Mediji o poluprovodnicima kao pozadini ratnih strategija (3): “Figaro” o “kineskoj pretnji Tajvanu koja zastrašuje svet”
Sukob između Kine i ostrva koje samo proizvodi 60 odsto čipova u svetu, mogao bi da parališe celokupnu svetsku ekonomiju
(ilustracija, Kolumbus, Ohajo, januar 2022. - Drvoseča radi na uklanjanju mekih stabala javora sa farme koja je deo parcele od 3.100 hektara grada Džersi okruga Liking koji će verovatno biti pripojen gradu Nju Albaniju. Razvojne agencije Ohaja nadaju se da će ogromna fabrika kompjuterskih čipova tu biti izgrađena sa oko 3.000 radnih mesta)
“Kineski vojni manevri kod Tajvana zastrašuju svet. Šta bi bilo sa zapadnim ekonomijama ako više ne bi mogle da dobijaju poluprovodnike sa ovog ostrva? Oni su pod pretnjom neke vrste džinovskog black-out-a za sve njihove proizvodne alate, podložne nedostatku najsitnijih komponenti. Velika evropska i američka zavisnost od Tajvana, gde je smešteno više od polovine svetske proizvodnje čipova, brutalno ukazuje da su zapadne ekonomije napustile proizvodnju svog sopstvenog industrijskog alata“, piše pariski Figaro u tematskom bloku posvećenom “nedostatku čipova i krizi poluprovodnika“.
Zavisnost od elektronskih komponenti iz Azije
List podseća da su 1990. godine Sjedinjene Države činile 44% globalne proizvodnje čipova, a Evropa 37%. “Danas su brojke vrtoglave: samo 12% za SAD i 10% za Stari kontinent. U isto vreme, tajvanski gigant TSMC je prešao iz ničega na 53% globalne proizvodnje poluprovodnika. Sa UMC-om, brojem dva na Tajvanu, tržišni udeo se penje na 60%“.
“Ove kompanije su manje poznate od američkih zvezda kao što su Kualcomm, Nvidia ili Apple. Ali ova trojka ne proizvodi: oni inoviraju, dizajniraju i dizajniraju svoje čipove i oslanjaju se na podizvođače da ih proizvode“.
“Međutim, ova zavisnost postaje kritična. Kriza zbog kovida već je pokazala krhkost zapadnih industrija, zavisnih od elektronskih komponenti sa drugog kraja sveta. Zatvaranje auto pogona je samo vrh ledenog brega. Svi sektori su u opasnosti. Finansije, zdravstvo, školstvo, hrana, energetika... Danas sve aktivnosti zavise od elektronskih komponenti, od kompjutera u trgovačkim prostorijama, do traktora, preko strujomera, kontrole operacione sale ili ventilatora u bolnici“.
Proizvodnja čipova – na svom tlu
Suočeni sa ovim, Evropljani i Amerikanci su upravo usvojili zakone o čipovima; To su programi vredni od oko pedeset milijardi dolara svaki, koji imaju za cilj da pomognu proizvođačima da osnuju ili prošire fabrike na svojoj teritoriji - podseća Figaro.
“Evropa ima za cilj da zauzme 20% tržišta do 2030. godine, što podrazumeva da će proizvodnja biti učetvorostručena, budući da se očekuje da će se ovaj sektor udvostručiti tokom ove decenije. Cilj je, međutim, daleko od ostvarenja. Svakako, najave se množe. Sa američke strane Micron Technology specijalizovana za proizvodnju memorija, najavila je 40 milijardi dolara investicija do kraja decenije za jačanje svojih proizvodnih kapaciteta u Sjedinjenim Državama. Ovo je omogućeno Zakonom o čipovima koji kompaniji obezbeđuje da koristi kredite i subvencije za finansiranje svog razvoja“.
Figaro navodi da je pre nekoliko meseci Intel objavio da ulaže 20 milijardi dolara u izgradnju nove lokacije u Ohaju. Prvi put u četrdeset godina! Ukupno, Intel planira da potroši do 100 milijardi dolara za povećanje proizvodnih kapaciteta na svom - američkom tlu.
