Većina zemalja EU prekoračuje limite štetnih materija u vazduhu
Merama protiv pandemije poboljšan je kvalitet vazduha jer su u gotovo svim zemljama usled restrikcija osetno smanjene emisije iz industrije i saobraćaja
(Neverica u velikim gradovima zbog pada zagađenja vazduha: Nju Delhi, oktobar 2019. i april 2020. ilustracija - Gardijan)
Većina zemalja Evropske unije (EU) i dalje prekoračuje limite koncentracije štetnih materija u vazduhu, mada se situacija privremeno poboljšala, zahvaljući merama protiv pandemije covida-19, pa se zato kvalitet vazduha poboljšao. To je juče saopštila Evropska agencija za životnu sredinu (EEA) u najnovijem izveštaju u kome su prezentirani rezultati merenja iz 2019. i preliminarni od 2020. godine.
Bar jedan limit u koncentraciji štetnih materija lane je prekoračivala većina zemalja Unije. Osam država lane nije se, kako prenosi češka agencija ČTK, držalo godišnjih limita u emisiji azota što je, ipak, napredak u odnosu na 2019. kada je takvih zemalja bilo čak 18. Znatno poboljšanje registrovano je što se tiče dnevnih koncentracija polenovog praha koji su bili iznad limita u osam zemalja (2019. je toga bilo u 16 zemalja).
Prema EEA, najviše problema s visokom koncentracijom praha u vazduhu imaju zemlje istočne i srednje Evrope gde, inače, znatan broj domaćinstava za grejanje koristi čvrsta goriva. Prizemni ozon je problem uglavnom u južnoj Evropi koji nastaje usled sunčevih zraka i viših temperatura. Lane je limite prizemnog ozona prekoračilo 17 zemalja EU.
EAA je još lane upozorila da su karantinske mere protiv pandemije poboljšale kvalitet vazduha jer su u gotovo svim zemljama usled restrikcija osetno smanjene emisije iz industrije i saobraćaja.
Zagađenje vazduha je, prema Evropskoj komisiji (EK), glavni ekološki rizik za zdravlje stanovništva u Evropi. Prema podacima EEA, loš kvalitet vazduha dovodi svake godine do oko 400 hiljada preranih smrti.
