DUGOPRUGAŠKE TRKE U ATINI

Kada se pomisli na sport u staroj Grčkoj, odmah padaju na pamet Olimpijske igre. To je lako razumeti jer su upravo te igre nadahnule naše moderne Olimpijske igre. Drevne Olimpijske igre su privlačile sportiste iz raznih grčkih i drugih mikrodržava mediteranskog basena i bile su najveći svetski događaj svog vremena. Ono što se manje zna jeste da su Olimpijske igre bile samo jedan aspekt sporta u staroj Grčkoj i one su bile deo kruga od četiri međunarodna sportska festivala. Ostale tri igre u ovom krugu održavane su, jednom godišnje, u Korintu, Nemeji i Delfima.

Panatenaikos stadion, poznatiji po imenu Kalimarmaro (Lepi mermer), sagrađen pre 2500 godina

Velike Panatenejske igre

Ono što se još manje zna jeste da su najveće lokalne igre antičke Grčke bile Velike Panateneje. Antička demokratska Atina organizovala je ovaj veliki festival i sportski događaj svake četvrte godine u čast svog glavnog božanstva, Atine, koja je bila Zevsova kći. Koliko god lokalna bila, Velika Panateneja je, u važnim aspektima, bila jednako velika kao sportske igre organizovane u čast Zevsa u Olimpiji na Peloponezu. Vrhunac oba sportska događaja bio je u 4. veku pre nove ere. Tada je Atina trošila neverovatnih 650 kilograma srebra na svaku Veliku Panateneju. To upravo ukazuje zašto je Panateneja imala dvostruko više takmičara nego nadmetanja u Olimpiji i trajala je dvostruko duže.

Nagrade na Olimpijskim igrama bile su simbolične – venci od maslinovog lišća. Atinjani su, nasuprot tome, davali maslinovo ulje. Na svakim igrama, kao nagrade, dodeljivano je više od dve hiljade amfora sa po 36 litara ove skupocene robe. Amfore su prikazivale boginju Atinu sa jedne strane i sportski događaj sa druge. U osnovi ove nagrade bila je legenda kako je Atena postala  glavna boginja grada. Prema predanju, ona se takmičila sa svojim ujakom, Posejdonom, da bude božanstvo zaštitnik grada. Kao deo ovog takmičenja, Posejdon je stvorio slani izvor na Akropolju, dok je Atena učinila da se tamo pojavi prvo maslinovo drvo na svetu. Pošto je Zevs, razumljivo, smatrao takvo drvo korisnijim od izvora slane vode, Atena je proglašena pobednikom.

Panatenejske amfore otkrivene su širom mediteranskog basena, što ukazuje da su sportisti na ovom takmičenju bili podjednako međunarodni kao i oni na Olimpijskim igrama. Velike Panateneje kao i Olimpijske igre obuhvatale su uobičajene događaje starogrčkog sporta. Sportisti su se takmičili u rvanju, boksu i pankrationu, nalik današnjem kik-boksu. Pentatlon je, na obe manifestacije, imao istih pet disciplina: trku na 192 m (stadion), skok u dalj, bacanje koplja, bacanje diska i rvanje. Pored drugih disciplina, postojala je stadionska ili sprint trka, kao i tri ili četiri druge trke u trčanju, različitih dužina.

Panatenejske igre danas su pale u zaborav, ali sportski i takmičarski duh Atinjana je ostao. Pored najpopularnijih sportova fudbala, košarke, vaterpoloa, odbojke i tenisa, značajno mesto zauzima i atletika u svim oblicima. Zato i nije čudno što je Atina domaćin mnogim dugoprugaškim trkama od 5 km do 245 km. Kako je Atina i omiljena turistička destinacija, trkači iz čitavog sveta, često, u svoj boravak u grčkoj prestonici uplaniraju i po jednu trku. Da bismo vam olakšali eventualni izbor trke u Atini, dajemo vam kratak pregled godišnjih trkačkih događanja u glavnom gradu Grčke.

Panatenska amfora koja je sadržavala 36 litara maslinovog ulja

Zimske i prolećne trke

Trkačka godina u Atini počinje 1. januara. "First run" (Prvo trčanje), vrlo pametno nazvana trka koja počinje tačno četiri minuta posle ulaska u novu godinu, organizovana je u okviru programa Fondacije Stavros Nijarhos. U njihovom kulturnom centru u južnom delu Atine, na sâmoj obali Saronskog zaliva, posle novogodišnjeg vatrometa i čestitanja, startuje trka na 3 kilometra koja ide velikim mediteranskim parkom. Odmah iza linije cilja očekuje vas zabava na platou ispred Nacionalne opere i biblioteke. Učešće na ovoj trci košta 5 evra, a novac ide u korist neprofitne organizacije za pomoć deci (www.snf.org).