Fabrike čipova su jedinstvene po tome što rastu u komadima, svaki dodatni komad košta deset milijardi dolara i potrebno je dve do tri godine da se pokrene proizvodnja.
I u Evropi, Intel ide na krupne investicije. Ova grupa je proletos predstavila investiciju od 17 milijardi evra u Nemačkoj za izgradnju nove proizvodne jedinice, koristeći prednosti značajnih subvencija iz Evrope, u skladu sa lokalnim zakonom o čipovima. Intel bi mogao u narednih deset godina da uloži na Starom kontinentu skoro 80 milijardi evra.
Evropa pokušava da „uhvati korak“
Sada u investicije ulaze i evropski igrači. Početkom jula STMicroelectronics je sa američkim GlobalFoundries najavio ulaganje od 5,7 milijardi u novu fabriku u Grenoblu.
“Ipak, ovo je najava a ne ulazak u proizvodnju“, upozorava Figaro ocenujući da je situacija “hitna“ i da nijedan od evropskih “šampiona“, bilo da se radi o de STMicroelectronics, Bosch ili Infineon, “nije na listi prvih 10 proizvođača Udruženje industrije poluprovodnika (SIA)“.
“Osvajanje 20% tržišta neće biti lako jer drugi veliki proizvođači vredno rade. Tajvanci će, ako geopolitički uslovi budu dozvoljavali, nastaviti da ulažu velika sredstva u nove tehnologije. TSMC je 2021. najavio plan od 100 milijardi dolara za zadovoljenje rasta potražnje. Početkom 2022. grupa je konačno odlučila da samo u ovoj godini potroši 44 milijarde, kako bi dodatno ubrzala svoj razvoj, uglavnom na svom tlu“.
Azijski „zmajevi za elektroniku“
“TSMC nije jedina industrijska grupa na kojoj počiva snaga jedne zemlje. U Koreji postoji Samsung - gigant potrošačke elektronike, drugi najveći proizvođač čipova na svetu koji drži skoro 17% tržišta.
Samsung je odlučan u nameri da ojača svoje pozicije. Planira da investira 355 milijardi dolara u narednih pet godina. Detalji o troškovima nisu saopšteni, ali grupa planira da više od dve trećine ovih investicija usmeri na projektovanje i proizvodnju poluprovodnika na svojoj teritoriji. Manji deo ove sume biće posvećen biotehnologiji.
Većina Samsungovih fabrika nalazi se u Koreji. Grupacija uživa poseban status u zemlji koja je garant autonomije i uspeha svoje industrije“.
Kineski planovi za čipove
“Sa svoje strane, Kina gradi svoju industriju poluprovodnika. Danas je praktično odsutna u sektoru, ali zato ubrzano napreduje. Kao što je bio slučaj 2000-ih sa metalurgijom, ona omogućava industrijskim akterima da postanu brojniji i da rastu... pre nego što podrži operacije koncentracije kada “sazreju“. Peking je dodatno ubrzao svoju proizvodnju kada je Donald Tramp zabranio upotrebu i izvoz određenih američkih tehnologija - uključujući dizajn čipova - u Kinu“.
“Ukupno, računa se da Kina ima više od 86.000 kompanija povezanih sa sektorom poluprovodnika - od dizajnerske kancelarije do proizvođača. Očekuje se da će kineski tržišni udeo u proizvodnji čipova porasti sa 9 odsto u 2020. na 17 odsto u 2024. godini i dostići 116 milijardi dolara, prema SIA“.
Drugim rečima, Kina bi tako povećala proizvodni kapacitet u veličini jednakoj GlobalFoundries, svetskom proizvođaču broj četiri.
Kineski igrači imaju podršku kako Pekinga, tako i lokalnih vlasti za njihov razvoj i ulaganja. I za Kinu je ovladavanje proizvodnjom poluprovodnika vrlo strateško pitanje, bilo da se nalazi na kontinentu... ili na Tajvanu – zaključuje Figaro.
