Mediji o poluprovodnicima kao pozadini ratnih strategija (4): TSMC, tajvanski proizvođač čipova od koga zavise Kina i ceo svet

Neverovatna priča o TSMC-u, ovom tajvanskom gigantu elektronskih čipova od koga zavisi Kina – piše pariski Figaro.

Prvog avgusta, dok je Nensi Pelosi izazvala gnev kineske vlade sletavši na Tajvan, Mark Liu, šef globalnog giganta za proizvodnju čipova TSMC, upzorio je u intervjuu za CNN:

„Niko ne može kontrolisati TSMC silom!“.

Planeta zavisi od čipova

Bilo je to upozorenje celom svetu na posledice koje bi kineska invazija imala na fabrike elektronskih čipova, od kojih se 90 odsto nalazi na Tajvanu.

Tajvanski rukovodilac govori „bez dlake na jeziku“: pre će onesposobiti svoje industrijske pogone i dovesti ih u „neoperativno“ stanje nego što će ih ostaviti u rukama Kineza. Takva situacija dovela bi do blokade svetske ekonomije.

Planeta zavisi od fabrika koje proizvode najnaprednije poluprovodnike. Oni su prisutni u našim pametnim telefonima, našim računarima i u svim elektronskim proizvodima, od automobila do industrije oružja.

Ako bi TSMC-ove fabrike bile zatvorene, ne bi samo bile ispražnjene zalihe elektronskih uređaja širom sveta, već bi to moglo da utiče na gigante poput Gugla, Amazona ili Majkrosofta, čije usluge funkcionišu oslanjajući se na centre podataka za šta je potrebno mnogo računarskih čipova sa visokim performansama. Tog dana ceo svet bi otkrio presudnu važnost ove grupe do sada nepoznate široj javnosti.

Dragulj Tajvana

„TSMC je jedna od proizvodnih kompanija koja je sposobna da isporuči najnaprednije čipove. Druga dva su Samsung i Intel“, rekao je Lee Ven-yee, tajvanski tehnološki novinar. Mora se reći da samo TSMC drži 53% svetskog tržišta za proizvodnju poluprovodnika. To je dragulj zemlje Tajvana, koji čini skoro 60% svetske proizvodnje čipova.

Na Tajvanu, TSMC ima nadimak „Hu Guo Šen Šan“ ili „Božanska planina koja štiti zemlju“. Kompanija je od Tajvana napravila visokotehnološko ostrvo, suštinski deo globalnog proizvodnog lanca.

Ovaj gigant osnovao je Moris Čang (56) jednog zimskog dana 1987. Rođen u Kini pre građanskog rata, sa uspešnom karijerom u Sjedinjenim Državama, ovaj preduzetnik nikada nije živeo na Tajvanu. Ipak, tamo je stvorio prvu nezavisnu fqbriku poluprovodnika: Semiconductor Manufacturing Company (TSMC). Seli se u novi naučni parku u gradu Hsinču, koji će nekoliko godina kasnije postati ogromno tehnološko središte, u kojem se nalazi skoro 400 visokotehnoloških kompanija: Tajvanska Silikonska dolina.

Od poljoprivrede do elektronike

Tajvanska epopeja visoke tehnologije počela je ranih 1980-ih.

Pošto su preorjentisali ostrvo iz poljoprivrednog sistema u ekonomiju orijentisanu na izvoz, ministri Li Kvoh-ting i Sun Jun-suan preduzimaju niz projekata koji imaju za cilj da pomere zemlju ka održivijoj industriji: elektronici. Ova dvojica, koje smatraju roditeljima tajvanskog ekonomskog čuda, pozvali su mnoge kineske inženjere da napuste uspešnu karijeru u Sjedinjenim Državama i dođu „da služe domovini“ (u to vreme je tajvanska linija bila da sebe definiše kao „pravu“ Kinu, tada zvana Republika Kina, za razliku od Narodne Republike Kine).

Moris Čang je među onima koji su odgovorili na poziv. Diplomac sa Harvarda, MIT-a i Stanforda, sa dvadesetpetogodišnjim iskustvom u američkoj kompaniji Teksas instrument, zatim kratkim stažom kod konkurenta General instruments, prvi put je predložio stvaranje nezavisne livnice, tj. koja se bavi isključivo proizvodnjom čipa. Poduhvat je rizičan. U to vreme, proizvođači poluprovodnika sami dizajniraju i proizvode sopstvene čipove. Ali Moris Čang se ne plaši da izađe u susret nepostojećoj potražnji, uveren da će se u budućnosti formirati kompanije „bez fabrika“ koje će mu podugovarati proizvodnju.

„TSMC ne proizvodi čipove pod sopstvenim brendom, već samo služi svojim kupcima. Ovo je vrsta filozofije koja ga je istakla“, kaže Li Ven-je.

Za Morisa Čanga, Tajvan nije imao neophodno znanje za projektovanje poluprovodnika i nije mogao da se takmiči sa Intel-om ili Texas Instruments-om. Ostrvo je imalo iskustvo u proizvodnji za druge kompanije, replicirajući isti model u proizvodnji mikročipova.

Više od trećine izvoza - čipovi

„Tajvansko ekonomsko čudo je postavilo temelje za razvoj industrije poluprovodnika: snažna logistika, visok nivo obrazovanja stanovništva i disciplinovani radnici“, analizira Vu Jieh-min, sociolog sa sedištem u Academia Sinica u Tajpeju, specijalizovan za razmene između Kine i Tajvana. Za njega je stvaranje TSMC-a u osnovi „drugog tajvanskog ekonomskog čuda“.

„Prisustvo TSMC-a ohrabrilo je mnoge strane kompanije da investiraju u Tajvan“, rezimira on. Kualcomm i MediaTek, koji dizajniraju procesore za većinu mobilnih telefona na svetu, stoga zavise od TSMC-a. Apple je, takođe, jedan od njegovih najboljih kupaca.

Kineska invazija na Tajvan imala bi nesagledive posledice po elektronsku industriju.

„Nisu Evropa i Sjedinjene Države jedine koje zavise od TSMC-a, već i Kina“, primećuje Vu Jieh-min. On podseća da je „prva destinacija tajvanskog izvoza Kina, a da 35% izvoza ostrva predstavljaju poluprovodnici“ – piše pariski Figaro.