Zadnji vikend februara rezervisan je za vrlo živopisnu trku na brdu Likabet, najvišoj tački već vrlo strme Atine. Za ljubitelje trčanja ulicom, trasa trke od 11 km vodi padinama Likabeta gde su denivelacije znatne i traže solidnu kondiciju. Druga trka, dužine 9 km, jeste trail, koji ide stazama i puteljcima Likabeta, tehnička trka koja zahteva prilagođene patike i treninge na sličnom terenu. Trke na Likabetu postoje već deset godina, dobro se organizovane, a cena učešća je 12 € do 15 € (www.lycabettusrun.gr).

Neposredno po trci na brdu Likabet, odličnoj pripremnoj i kontrolnoj trci, početkom marta, održava se Atinski polumaraton, tradicionalna trka, posvećena Mikisu Teodorakisu, koja već 15 godina okuplja zaljubljenike u trke na duge staze. Trka polazi na Sintagmi, ispred zgrade Parlamenta, prolazi pored grčke Akademije i stadiona Kalimarmaro, penje se avenijom Vasilisis Sofija, skreće prema aveniji Patision, silazi prema trgu Omonia prolazi nedaleko od starta i nastavlja drugi krug. Atinski polumaraton je živa i zanimljiva trka sa devet hiljada takmičara koja ima više pozitivnih i negativnih denivelacija i zahteva solidnu fizičku spremnost. Cena učešća je 25 € (www.athinahalfmarathon.gr).

Start trke na brdu Likabet počinje uzbrdicom

Trka na 10 km u Pireju, pored Atine, nekada je bila organizovana početkom maja, a sada je prebačena na kraj marta. Trka je posvećena Hristosu Varcakisu, legendarnom pirejskom atletičaru koji je rekao da velike udaljenosti zahtevaju i kilometre i dušu. "Ako nemaš nikakvu kilometražu, posle tridesete utrneš. Ako nemaš dušu, bolje ti je da ne trčiš maraton. Maraton zahteva posebnu izdržljivost."

Pirejska trka je prijatna. Start je ispred Gradskog pozorišta Pireja, a onda se silazi prema obali, ka Akti Temistokleusu i nastavlja se ka marini Zei, odakle se vraća ka plaži Mucopulu, a potom se skreće ka cilju koji se nalazi ispred pirejskog pozorišta. Broj učesnika je oko šest stotina, a upisnina je 12 € (www.piraeusportrun.gr).

Prva nedelja u aprilu, uobičajeno je rezervisana za trku od 10 km u južnom atinskom predgrađu Kalitea. Dva kruga ravnom avenijom Venizelos i prijatna temperatura omogućavaju da se oproba obaranje ličnog rekorda. Upisnina je 15 € (www.kallithearun.gr).

Druge ili treće nedelje aprila, u zavisnosti od datuma Uskrsa, odvija se drugi atinski polumaraton, ovoga puta na bulevaru Posejdon u južnom atinskom predgrađu Paleo Faliro. Ova trka je vrlo prijatna jer se, u dva kruga, odvija na ravnoj ulici i sve vreme se prolazi morskom obalom. Start i cilj su u sportskom centru Sofija Befon, a na trci učestvuje dve i po do tri hiljade trkača. Staza prolazi pored pomorskog vojnog muzeja u kome je izložena oklopna krstarica Averof, jedna kopija antičke trijere, jedna podmornica i više manjih ratnih brodova. Takođe, trka prolazi kroz marinu Flizvos u kojoj su ukotvljene vrlo luksuzne jahte. Staza trke dolazi do marine Alimos, verovatno najveće grčke luke za jedrenjake i katamarane. Učešće košta 34 € ili više, u odnosu na datum upisa (www.poseidon-athenshalfmarathon.com).

Atinski polumaraton startuje na trgu Sintagma ispred Parlamenta i spomenika Neznanom junaku

Spartatlon – samo za najjače

Prva atinska trka jesenje sezone je polumaraton u južnom predgrađu Kalitea. Trku zajednički organizuju tri opštine: Kalitea, Moshato i Tavros, u saradnji sa Grčkom atletskom federacijom. Start i cilj se nalaze u marini Kalitea, na obali Saronskog zaliva, a najveći deo vijuga ulicama Kalitee. Upisnina je 18 € (www.kallitheahalf.gr).

