Rušenje brana u Normandiji po direktivi EU, izazvalo nezadovoljstvo: Lokalne vlasti i stanovništvo niko ništa ne pita

Navikli smo da čitamo o pubunama protiv lokalnih i centralnih državnih vlasti vlasti koje organizuje stanovništvo regija, gradova, a ponekad i kvartova, kako bi odbranilo prava na zdravu životnu sredinu od onih za koje smatraju da gledaju samo svoje ekonomske interese.

Evropska unija proklamovala je odavno „zelenu agendu“, ali se retko čuje da način na koji je sprovodi izaziva otpore stanovništva i nezadovoljstvo lokalnih vlasti. Takav je slučaj sa rušenjem dve skoro stogodišnje hidrocentrale u Normandiji, oblasti na severu Francuske.

Brana u La Roš ki boa u Francuskoj treba da bude srušena (snimljeno 2013.)

Direktiva bez objašnjenja

Centralna vlast u Francuskoj sledila je direktivu Evropske unije i sprovela je bez konsultacije sa lokalnim vlastima i stanovništvom, bez prethodno predočenog plana o urbanističkom uređenju. Ovaj, skoro sovjetski stil sprovođenja direktiva iz evropske centrale doveo je do višegodišnje bitke pred sudovima i mobilizacije dela stanovništva u Normandiji.

Danas, brana hidrocentrale u mestu Vezen (Vézins) više ne postoji, a radovi na uklanjanju brane u La Roš ki boa (La Roche qui bois) su u toku i završiće se do kraja ove godine.  

Iz lokalnih medija može se saznati da se po prvi put u Evropi demontiraju se dve hidrocentrale kako bi se priroda vratila i omogućilo migratornim ribama da ponovo prolaze svojim putevima izmedju reka i mora. Lososi iz Atlantika moći će da se vrate – prognoziraju stručnjaci koji proučavaju losose u uvali Mont Saint-Michel.

Argumenti protiv hidrocentrala

Zašto se francuska država upustila u ovaj poduhvat koji će je koštati oko 60 miliona evra? Zato što je čak 60 odsto slatkovodnih tokova u Evropskoj uniji u lošem ekološkom i zdravstvenom stanju – objašnjavaju zagovornici projekta rušenja. Poduhvat demontiranja dve brane u Normandiji zapravo je odgovor Francuske na evropsku direktivu Evropske komisije iz 2000. godine.

U martu, Evropska unija je „pojačala“ direktivu zemljama članicama koje zajedno do 2030. godine treba da oslobode ukupno 25 hiljada kilometara vodotokova.

Istraživački projekti EU poput projekta „Amber“ https://amber.international/ objavili su zaključke da loše zdravstveno i ekološko stanje voda dolazi zbog million prepreka koje su izgrađene na njihovim tokovima.

Prve žrtve tog stanja su migratorne ribe (losos, pastrmka, jegulja). Najnoviji izveštaj „Amber“ govori da je u slatkim vodama u Evropi došlo do najvećeg opadanja broja migratornih riba na svetu. Od 1970. godine do danas količina migratornih riba manja je za 93 odsto u Evropi, a u ostatku sveta u proseku za 76 odsto.

Oko 20 hiljada evropskih hidrocentrala proizvodi samo 0,2 odsto energije u Evropskoj uniji. Dve centrale u Normandiji obezbeđivale su struju za 15 hiljada stanovnika. Lokalna komisija za vodu već deceniju i po traži njihovu demontiranje iz ekoloških razloga.

U akomulaciona jezera hidricentrala već je ulazila prevelika količina zagađenja i pesticida što je uticalo na nizvodne tokove i ribu u njima, pa čak i na izvorišta pijaće vode.

Avantura za ugled

Francuska je već  2009. godine najavila ekološku „akciju za ugled“ i zatim angažovala veliki broj istraživača i stručnjaka. Program je pokrenut 2013. sa idejom da će to biti “avantura” čije će iskustvo služiti kao osnova budućim sličnim poduhvatima u Evropi.

Danski biolog Herman Vaningen osnivač Svetske fondacije za migratorne ribe prati demontiranje hidrocentrala u Normandiji na reci Selin.

 “Ukoliko ne održimo prirodnu brzinu naših vodenih tokova oni će postati ustajali i nezdravi kako za ribe tako i za ljude”, rekao je novinarima.

