Uticaj klimatskih promena na francusko grožđe: Da li je budućnost u švedskom vinu ?

Sasvim je izvesno da će "vinska karta" Francuske promeniti zbog otopljavanja koje donose klimatske promene. Da li to znači da će 2050. stanovnici Evrope ispijati izvanredna švedska, holandska i engleska vina, dok će polovina sada najčuvenijih francuskih vinograda nestati?

Francuski mediji ne prestaju da se vraćaju na ovo pitanje i uvek iznova prenose razmišljanja naučnih laboratorija, uzgajivača i zabrinutih ljubitelja vina o tome kako opstati i prilagoditi se zagrevanju planete.

Pesimisti veruju u ono što jedna američka studija najavljuje: da će zbog otopljavanja stradati naročito najčuveniji vinogradi na jugu Francuske. Posebno ugrožen, po tom scenariju, bio bi pojas Bordoa (Bordeaux) na jugozapadu, Langdok Rusijon (Languedoc-Roušillon) na jugu, dolina Rone i Provansa na jugoistoku.

Po istoj američkoj studiji, Nemačka i Engleska postaće pogodnije za gajenje grožđa i proizvodnju vina, kao i Holandija i deo juga Švedske.

Optimisti pak, veruju da će, uz pomoć nauke i rada na prilagođavanju, tradicionalne vinarske regije opstati, a da će se zbog klimatski promena samo povećati površina na kojoj se proizvodi kvalitetno francusko vino.

Po optimističkoj verziji, tradicionalne vinske regije na jugu Francuske uspeće da se prilagode otopljavanju, ali će zato i u do sada svežim pejzažima nići loza.

Proporcija šećera i kiselosti

Sudbina čuvenih vina u uslovima klimatskih promena nikog u Francuskoj ne ostavlja ravnodušnim, ne samo zato što je vino simbol francuske kulture u najširem smislu reči već i zato što vinogradarstvo čini četvrtinu francuske poljoprivrede, na drugom mestu iza uzgajanja žitarica.

Francuska je, posle Italije, po količini, drugi proizvođač vina na svetu, a po kvalitetu vina je na prvom mestu. U vinogradarsko-vinskoj grani privrede zaposleno je 142 hiljade uzgajivača. Tome treba dodati na desetine hiljada zaposlenih u vezanim granama kao što su sezonski radnici, vlasnici vinskih podruma, profesionalni "probači" vina itd.

Izmene na vinskoj karti sveta imaće, dakle, značajne privredne i društvene posledice. Zbog povećanja temperature za 1,4 stepena od 1900. godine do danas povećao se postotak alhohola u vinima.

Za poslednjih trideset godina za 0,5 do 1 odsto  povećao se procenat alkohola u francuskim vinima iz regija Langdok (jug zemlje), Alzas (zapad), Bordo (jugozapad), Val d Loare (centralni deo od Liona do Avinjona na jugu)...

Visoke temperature ubrzale su zrenje grožđa kome se povećava šećer i opada kiselost. Šećer se zatim, pod uticajem fermentacije, pretvara u alkohol. Što ima više šećera - vino je "jače" odnosno sadrži više alkohola.

Otopljavanje može da obraduje vinogradare na severu zemlje gde su vina blaža. Na jugu, međutim, ono izaziva brigu jer se stopa alkohola u vinu približava opasnoj granici od 15 odsto što je zakonom dovoljeni maksimum.

Stručnjaci kažu da preterana vrućina može da ugrozi proizvodnju nekih crnih i, naročito, belih vina. Ukoliko je šećer odnosno alkohol u vinu previsok, to menja ukus vina ono postaje "teško" i nema dovoljno svežine jer se spušta nivo njegove kiselosti.

Od gubljenja proporcije šećara i kiselosti strahuju svi proizvođači vina jer je upravo u toj ravnoteži - tajna dobrog vina.

Istraživački program

Zbog otopoljavanja i klimatskih promena, berbe grožđa su u Francuskoj sve ranije. Pre 30 godina bile su u septembru - a sada su polovinom avgusta. Na primer, u čuvenom Sen Emilion, vinogradarskom području u oblasti Bordoa, grožđe se sada bere 15 dana ranije, na istoku zemlje u Alzasu - na uskom pojasu na granici sa Nemačkom -  berba je 26 dana ranije.

Francuski Nacionalni institut za poljoprivredna istraživanja (INRA) pokrenuo je zato još pre nekoliko godina poseban istraživački program kako bi se francuski vinogradari prilagodili na vreme novim klimatskim uslovima. INRA u jednu mrežu objedinjuje 23 laboratorije i dve i po hiljade vrsta grožđa na oglednim vinogradskim parcelama. Proučavaju se 52 vrste vinskog grožđa koje je genetski izmenjeno da bi bolje moglo da odoli suši i vrućini.

Niko u ovom Institutu nema sumnje da će u Francuskoj vino opstati. Pitanje je kakvog će ono biti ukusa i na koji način će se uzgajati grožđe. Na sajtu INRA može se pročitati francuska strategija: ne postoji samo jedno već niz rešenja koja se kombinuju na različite načine od regiona do regiona, od vinograda do vinograda.

