ZELENSKI PONOVO U BELOJ KUĆI, OVOGA PUTA UZ EVROPSKE LIDERE
Zelenski u Beloj kući traži rešenje za okončanje sukoba, piše Vol strit džornal. Evropski lideri pozivaju Trampa da ne popušta Putinovim zahtevima, donosi Dejli telegraf. Predsednik Ukrajine stigao u Vašington, prenosi Ukrinform. Tramp pominje mir uz teritorijalne ustupke Rusiji, objavljuje RT. Izraelska policija hapsila demonstrante, izveštava Arab njuz. Američki predsednik stavlja odnose SAD-Rusija ispred primirja, stoji u Global tajmsu
(ilustracija, Evropski lideri pridružiće se u ponedeljak ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom na sastanku sa američkim predsednikom Donaldom Trampom u Beloj kući, nakon što je Tramp u subotu podržao plan Vladimira Putina za sveobuhvatni mirovni sporazum, objavljuje Global tajms)
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ponovo dolazi u Belu kuću, suočen sa teškom odlukom kako da održi podršku SAD a da ne prihvati ruske teritorijalne zahteve. Evropski lideri putuju u Vašington kako bi ojačali odlučnost SAD u mirovnim pregovorima i sprečili dalje ustupke Ukrajine. Šef ukrajinske države je stigao u Vašington ističući potrebu za trajnim mirom koji neće ponoviti greške prošlosti. Američki predsednik pominje mir u zamenu za teritorijalne ustupke i odustajanje od NATO, što Kijev odbija. Izraelska policija hapsila je demonstrante u nedelju koji su tražili prekid sukoba u Gazi. Donaldu Trampu su odnosi sa Rusijom važniji od hitnog primirja u Ukrajini, smatraju kineski stručnjaci.
Zelenski ponovo u Beloj kući
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ponovo dolazi u Belu kuću u ponedeljak, suočen s pritiscima Rusije, dok evropski lideri zajedno s njim traže put za okončanje rata, piše Vol strit džornal. Prethodni nesuglasice s predsednikom SAD Donaldom Trampom oko sigurnosnih garancija donekle su ublažene, ali prvog čoveka Ukrajine i dalje muči pitanje kako zadržati Trampovu podršku a istovremeno odbiti teritorijalne zahteve Moskve. Zelenski se nalazi pred teškom odlukom, jer oseća obavezu da odbije ruske predloge koji ugrožavaju suverenitet Ukrajine.
Porodice izraelskih talaca zatočenih u Gazi predvodile su masovne proteste i štrajk širom zemlje, zahtevajući oslobađanje bližnjih i prekid rata u Gazi, piše Vol strit džornal uz dominantnu fotografiju protesta u Tel Avivu od nedelje. Demonstranti su u nedelju ujutro blokirali glavne saobraćajnice, dok su se protesti održavali na više od 300 lokacija, uz učešće stotina hiljada ljudi, kako tvrde organizatori. Veliki izraelski univerziteti, zajedno sa nekim preduzećima i tehnološkim kompanijama, pridružili su se štrajku u znak podrške porodicama, dok je policija privela više od 30 osoba zbog narušavanja javnog reda.
Evropski lideri da spreče poniženje
Premijer Velike Britanije Kir Starmer i evropski lideri pozvaće američkog predsednika Donalda Trampa da ne popušta zahtevima Vladimira Putina za daljim ustupcima Ukrajine. U znaku jedinstva posle uspeha Rusije na samitu na Aljasci, grupa predvođena Starmerom, uz francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačkog kancelara Fridriha Merca, otputovaće u ponedeljak u Vašington kako bi ojačala odlučnost SAD u mirovnim pregovorima, piše Dejli telegraf. Sastanak koji predstavlja prvu posetu Volodimira Zelenskog Beloj kući od februarskih razgovora, ima za cilj da spreči novo poniženje ukrajinskog predsednika u Ovalnom kabinetu.
Pripadnici Iranske revolucionarne garde tragaju za britanskim špijunima koristeći procurelu listu britanskog Ministarstva odbrane koju su dobili od Talibana, saznaje Dejli telegraf. Grupa zvaničnika Revolucionarne garde otputovala je prošle nedelje u Kabul kako bi sa talibanskim liderima dogovorila saradnju, navode visoki iranski i avganistanski izvori. Zvaničnici, koji su, prema izvorima, putovali bez znanja civilne vlade u Teheranu, žele da iskoriste listu za hvatanje osumnjičenih špijuna kako bi ih koristili kao adut u pregovorima sa zapadom o iranskom nuklearnom programu.
Ukrajinski predsednik stigao u Vašington
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski stigao je u Vašington na zakazane sastanke sa predsednikom SAD i evropskim liderima, piše novinska agencija Ukrinform. Zelenski je izrazio želju da se rat brzo i pouzdano okonča, naglasivši da mir mora biti trajan za razliku od prošlosti kada je Ukrajina prisilno odustala od Krima i dela Donbasa. On je podvukao da takve žrtve, poput onih iz 1994. godine sa lažnim bezbednosnim garancijama, nisu donele mir, već su samo omogućile nove napade.
Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je da postizanje mirovnog sporazuma između Ukrajine i Rusije zahteva spremnost obe strane da pristanu na uzajamne ustupke. Rubio je naglasio da je osnovni uzrok rata ruska invazija na Ukrajinu, ali da je sada fokus na koracima koji vode ka prekidu vatre, prenosi Ukrinform. On je dodao da će za zaustavljanje sukoba obe strane morati da popuste, ali i da dobiju nešto zauzvrat, što predstavlja izuzetno težak zadatak.
Teritorijalni ustupci u zamenu za mir
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski može odmah da okonča sukob sa Rusijom ako pristane na sporazum kojim se odustaje od članstva u NATO i prihvati teritorijalne ustupke, izjavio je američki predsednik Donald Tramp a prenosi ruska mreža RT. Plan, prema objavljenim izveštajima, podrazumeva da Kijev prepusti preostale položaje u Donbasu i zamrzne borbene linije na drugim mestima u zamenu za prekid sukoba, ali Zelenski odbija takve uslove. Tramp tvrdi da su ustupci neophodni za mir, dok Zelenski insistira da Krim i druge oblasti ostanu ukrajinske i odbacuje svaki kompromis.
Ruska Federalna služba bezbednosti (FSB) sprečila je teroristički napad ukrajinskih obaveštajnih službi na Krimskom mostu, presretanjem vozila sa eksplozivom, piše RT. Električni automobil sa moćnom improvizovanom eksplozivnom napravom stigao je u Rusiju iz Ukrajine preko Gruzije, navodi FSB. Plan Kijeva podrazumevao je da automobil, preko kamiona za transport vozila, stigne u Krasnodarski kraj, gde bi ga nesvesni vozač odvezao na Krim i postao samoubica.
Izraelska policija hapsila demonstante
Izraelska policija je u nedelju rasturila masu vodenim topovima i uhapsila desetine demonstranata koji su zahtevali dogovor o taocima, pojačavajući protest jednodnevnim štrajkom kojim su blokirani putevi i zatvorena preduzeća, izveštava Arab njuz. Demonstranti, okupljeni na desetinama lokacija, uključujući mesta ispred domova političara i vojnih štabova, izrazili su strah da bi dalji sukobi mogli ugroziti taoce koje Hamas drži od napada 7. oktobra 2023, za koje se veruje da ih je dvadesetak još u životu. U Tel Avivu se među protestima istakla žena s fotografijom neuhranjenog deteta iz Gaze, što ukazuje na rastuće negodovanje zbog uslova života u enklavi.
Izraelski ministar finansija Bezalel Smotrič izazvao je zabrinutost izjavom da palestinski narod smatra „izmišljotinom“ i pozivom da se „sahranjuje ideja palestinske države“, dok je ranije tražio da se sruši selo Huvara na Zapadnoj obali. Ministar nacionalne bezbednosti Itamar Ben-Gvir dodatno podiže tenzije, tvrdeći da su njegova prava na zemlji Izraela važnija od prava Palestinaca, zagovarajući promene na Hramovnoj gori. Ovakva retorika visokih zvaničnika ugrožava međunarodni položaj Izraela, produbljuje nestabilnost u regionu i otežava put ka miru i suživotu, piše u jednoj od kolumni Arab njuza.
Odnosi SAD i Rusije važniji od primirja
Evropski lideri pridružiće se u ponedeljak ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom na sastanku sa američkim predsednikom Donaldom Trampom u Beloj kući, nakon što je Tramp u subotu podržao plan Vladimira Putina za sveobuhvatni mirovni sporazum zasnovan na ustupanju ukrajinske teritorije Rusiji, odustajući od ranije najavljenog trenutnog primirja, prenose Global tajms. Tramp je evropskim liderima rekao da brzi mirovni dogovor zavisi od Zelenskog koji bi trebalo da pristane na predaju preostalog dela Donbasa Rusiji, uključujući i oblasti koje nisu pod ruskom kontrolom. Kineski stručnjaci ističu da Trampov zaokret stavlja odnose SAD i Rusije ispred trenutnog primirja, dok Evropa, sve nemoćnija, pokušava da utiče na Trampovu administraciju koja je ne vidi kao ravnopravnog partnera.
Filipinska obalska straža i vladina plovila upala su 11. avgusta u vode blizu kineskog ostrva Huangjan Dao, što predstavlja deo ponovljenih provokacija Manile u Južnokineskom moru. Ekskluzivni snimci koje je Global tajms objavio u nedelju otkrivaju dva ranija slučaja opasnih manevara filipinskih brodova, čime Manila potvrđuje ulogu stalnog narušitelja stabilnosti u regionu. Tokom aprila, filipinski brod ometao je kineski obalski brod tokom rutinske patrole, izvodeći rizične manevre koji su ugrozili kineske aktivnosti sprovođenja zakona.