Komentarišući činjenicu da ovaj projekt na lokalnom nivou nije baš dobro ni shvaćen, ni prihvaćen, Vaningen je dodao da je to možda zbog toga što ljudi koji donose odluke nisu dovoljno istakli koristi koje će doneti rušenje brana: Zdrave reke, povećanje raznovrsnosti živog sveta, koristi za ekonomiju, sportsko ribarenje, rekreacija, razvoj turizma...

Razgovor – posle rušenja

Geografi Univerziteta Pariz Nanter napravili su upitnik u kome anonimni građani sada mogu da izlože šta bi želeli da vide u dolini reke Selin posle rušenja brana. Mnogi se sada pitaju nije li stanovništvo trebalo pitati pre rušenja i predočiti plan o uređenju teritorije koji još ne postoji.

Cilj upitnika je naučni ali i političko-socijalni – da se lokalnom stanovništvu i lokalnim vlastima približi projekat.

“Ideja nije da se samo na osnovu rezultata upitnika direktno definiše uređenje teritorije”, objasnila je novinarima Mari-An Žermen, profesorka univerziteta koja vodi istraživački program “Reka Selin posle rušenja brana”.

Rezultati upitnika biće poslati i svim lokalnim poslanicima i predsednicima opština i komuna i biće objavljeni na internetu.

Protiv „ekološke destrukcije“

Za sada mišljenja su još podeljena. Postoji i dalje udruženje građana „Prijatelji brana“ koji se brinu kakva je budućnost regiona bez akomulacionog jezera koje je privlačilo turiste i za koje su mnogi od njih bili profesionalno vezani. Neki od članova kandidovaće se na izborima za lokalne vlasti.

Mišel Kajar, predsednik lokalne asocijacije za očuvanje jednog komunalnog jezerceta u mestu Šole oglasio se na stranicama regionalnog dnevnog lista Ouest-France, poručujući:

„Nije dovoljno srušiti brane da bi kao nekim čudom naše reke ponovo postale izvorno čite !“

Kajar upozorava da se stvari predstavljaju vrlo uprošćeno kao da će, kada brane padnu, reke odmah oživeti. Ovaj novinar u penziji žali zbog toga što se na stranicama lokalne štampe mogu pročitati samo „zvanična mišljenja“. On upozorava da je Gijom Ševrolie, senator iz departmana Majen u Normandiji, krajem marta ove godine podneo izveštaj čiji naslov dovoljno govori: „Prekinuti sa ekološkom destrukcijom“.

Sa naučne strane, Kajar se poziva na Kristiana Leveka, uglednog francuskog stručnjaka za reke koji je upravo objavio dve studije u kojima dovodi u pitanje naučnu objektivnost državne administracije u projektu rušnja brana u Normandiji.

„Ima i drugih stručnjaka koji ne dele mišljenja da slepo rušenje više desetina hiljada brana u Francuskoj predstavlja dobru ideju tim pre što bi suše i klimatsko zagrevanje trebalo da nas podstaknu da očuvamo rezerve vode“, piše Kajar.

Senator Ševrolie u svom izveštaju naglašava da je neophodno sprovesti „umirujuću politiku ekološkog kontinuiteta“.

Zaštita prirode ili strategija rušenja

Godinama su vlasnici jezeraca i mlinova i lokalne vlasti na raznim nivoima podnosili tužbe pred administrativnim sudovima zbog projekta rušenja brana. Čak je i definicija pojma „vodotok“ bila tema rasprave – podseća Kajar.

Udruženje građana „Observatorija ekološkog kontinuiteta“ dokazivala je, na primer pre nekoliko godina pred sudom, da finansiranja agencija za vodu nisu imala za prioritetni cilj uređenje teritorije, već prosto rušenje građevina.

„Većina građevina koje danas hoćemo da srušimo nisu smetale nikome decenijama, pa i vekovima. Štaviše, one su doprinele obogaćivanju raznovrsnosti životnih oblika u vodenoj sredini i stvaranju novih eko-sistema“, kaže Kajar i dodaje: „Naravno da je korisno omogućiti prolazak lososa ili jegulja u nekim rekama, ali da li je zbog toga neophodno da žrtvujemo žabe, žabe krastače, čaplje, patke… koje se sakupljaju na jezercima, jezerima, akomulacionim rezervama vode?“

U radu „Ekološko upravljanje francuskim rekama“, stručnjak za vode Kristian Levek ocenjuje da je “strategija rušenja” suviše sistematska i da nije povezana sa projektom uređenja teritorije, a lokalni senator Gijom Ševrloie poručuje da će jedino „obnova dijaloga i postizanje saglasnosti omogućiti smirivanje napetosti“.