do osamnaest meseci.

Američka administracija uradila je korektno svoj posao, sprečivši da do katastrofe dođe odmah. Krajnji test biće onaj koji će pokazati da li širenje virusa može da se zaustavi na način koji će omogućiti da ljudi nastave da imaju poverenje u sposobnost Sjedinjenih Država da upravljaju sobom. Krizni napori, koliko god obimni i potrebni, ne bi trebalo potisnu zadatak hitnog, paralelnog delovanja kako bi se osigurao prelaz na post-koronavirusni poredak.

Lideri se suočavaju s krizom, uglavnom u nacionalnim okvirima, ali razarajući učinci virusa na naša društva - ne znaju za granice. Iako je pretnja ljudskom zdravlju - nadamo se - privremena, politički i ekonomski preokreti koje je virus izazvao mogli bi da obuhvate čitave generacije. Nijedna zemlja, pa ni Sjedinjene Države, ne mogu, samostalnim nacionalnim naporima, da pobede virus. Sadašnji trenutak zahteva povezivanje u zajedničku viziju i program međunarodne saradnje.

Ako ne možemo da postignemo ove dve stvari, suočićemo se sa najgorim negativnim efektima svakog od njih. Izvlačeći pouke iz razvoja Maršalovog plana i projekta Menhetn, Sjedinjene Države moraju da ulože velike napore u tri oblasti.

Prvo, ojačavanje globalne otpornosti na zarazne bolesti. Pobede nauke poput vakcine protiv poliomijelitisa i iskorenjivanje malih boginja ili obećavajuće tehnike medicinske dijagnoze zahvaljujući veštačkoj inteligenciji – uspavali su nas i doveli u opasnu letargiju. Moramo da razvijemo nove tehnike i tehnologije za kontrolu infekcija i da pronađemo odgovarajuće vakcine za stanovništvo. Gradovi, države i regije moraju se pripremiti da zaštite svoje stanovnike od pandemija - skladištenjem, kooperativnim planiranjem i istraživanjem.

kisinger-volstrit-teskt

Kisindžerov tekst u Volstrit džornalu, 3. aprila 2020.

Drugo, borimo se da izlečimo rane globalne ekonomije. Svetski lideri su izvukli važne pouke iz finansijske krize 2008.godine. Sadašnja ekonomska kriza je složenija: usporavanje koje uzrokuje epidemija korona virusom, svojom brzinom i razmerama razlikuje se od svega što smo imamo u iskustvu. Potrebne mere javnog zdravlja, kao što su društvena distanca i zatvaranje škola i preduzeća, podstiču ekonomsku patnju. Za najugroženije stanovništvo programi bi trebalo da ublaže učinke nadolazećeg haosa.

Treće, čuvanje načela liberalnog svetskog poretka. Moderna vlast počiva na legendi o utvrđenom gradu kojeg štite moćne vođe - ponekad despoti, ponekad dobroćudni, ali uvek dovoljno jaki da zaštite ljude od spoljnjeg neprijatelja. Prosvetiteljski mislioci razradili su ovaj koncept, tvrdeći da je cilj legitimne države da obezbedi osnovne potrebe stanovništva: sigurnost, red, ekonomsko blagostanje i pravdu, jer pojedinci ne mogu sami da obezbede te stvari. Pandemija je donela anahronizam, oživela je utvrđeni grad u vreme kada prosperitet zavisi od svetske trgovine i kretanja ljudi.

Demokratije moraju da brane i održavaju vrednosti Prosvetiteljstva. Globalno napuštanje ravnoteže između moći i legitimiteta dovešće do raspada društvenog ugovora na nacionalnoj i međunarodnoj razini. Ipak, nemoguće je istovremeno se boriti protiv kuge kovid 19 i rešavati ovo pitanje. Suzdržavanje je potrebno i u domaćoj politici i u međunarodnoj diplomatiji.

Od bitke u Ardenima stigli smo do sveta rastućeg prosperiteta i većeg ljudskog dostojanstva. Sada živimo u odlučujućem razdoblju. Oni koji upravljaju državama sada su pred istorijskim izazovom da upravljaju krizom i, istovremeno, grade budućnost. Neuspeh bi mogao da zapali svet.

objavljeno: Volstrit džornal, 3. april 2020.

https://www.wsj.com/articles/the-coronavirus-pandemic-will-forever-alter-the-world-order-11585953005

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...