Krajem istog meseca, septembra održava se i ultramaratonska trka Spartatlon koja započinje u Atini i završava se u Sparti udaljenoj punih 246 km. Trka ide putem Filipidesa, drevnog atinskog trkača-kurira, koji je 490. godine pre nove ere, pre bitke kod Maratona, poslat u Spartu da zatraži pomoć u ratu koji su Grci vodili sa Persijancima. Prema Herodotu, Filipides je stigao u Spartu za dva dana, dobio negativan odgovor i za dva dana se vratio u Atinu da prenese lošu vest.

Spartatlon se održava od 1983. godine i smatra se za veoma zahtevnu trku ne samo zbog distance, visinskih razlika i promenljivih vremenskih uslova, već i zbog vremenskih ograničenja koja su postavljena za prolazak kroz određene kontrolne punktove. Trkačka ruta počinje na nivou mora i dostiže nadmorsku visinu od 1200 metara. Odvija se na raznim putevima, ne samo na asfaltu, već i na zemljanim putevima, kaldrmi i planinskim stazama. Punktovi za pomoć i okrepu nalaze se na svaka tri do pet kilometara, snabdeveni hranom, vodom i energetskim napitcima, kao i ličnim stvarima sportista. Tokom 36 sati trajanja trke postoji policijski i medicinski nadzor sa lekarima, fizioterapeutima i kolima hitne pomoći.

Posejdon polumaraton ide obalom Saronskog zaliva u južnom atinskom predgrađu Paleo Faliro

Trka počinje u 7 časova ujutru, obično poslednjeg petka u septembru, u podnožju Akropolja. Završava se u Sparti u subotu u 19 časova, što je maksimalno vreme za završetak, tako da trka ne traje duže od 36 sati (dan i po, kao kod Filipidesa). Završna tačka je statua Leonide u centru grada. Rekord staze drži četrdesetogodišnji policajac i ultramaratonac Fotis Zisimopulos (19:55:02 – 2023) koji je na ovoj trci pobeđivao u zadnje četiri godine.

Za upis na trku obavezno je prikazivanje dokumenata o učešću i rezultatu na određenim ultramaratonima u Evropi ili na drugim kontinentima. Broj učesnika je ograničen na 400, upis se vrši od kraja januara do kraja februara, a upisnina je od 450 € do 1.250 € (www.spartathlon.gr).

Sredinom oktobra, održava se noćna trka na 10 km, u predgrađu Kalitea, istom trasom kojom se trči aprilska trka na 10 km. Trka je prijatna kao promena dnevne rutine, staza je dobro osvetljena uličnim svetlom, a večernja temperatura je oko 20° i pogodna za trku. Upisnina je 15 €. (www.kallitheanightrun.gr)

Start atinskog maratona na Maratonskom polju gde su Atinjani porazili brojniju persijsku vojsku

Autentiko – atinski maraton

Atinski maraton, prvi put je organizovan 1896. godine na prvim modernim Olimpijskim igrama u znak sećanja na pobedu Grka nad moćnijom persijskom armijom. Darije, car tada najvećeg carstva na svetu, poveo je, 490. godine stare ere, svoju pomorsku silu na Atinu. Iskrcao se u zalivu Maraton gde je poveo borbu sa malobrojnijom, ali teže naoružanom atinskom vojskom. Uprkos manjem broju, Atinjani su, smelom strategijom i velikom hrabrošću, dobili bitku na Maratonskom polju, što je prisililo ostatak persijske vojske da se vrati u Aziju.

Legenda kaže da je Filipides, profesionalan kurir-trkač koji je pre toga trčao u Spartu, bio upravo taj koji je Atinjanima doneo vest o pobedi nad Persijancima na Maratonskom polju, posle čega je pao na zemlju i umro. Taj deo priče je, najverovatnije, ubačen radi dramatičnosti događaja, a mnogo je verovatnije da je Filipides, iskusan trkač, posle pretrčanih četrdesetak kilometara, živ i zdrav, otišao na sledeći zadatak.
Zbog brdskih uslova, atinski maraton smatra se za jedan od najtežih na svetu. Nakon starta u ravnici, na nivou mora, trkači prvo prate kružnu trasu oko grobnice atinskih hoplita palih u bici kod Maratona. Staza zatim skreće ka obroncima planine Pendeli. Uspon počinje od 12. kilometra, ispred Rafine, a pozitivna denivelacija se završava na 32. kilometru u Agia Paraskevi, da bi oko jednog kilometra, prema Halandriju, staza bila ravna. Zadnjih devet kilometara su skoro u potpunosti negativna denivelacija, nizbrdica. Po ulasku u Atinu, trkači se kreću ka centralnoj aveniji Vasilisis Sofija, prema trgu Sintagma. Skrećući levo u ulicu Herodu Atiku, pored predsedničke vile i Nacionalnog vrta, trkači konačno prelaze liniju cilja unutar stadiona Panatenaikos, glavnog mesta održavanja Olimpijskih igara 1896. godine.

