NA SMETLIŠTU PALATE MITSKOG KRALJA ODISEJA

Film "Odiseja" Kristofera Nolana prikazuje se tek deset nedelja u bioskopima širom sveta i, od prodaja karata, on je ostvario blizu 1,8 milijardi dolara. Velika popularnost filma ne puni džepove samo rediteljima, glumacima, producenatima i distributerima, nego i grčkom turističkom sektoru. Ovoga leta najbrojniji turisti u Grčkoj bili su Amerikanci, a za njima Britanci. Dosta njih, posebno mlađih, spominjalo je Nolanov film koji ih je, najverovatnije, i naveo na posetu Grčkoj. Neki su čak otišli i na Itaku, tragom mitskog kralja Odiseja, a tamo ih je sačekalo veliko razočarenje, arheološko nalazište ni nalik na holivudski glamur.

Maketa mogućeg izgleda Odisejeve palate na Itaki

Korov, opušci, prljave maramice, limene kante, polomljene flaše, upotrebljeni kondomi...

Na ostrvu Itaka, Odisej je svuda – od statue na trgu u Vatiju, glavnom mestu, i biste ispred gradske kuće, pa sve do kafića u selu Stavrosu gde prave sendviče nazvane Odisej i Penelopa. Širom ostrva, prodavnice nude raznovrsne suvenire, magnete u obliku minijaturnih Odisejevih poprsja, figurice koje ga prikazuju u različitim pozama, stripove Homerove "Odiseje" i majice sa natpisom "Odisej, kralj Itake".

Međutim, na internet stranicama pronalaze se svedočenja razočaranih turista koji su išli da posete Odisejevu palatu za koju se smatra da se nalazi na lokaciji zvanoj "Homerova škola".

"Pratite putokaz ka 'Homerovoj školi'. Mi smo se dovezli gotovo do kraja, ali se kolovoz pred sam cilj pretvara u grub zemljani put. U zavisnosti od vozila koje koristite, možda bi bilo pametnije da se parkirate i nastavite peške, umesto da rizikujete oštećenje iznajmljenog automobila", savetuje jedan turista.
Posle izbledelog smeđeg putokaza pored puta, stiže se do iskrivljene kapije u žičanoj ogradi koju je 2021. godine postavila opština Itaka. QR kod postavljen na ogradi, na prvi pogled, deluje obećavajuće, ali pruža tek oskudne informacije o lokalitetu.

Ostrvo Itaka ima 96 km² i glavno mesto je Vati

Posetioci, prepušteni sami sebi prilikom obilaska nalazišta, kažu da se lokalitet prostire na velikoj površini i na različitim nivoima. Mesto, nalik običnoj gomili kamenja, odaje utisak zapuštenosti, bez čuvara, bez naplate ulaznica i bez stručnog vodiča. Ako se nastavi do vrha, dobija se jasnija slika o prvobitnoj strukturi i vide se prilično visoki zidovi jedne očuvane prostorije.
"Lokalitet nije očišćen od korova i ne deluje kao mesto od velikog istorijskog značaja", piše jedan od posetilaca koji je očekivao nešto kao Knosos. Teren je na mnogim mestima neravan i klizav, sa dubokim, nezaštićenim rupama, bujnom vegetacijom i palim granama. Smeća ima napretek: opušci cigareta, upotrebljene maramice, neke od njih uprljane ljudskim izmetom, limene kante, bačeni komadi tkanine, ekseri, polomljene staklene flaše, plastični otpad i upotrebljeni kondomi.

Nigde ne postoji objašnjenje koje bi posetiocima pomoglo u snalaženju ili ih uputilo ka dobro očuvanoj mikenskoj podzemnoj kamenoj česmi. Svako ko ne zna za njeno postojanje lako bi je mogao zameniti za običnu rupu u zemlji. Takođe, nema nikakve oznake koja bi ukazivala na to gde se, prema mišljenju arheologa, nekada nalazila palata. Svi turisti tokom posete smatrali su da se ruševine nalaze na drugom nivou u odnosu na onaj koji su arheolozi identifikovali.

Iskrivljena kapija ulaza u nalazište; odbačeni lim u jednoj zgradi nalazišta; smeće oko zidova drevne građevine; urušeno mesto za odmor posetilaca

Odisejeva palata ili...

Arheološko nalazište, od početka 19. veka poznato kao "Homerova škola", smešteno je u oblasti Agios Atanasios blizu sela Stavros, u oblasti bogatoj izvorima pitke vode. Ostaci se prostiru na dve veštačke terase, povezane stepeništem od tesanog kamena. Gornjom terasom dominiraju ostaci helenističke kule (3. vek pre n.e.), dok se na donjoj terasi nalazi velika pravougaona građevina.

