KULTURA JE PROBLEM

Na početku naučne konferencije o „25 godina tranzicije u Srbiji“, juče na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, prof. dr Miroljub Labus dobio je ulogu da podseti na „Početnu fazu tranzicije u Srbiji - odakle smo krenuli“. Uz uvodnu tvrdnju da smo „zaboravili u kakvoj je katastrofi bila zemlja“, profesor Labus (za mlađe čitaoce, „zaštitni lik“ srpske tranzicije na početku veka), sa poznatom lakoćom i vedrinom podsetio je kako je izvođena „transformacija opustošene zemlje“.

Od pominjanja znamenitih likova toga doba (Dinkić, Đelić, Vujačić, Đukić…), pred slušaocima su oživele dramatične uspomene na: povratak u članstvo MMF-a („brzo, za mesec ipo dana“), reprogram duga Svetskoj banci („bili su nam jako naklonjeni“), raspodelu državnog zlata i državne imovine Jugoslavije („svaka država dobila je državnu imovinu koja se zatekla na njenoj teritoriji“), liberalizaciju spoljne trgovine („ukidanje uvoznih dozvola“), donatorsku konferenciju („tranzicija košta, možete li da nam pomognete, oni rekli - da“), otpis dela dugova Pariskom klubu („sa Kinezima i Rusima nikad nismo rešili dugove, u moje vreme“), zatvaranje državnih banaka („tražila Svetska banka, ubrzo su otvorene nove, privatne“), ustavne promene, početne pregovore sa Evropskom unijom („predlagao sam ´Dejton 2´ za Kosmet i ulazak u NATO“).

Kako se radilo

Kad se danas podseća na te događaje, slušaoca preplavi spoznaja koliko se sve to odigravalo bez znanja i učešća javnosti, dok se ne bi pojavili rezultati. Taj utisak pojačava ukazivanje profesora Labusa na „dragocenu i nesebičnu podršku“ norveškog ambasadora („neprestano prisutan, kao da je član G-17“) i šefa misije MMF-a („neprekidno uz nas“), pa „nezaboravnu pomoć“ međunarodnog arbitra za sukcesiju i „Švajcaraca“ (naročito oko raspodele zlata i državne imovine).

„Od nas se tražilo da pokažemo kredibilitet – da smo se promenili - i u tome smo uspeli“, kaže prof. Labus.

Kao ocenu te „početne faze tranzicije“ profesor Labus navodi da je „uvedena demokratija, otvorena zemlja prema svetu, stabilizovana opustošena privreda ali nisu stvorene otporne demokratske institucije“.

Ako je dotle izgledalo sve dobro, iznenada je uvodničar postavio pitanje: „Zašto tranzicija nije uspela?“ Ponudio je jednostavan odgovor: „Nismo mogli bez pomoći Evropske unije. Bez EU - nema modernizacije“.

Ključni faktor – narodna kultura

Očekivalo bi se sada objašnjenje o tome zašto je izostala pomoć Evropske unije. Profesor Labus, međutim, iznosi stav da je „kultura kod nas ključni faktor“, pominjući „postkomunističke iluzije“ i težnje „za vođom koji brine o narodu“.

„Ta kultura naroda mora da se promeni“, kaže on.

Pomenuti su „uticaj nasleđa samoupravnog socijalizma na kulturu“, „nedostatak odbojnosti prema socijalizmu“ kao i „nacionalni uticaj na tranziciju“…

„Nismo dovoljno propatili u socijalizmu, za razliku od istočnoevropskih zemalja“, smatra Labus i dodaje da „zato u Srbiji nije bilo podsticaja javnosti za reforme“.

Tako smo od vođe projekta tranzicije u Srbiji dobili objašnjenje da je taj poduhvat na početku bio dobro vođen od inostranih faktora ali da su ti faktori – odustali iz nekih razloga. A „za neuspeh tranzicije“ kriva je - kultura naroda u Srbiji.

Ipak nade u takav put ka budućnosti, nisu ugašene:

„Tačno je da je Evropska unija u krizi ali verujem da će se izvući i vratiti u ono stanje kakva je bila“, kaže profesor Labus.