Karakteristike staze ne dozvoljavaju vremena blizu najboljih na svetu. Britanski trkač Bil Edkoks, 1969. godine, postigao je rekord od 2:11:07, a njegovo vreme je, za deset sekundi, poboljšao Italijan Stefano Baldini na Olimpijskim igrama u Atini 2004. godine. Kenijac Feliks Kandie, 2014. godine, postavio je novi rekord staze od 2:10:37.

Atinski maraton je posvećen Grigorisu Lambrakisu, grčkom atletičaru i političaru, čije su ubistvo organizovali desničari 1963. godine. Ova trka se odvija druge nedelje novembra sa polaskom iz Maratona. Organizovano je jutarnje prebacivanje trkača iz Atine mnoštvom autobusa, a stvari odložene u kamione, na startu, bivaju brzo dovezene na cilj. Upisnina je od 55 € do 145 €, u zavisnosti od datuma upisivanja. Uzevši u obzir popularnost ove trke, svih dvadeset hiljada startnih brojeva prodaju se velikom brzinom, od sredine aprila do kraja maja (www.athensauthenticmarathon.gr).

Poslednji događaj atinske trkačke godine je trka od 10 km pored jezera Vuliagmeni, u južnom atinskom predgrađu, na obali mora. Jezero Vuliagmeni ima bočatu vodu koja stiže podzemnim strujama sa planine Himet i toplom morskom vodom iz mreže poplavljenih pećina. Jezero je nastalo pre dva milenijuma, a njegova podvodna pećina nikada nije u potpunosti istražena i njen izlaz izgleda nemoguće pratiti čak ni pomoću sonarne detekcije. Zbog stalne temperature vode, oko 24°, i bogatog sadržaja vodonik-sulfida, jezero je bilo poznato kao lečilište od kraja 19. veka.

Trka pored ovog jezera i obalom mora organizovana je, prvi put, 2012. godine. Održava se sredinom decembra, u vreme kada dnevne temperature, oko 15°, omogućavaju prijatan osećaj tokom napora. Ruta se proteže duž obale od Vuliagmenija do Varkize, počinjući i završavajući se na ulazu u jezero, sa nekoliko promena nagiba i vrlo lepim pogledima na more i jezero. Broj učesnika je ograničen na 1500, a upisnina je 12 € (www.runthelakevouliagmeni.gr).

Decembarska trka pored jezera Vuliagmeni zatvara atinsku trkačku sezonu

Praktični deo

Važno je napomenuti da se upis na atinske trke može da obavi putem interneta, a većina sajtova nudi opciju engleskog jezika. Preuzimanje startnog broja je, uobičajeno, dan ili dva ranije na nekom od naznačenih mesta. Na atinskim trkama se ne traži lekarska potvrda i smatra se da trkači učustvuju na vlastitu odgovornost. Jedino se za Spartatlon traži lekarsko uverenje o zdravstvenom stanju, što je i logično s obzirom na dužinu trke i vremensko ograničenje. Neke od trka imaju osiguranje za svakog učesnika, ali ih većina nema.

Merenje vremena je elektronsko, a rezultati su dostupni na internetu odmah posle trke. Praćenje trkača preko aplikacija nije uvek dostupno. Trke su dobro organizovane sa okrepom, flašicama vode ili energetskim pićima, sa bananama i suvim voćem. Takođe, trasom trke pored navijača ima i muzike koja bodri učesnike. Mesta za ostavljanje garderobe i ostalih stvari dobro su organizovana i vrlo pouzdana. Volonteri koji pomažu na raznim mestima, govore engleski, vrlo su ljubazni i efikasni.

Na svim trkama, po prolasku kroz cilj, dobija se učesnička medalja, a fotografije su dostupne posle nekoliko dana. Na nekim trkama fotografije su besplatne, dok se na nekim naplaćuju. Na kraju, dobro je napomenuti (iako to svi znamo) da je u Atini, najvećim delom godine, toplo i sunčano, tako da se trke odvijaju na temperaturama od 15° do 25°.

Pošto se trke odvijaju ulicama, saobraćaj se zatvara, pa je zato neophodno proveriti kojim prevozima je promenjena ili skraćena trasa. Za maraton je neophodno stići ranije na neko od mesta polaska autobusa iz Atine, jer izlaženje iz grada, kao i ulazak u Maraton, zbog brojnosti, zahteva vreme. Dužina trajanja svih trka je ograničena, a potom saobraćaj ponovo počinje da radi, kao i javni prevoz.

Vidimo se uskoro u Atini!