Venecijanski bijenale otvara se u napetoj atmosferi: Ostavka žirija zbog Rusije

Prestižna izložba savremene umetnosti otvorena je 6. maja, pre nego što je otvorena za javnost 9. maja. Njene pripreme obeležile su brojne kontroverze koje su do sada zasenile umetničku ponudu. Ponovo otvaranje ruskog paviljona, posebno, dovelo je do ostavke žirija 30. aprila – prenosi francuski Kurie enternasional u pregledu međunarodnih medija (https://www.courrierinternational.com/article/art-la-biennale-de-venise-ouvre-ses-portes-dans-une-ambiance-electrique_243214):

Više od 100 umetnika iz celog sveta okupilo se u Veneciji kako bi predstavili radove na temu „U molu“ koju je, pre nego što je preminula prošle godine, predložila Kojo Kuoh, kamerunska kustoskinja ovogodišnjeg 61. Venecijanskog bijenala: to je poziv da se istraži i melanholija svojstvena (muzičkom) „molu“ i njegovoj neopisivoj radosti i transcendenciji – prenosi pariski Kurie enternasional. Kao što je slučaj svake dve godine, brojne kontroverze i nepredviđeni događaji pokvarili su pripreme Bijenala. Evo pogleda na glavna dešavanja:

Samo nekoliko dana pre otvaranja Bijenala, 30. aprila, žiri je podneo ostavku. Ova objava je usledila dan nakon „posete inspektora kojeg je poslalo italijansko Ministarstvo kulture, što je označilo novu prekretnicu u već veoma napetoj aferi“, prema pisanju italijanskog dnevnika Il Fato Kuotidiano (Fatto Quotidiano) (https://www.ilfattoquotidiano.it/2026/04/30/biennale-venezia-giuria-dimissioni-notizie/8371891/).

Sve je počelo kontroverznom odlukom Pjetranđela Butafuoka, predsednika Bijenala koga je imenovala Đorđa Meloni, da odobri ponovno otvaranje ruskog paviljona u martu. Bio je zatvoren od početka rata u Ukrajini 2022. godine. Od ove objave, tenzije između Pjetranđela Butafuoka i Ministarstva kulture su rasle.

Iako je priznala nezavisnost Bijenala, italijanska premijerka je „odmah prešla na stvar“, prema pisanju lista Corriere della Sera (https://corrieredelveneto.corriere.it/notizie/venezia-mestre/politica/26_aprile_15/russia-alla-biennale-di-venezia-meloni-scarica-il-presidente-buttafuoco-siamo-contrari-al-padiglione-a42325c3-0810-4bb1-8e76-79836c8c1xlk.shtml).

 „Vlada se ne slaže, a Bijenale će morati da proceni rizike sa kojima se suočava u smislu gubitka finansiranja“, izjavila je. Evropska komisija, sa svoje strane, razmatra da suspenduje grant Bijenalu od 2 miliona evra. Inspektori koje je poslalo italijansko Ministarstvo kulture otkrili su, između ostalog, da je povratak Rusije bio planiran još za leto 2025. godine, izveštava Il Fato Kuotidiano.

Nakon ostavke žirija, ceremonija dodele nagrada morala je da bude odložena za poslednji dan Bijenala, 22. novembar. Posetioci ovogodišnjeg Bijenala moći će da izaberu najboljeg umetnika i najbolju zemlju učesnicu. Rusija i Izrael, čije su vojske optužene za ratne zločine, moći će da se takmiče, prema Il Fatto Quotidiano. Međutim, ruski paviljon će biti otvoren samo za štampu tokom inauguracije, a nakon toga će na spoljnim zidovima zgrade biti projektovan samo video snimak umetničkih dela za javnost.

Iran je 4. maja odlučio da se povuče sa događaja. Zemlja, koja je u sukobu sa Sjedinjenim Državama i Izraelom, nije precizirala razloge za ovu odluku. Situacija na Bliskom istoku utiče i na druge učesnike.

Nakon neslaganja oko izabrane umetnice, Gabrijele Golijat, Južna Afrika je takođe otkazala svoje učešće. Kao razlog je naveden njen performans „Elegija“, koji je Dejli Maverik (Daily Maverick) (https://www.dailymaverick.co.za/article/2026-02-27-artist-gabrielle-goliath-takes-on-gaytonon-mckenzie-in-appeal-against-high-court/) opisao kao „delo koje izražava žalosti“ i bavi se femicidima u Africi, kolonijalnim genocidom koji je Nemačka počinila u Namibiji i genocidnim ubistvima žena i dece u Gazi od strane izraelske vojske“. Južnoafrički ministar kulture Gejton Makenzi kritikovao je umetnicu zbog njenog osuđivanja IDF-a, tvrdeći da ona evocira situaciju „poznatu kao veoma kontroverznu i povezanu sa izuzetno kontroverznim tekućim međunarodnim sukobom“.

Štaviše, tenzije oko Izraela su brojne. Peticija koju je potpisalo skoro 180 učesnika Bijenala, uključujući Itoa Baradu koji predstavlja Francusku, zahtevala je zatvaranje izraelskog paviljona. Do danas je ovaj zahtev ignorisan.

U ovom kontekstu, gotovo bi se moglo zaboraviti da je Bijenale umetnički događaj. Ito Barada je izabran da predstavlja Francusku. Veoma politička upotreba boja leži u srži rada ove 55-godišnje francusko-marokanske fotografkinje i slikarke. Ito Barada stvara svoje pigmente u kolektivnim eko-feminističkim radionicama koje je osnovala u Tanžeru. Njena poslednja izložba, u galeriji Južnog Londona u jesen 2025. godine, bila je „zasnovana na teoriji boje kao sredstva otpora, minimalizma kao pobune i procesa slikanja kao antikolonijalizma“, sumira londonski Gardijan (https://www.theguardian.com/culture/2025/sep/26/yto-barrada-review-south-london-gallery). Njeni pigmenti „su simboli kolonijalne istorije koji svedoče o tome kako su zapadnjaci uvezli procese bojenja iz celog sveta i prisvojili ih kako bi stekli finansijsku dobit. Oni predstavljaju industrijalizaciju i eksploataciju“, opisuju ovaj britanski dnevnik.

Kako se približava inauguracija, jedan od paviljona koji izaziva najviše interesovanja jeste paviljon Svete stolice. Pati Smit, FKA Tvigs, Džim Džarmuš, Brajan Ino… Umetnici koje je Vatikan izabrao dele misticizam Nemice Hildegarde fon Bingen kojoj će papski paviljon odati počast. Projekat je zamišljen kao oblik kolektivne i impresivne „zvučne molitve“ posvećene ovoj kanonizovanoj monahinji iz 12. veka, poznatoj po svojim vizijama, liturgijskim kompozicijama i proučavanju biljaka.

Predstavljena u bašti bivšeg manastira, „dela će se uključiti u dijalog sa Hildegardinim pojanjima i vizijama, kroz glas, instrumente i tišinu“, opisuje Vatican News  (https://www.vaticannews.va/it/vaticano/news/2026-04/padiglione-santa-sede-biennale-venezia-2026-ascolto-arte-ildegar.html).

Istovremeno na drugim mestima u gradu, „kompleks bazilike Santa Marija Auzilijatriče transformisan je u savremenu radionicu za kopiranje rukopisa, strukturiranu oko tri ose: žive arhive, zvučne liturgije [Hildegardine verske zajednice] i poslednjeg dela [nemačkog] reditelja Aleksandra Klugea“, koji je preminuo u martu 2026. godine.