Jedno od rešenja je uvoz i gajenje stranih sorti grožđa. U svetu ima četiri hiljade sorti među kojima su i one izrazito pogodne za gajenje u sušnim uslovima kao sorte sa Siclije, iz Grčke ili Portugalije. Ako se temperatura poveća za tri stepena do 2050. godine, francuski vinogradari moraće da se okrenu stranim sortama.

Metode sa juga Evrope

Deo rešenja je i u proučavanju i promišljanju primene tradicinalnih metoda iz južne Evrope gde se loza odavno gaji u uslovima velike vrućine. Zanimljiva metoda koju bi francuski vinogradari mogli u budućnosti da preuzmu jeste ona koja se tradicionalno primenjuje na grčkom ostrvu Santorino. Reč je, zapravo, o drugačijem obrezivanju loze. Dok su na severu Evrope i u Francuskoj pre pola veka lozu obrezivali tako da grožđe bude što izloženije suncu, na jugu Evrope su je obrezivali tako da grozd bude zaštićen od sunca.

Na grčkom ostrvu Santorino vinogradari ne obrezuju stare, suve lozove grane. Ostavljaju ih da se od njih "speltu" zaštitne korpe koje prave grozdovima u hlad što sprečava preveliki i prebrzi rast šećera.

Francuski vinogradari u južnim područjima već se obučavaju kako da grozdove stave u senku.

Za neke regione rešenje će biti u premeštanju vinograda na mesta koja su do juče bila nepogodna za uzgajanje loze zato jer nisu bila dovoljno izložena suncu ili zato što je tlo bilo "preduboko".

U regionu Vokliz (Vaucluse) na jugoistoku Francuske, odavno suočenom sa problemom suša i vrućina, ovakvo prilagođavanje su bile prinuđene da sprovedu već prethodne generacije vinogradara. Vinogradi se zato danas nalaze u pojasevima gde je tlo glineno i duže čuva vlagu i vodu. U ovom regionu proizvodila su se uvek jaka vina.

Jedno od rešenja je i uzgajanje starih sorti grožđa koje su posle Drugog svetskog rata napuštene zbog visoke kiselosti i prekasnog sazrevanja. U izmenjenim klimatskim uslovima njihove mane postale su - vrline.

Francuski istraživački portal "Basta Mag" objavio je ovih dana reportažu o vinogradarima - bračnom paru An i Pjer-Andre Deplod (Déplaude) iz oblasti Gier na jugoistoku Francuske. Oni su odlučili da se vrate zaboravljenim sortama grožđa kao crni mornan (mornen) i beli šušijon (chouchillon). Bilo im je potrebno osam godina da bi uspeli da ove "prognane" vrste upišu u državni katalog sorti vinskog grožđa pogodnog za gajenje. Kao glavne vrline ovih sorti bračni par Deplod navodi otpornost na led, ali i na sušu, vrućinu i vetar. Mornan i šušijon sazrevaju kasnije. U uslovima klimatskih promena i zagrevanja daju vino jačine od oko 11 do 12 procenata alkohola.

Ukus "džema"?

Upravo toliko, 11 -12, je osamdesetih godina prošlog veka prosečno iznosio procenat alkohola u francuskim vinima. Danas iznosi 14 odsto.

Stručnjaci iz INRA veruju da će vina "budućnosti" biti manje "izražajnog ukusa" koji će podsećati na ukus "džema". 

INRA je nedavno sprovela jedan zanimljiv opit. Jednu vrstu "normalnog" vina izmenili su u laboratoriji kao da je pretrpelo klimatske promene.

Učesnicima u eksperimentu, ponudili su bez oznake uzorak sa "normalnim vinom" i uzorak sa vinom "budućnosti".

Rezultat: većini se više dopadalo vino koje je pretrpelo klimatske promene („vino budućnosti“). Ukus mu je bio originalniji - rekli su učesnici u eksperimentu.

To međutim nije bio kraj eksperimenta. Kada se uporedno probanje istih uzoraka ponovilo, vraćanje tradicionom ukusu je prevladalo i većina "probača" je promenila mišljenje pa su kao bolje vino označili uzorak onoga koje sada pijemo. 

INRA navodi i da u budućnosti mogu da se zamisle i tehnološke intervencije kako bi se smanjio procenat alkohola u vinu i dodala kiselost. Ovaj proces bio bi, međutim, skup i nedostupan malim proizvođačima.

Mnogi uzgajivači loze ispituju metode koje INRA ne priznaje. Među njima je takozvana perma-kultura. Po toj metodi više kultura, bez  hemijskog đubriva, gaji se stepenasto jedna iznad druge na način koji omogućava da u harmoničnoj simbiozi jedna drugu hrane i međusobno razmenjuju ono što im je potrebno. Ova vrsta poljoprivrede naročito u sušnim delovima Francuske doživljava procvat iako je još uvek daleko od toga da dobije razmere koje ima poljoprivredna industrija. 

Neki manji proizvđači okrenuli su se alernativnoj metodi poznatoj pod imenom biodinamika. Reč je o poljopivrednoj filozofiji koja polazi od toga da biljka, tlo i planeta predstavljaju jedan eko-sistem. Zadatak vinogradara je da pomogne uspostavljanju skalada između ta tri elementa bez upotrebe hemijskih đubriva i slično, služeći se prirodnim, nesintetizovanim proizvodima i prateći sunčev i mesečev kalendar.