IZLOŽBA BARBARE KRUGER U ATINI

Prva samostalna izložba, u Grčkoj, svetski poznate američke konceptualne umetnice Barbare Kruger, otvorena je u Kulturnom centru Fondacije Stavros Niarhos (SNFCC), u južnom atinskom predgrađu Kalitea. Izložba "Bez naziva (Ponos i prezir)" predstavlja trinaest radova posebno stvorenih za mesto, uključujući monumentalni zidni mural dug 90 metara, izložen na zgradi Nacionalne biblioteke Grčke: "Tražite trenutak kada ponos postaje prezir".

Barbara Kruger, foto, https://dayoftheartist.com/2014/04/18/day-108-barbara-kruger-who-we-are-and-arent/

Estetika grafičkog dizajna

Sa druge strane kanala, razmeštene po Esplanadi, nalaze se velike uspravne metalne strukture koje prikazuju tipične tekstualne radove Barbare Kruger. Umetnica njima istražuje savremenu kulturu, surovosti društvenog života i posmatračev osećaj sigurnosti u vezi sa svetom. Napisana blok slovima, po prvi put na grčkom jeziku, njena tekstualna dela neposredno pozivaju grčku javnost i uključuju gledaoce u borbu za moć i kontrolu o kojoj govore njeni natpisi. Namerno otvoreni za tumačenje, iskazi poput "LOŠE JE DOBRO", "PRVO JE POSLEDNJE", "TAČNO JE POGREŠNO", "SVE JE DOZVOLJENO", "GUBITAK JE PRONALAŽENJE"  i "SVE MOŽE DA PROĐE" dobijaju različita značenja u zavisnosti od određenog trenutka i životnih iskustava svakog pojedinca.

Barbara Kruger rođena je 1945. godine u Njuarku (Nju Džerzi, SAD), a živi i radi između Njujorka i Los Anđelesa. Postala je poznata po svojim fotomontažama crno-belih novinskih fotografija suprotstavljenih sažetim i agresivnim sloganima ispisanim belom bojom na crvenoj pozadini. Studirala je vizuelne umetnosti, grafički dizajn i pisanje. Vrlo mlada, počela je da radi kao grafički dizajner u "Konde Nast pablikejšns", izdavaču časopisa "Vog", što je snažno uticalo na njen kasniji umetnički izraz.
U svom radu, ona je bila nadahnuta estetikom grafičkog dizajna i časopisa, postera i omota albuma iz sedamdesetih godina, upotrebljavajući reklame da bi se bavila pitanjima potrošačkog društva. Takođe, ona se nadovezuje na umetničko nasleđe dadaizma, sovjetske agitprop umetnosti autora kao što su El Lisicki i Aleksandar Rodčenko, kao i sa antihitlerovskim fotomontažama Džona Hartfilda.

SADA JE TADA

Najveća razlika između Krugerove i njenih prethodnika jeste njena strategija subverzivnog zavaravanja. Ona koristi vladajuće reklamne medije kasnokapitalističkog potrošačkog društva kako bi kritikovala njegove tutorske strukture i dinamiku, zamenjujući izvornu svrhu tih medija sopstvenim prikazom. Njena dela su, uobičajeno, velikog formata praćena odštampanim upečatljivim sloganima u nekoliko boja – bela, crna, crvena i siva. Kada se slike i reči pojave zajedno, tekstovi razgrađuju vizuelnu ravan slike, stvarajući prostor za mnoštvo tumačenja, protivrečnosti i značenja koja se mogu naslutiti.

Zgrada Nacionalne opere i biblioteke, arhitekte Renca Pjana, sa natpisom Barbare Kruger

Jezik kao alat političke kritike

Na atinskoj izložbi, Barbara Kruger je obuhvatila prostor i tako prenela poruke koje se povezuju sa svetom na načine koji deluju poznato, ali su drugačiji – ideje o načinu na koji se konstruišu javni identiteti.

"Mislim da je stvaranje umetnosti objektivizovanje iskustva sveta, preobraženje trenutaka u nešto vizuelno, ili tekstualno, ili muzičko, šta god. Umetnost stvara neku vrstu komentara", kaže Barbara Kruger.

Dizajnirana u njenom prepoznatljivom vizuelnom stilu jakog kontrasta, dela nude oštro tumačenje i kritiku savremenog evropskog društveno-političkog krajolika, baveći se podeljenošću, usponom preteranih ideologija i neizvesnošću koju stvaraju ekonomske, iseljeničke i geopolitičke napetosti. Istovremeno provokativna i privlačna, izložba izaziva publiku da razmotri svoj položaj u javnoj sferi – ko govori, ko se čuje i kako moć cirkuliše.

Obraćajući se neposredno grčkim gledaocima na grčkom, ona koristi jezik i dizajn kao alate političke i društvene kritike, ispitujući hijerarhije, istine, konzumerizma i društvene odgovornosti. Njene reči teže da razotkriju i ospore društveno ukorenjene pretpostavke o moći i kako one određuju ko živi i ko umire, ko govori, ko je ućutkan, ko je vidljiv, a ko skrajnut.

Tekstualna dela Barbare Kruger prirodno su uklopljena u park Stavros Nijarhos

Podrivanje sistema kulturnog predstavljanja

Dela Barbare Kruger su politička, ali ne nastoje da ubede posmatrače da prihvate bilo koji određeni sistem ili ideologiju. Umesto toga, ona remete stavove koje ljudi mogu nesvesno da zauzmu na osnovu svog pola, društvene klase, nacionalnosti, veroispovesti ili starosti, suočavajući ih sa često potisnutim osećanjima nemoći, neznanja, besa, straha ili pohlepe.

Neposrednost tekstova Barbare Kruger izaziva nesvesne reakcije kod posmatrača, preispitujući tako društvene stereotipe i primoravajući publiku da ih sagleda iz novog ugla. Njena dela su podjednako zavodljiva kao uspešno oglašavanje i podjednako delotvorna kao propaganda. Na taj način, Krugerova podriva sisteme kulturnog predstavljanja tako što ih okreće protiv njih samih.

GORE JE DOLE

"Ne bavim se stvarno politikom, već dovodim u pitanje jezik u svim njegovim prilikama", objašnjava Barbara Kruger svoje motivacije, "Uglavnom, pokušavam da unesem sumnju u um gledaoca i borim se protiv ustaljenih sigurnosti poput 'Ja sam u pravu, a ti nisi, u redu?' Ne kažem da moja umetnost ima uticaj na druge, već jednostavno svakog dana, u Los Anđelesu gde živim, ali i u Parizu ili Londonu, na televiziji i na ulici, vidim slike i reči koje vređaju ljude, koje utiču na njih. Gotovi izrazi i mišljenja, klišei, trendovi. Morali biste biti ludi da ne verujete u moć jezika. Svi to svakodnevno doživljavamo."

Opus Barbare Kruger, pored tekstualnih dela izloženih u Atini, obuhvata fotomontaže, složene video i zvučne projekte, kao i različite instalacije u javnom prostoru. Radeći često izvan granica muzeja ili umetničkih galerija, ona je uvek uspevala da pronađe nove načine da dopre do publike – od tradicionalnih formata do monumentalnih arhitektonskih instalacija.

Atinska izložba u Fondaciji Stavros Nijarhos trajaće do novembra ove godine.