Ovaj mikenski građevinski kompleks sa sistemom za odvodnjavanje i podzemnom česmom ili cisternom sa kamenim zidovima, radionicama i ostavama, često je poistovećen sa Odisejevom palatom, jer se njegova starost poklapa sa vremenom Trojanskog rata i Homerovim legendama.
Prema nekim naučnicima, pronađene ruševine u velikoj meri odgovaraju Homerovom opisu Odisejeve palate. Istovremeno, oni podržavaju ideju da je Itaka bila glavno središte moći tokom mikenskog perioda.

Iako su na ovom nalazištu i ranije vršena istraživanja, uključujući ona s početka 20. veka pod nadzorom holandskog arheologa Karla Vilhelma Volgrafa, obimna iskopavanja na lokalitetu sproveo je Univerzitet iz Janjine u periodu od 1994. do 2011. godine, pod rukovodstvom pokojne profesorke Lice Kontorli i profesora Tanasisa Papadopulosa. Prema rečima arheologa, filologa i rođenog Itačanina Spirosa Kuvarasa, oni su zaključili da se Odisejeva palata nalazila upravo na tom mestu.

Iskopavanja na lokalitetu obustavljena su 2011. godine, jer država nije htela da obezbedi odgovarajući budžet za nastavak istraživanja, a od 2018. godine, upravljanje i klasifikacija arheološkog materijala sa ovog nalazišta, povereni su Janisu Lolosu, janjinskom profesoru emeritusu, i njegovom timu. On je siguran da se sedište Odisejevog kraljevstva zaista nalazilo u severozapadnom delu Itake.

"Upravo je na tom području, zahvaljujući mnoštvu nalaza, dokumentovana mreža od sedam ili osam mikenskih lokaliteta, među kojima je i ’Homerova škola’. Uvereni smo da ta mreža predstavlja sedište Odisejevog pomorskog kraljevstva iz perioda kada su mikenske palate u Grčkoj doživljavale svoj procvat", ističe on.

Ostaci helenističke građevine, 3. vek pre n.e.

...Odiseon, svetilište posvećeno Odiseju

Pošto se ne može sa sigurnošću tvrditi da se Odisejeva palata nalazila baš na arheološkom lokalitetu "Homerova škola", na osnovu otkrića, građevinski kompleks na ovoj lokaciji mogao bi da bude itački Odiseon, svetilište u kojem se poštovao Odisej. To svetilište se pominje u dekretu iz 2. veka pre n.e. pronađenom u Magneziji u Maloj Aziji. Taj dokument takođe pominje Odiseje, sportske i kulturne igre organizovane u njegovu čast. U prilog tome ide i monumentalna arhitektura lokaliteta, uklesano stepenište, fragment keramike sa varijantom imena Odisej i zavetni darovi koji datiraju od mikenskog perioda (1600. do 1100. godine pre n.e.) do helenističkog perioda koji se završio oko 30. godine pre nove ere.
Prisustvo mikenskih materijala od posebnog je značaja jer ukazuje na to da je veza između Itake i Odiseja prethodila nastanku epa "Odiseja" u 8. veku pre nove ere, što potkrepljuje mišljenje da je mitološki identitet ostrva bio čvrsto utemeljen pre nego što je Homer tu priču pretočio u stihove. Ovo otkriće ne dokazuje istorijsko postojanje Odiseja, ali ukazuje da su epski junaci zauzimali važno mesto u verskom životu starih Grka.
Uprkos velikoj kulturnoj i naučnoj vrednosti lokaliteta vezanog za mitskog kralja Odiseja i njegov kult, grčke vlasti ne pomišljaju da urede i zaštite ovo arheološko nalazište. Lina Mendoni, ministarka kulture u Micotakisovoj vladi, posetila je lokalitet 2021. godine i obećala je da će nalazište biti zaštićeno i na odgovarajući način predstavljeno javnosti. Međutim, pet godina kasnije, ništa nije urađeno.

Popularnost Nolanovog filma i veće zanimanje turista za Grčku, Odiseja i Itaku, možda bi mogli da podstaknu Micotakisovu vladu da se posveti spasavanju ovog arheološkog nalazišta. Ipak, ne treba se nadati nečemu značajnom. Grčka je upravo ušla u period kampanje za parlamentarne izbore zakazane za naredno proleće, a političarima je borba za vlast neuporedivo važnija od borbe za očuvanje kulturnog nasleđa.