KAKO SMO DOVDE DOŠLI: NAFTA ZA 120 DOLARA – RAT, TRŽIŠTE ILI PRORAČUN

Za nepuna dva meseca cena sirove nafte Brent porasla je sa oko 60 na približno 120 dolara po barelu, što predstavlja jedan od najbržih skokova u poslednjoj deceniji. Ključni okidač bio je rat u regionu Persijskog zaliva i poremećaji u transportu kroz Ormuški moreuz, ali analitičari upozoravaju da iza rasta stoji i kombinacija političkih odluka, tržišnih očekivanja i spekulacija. U takvom okruženju postavlja se pitanje da li je nagli rast cena bio neizbežna posledica sukoba, ili deo šire strategije u kojoj energenti ponovo postaju centralno oružje globalne politike.

Dva meseca koja su promenila tržište

Nagli rast cene nafte počeo je početkom marta, kada su prvi napadi na tankere i energetsku infrastrukturu u regionu Persijskog zaliva uzdrmali tržište i podigli cenu Brent nafte. U narednim nedeljama usledila je eskalacija sukoba sa Iranom i povremena ograničenja plovidbe kroz Ormuz, kroz koji prolazi oko petine svetske nafte, što je dodatno pojačalo pritisak na cene.

Sredinom marta i početkom aprila tržišta su reagovala naglim skokovima, pa su cene u pojedinim danima rasle i po nekoliko procenata, uz rekordne obime trgovanja na svetskim berzama energenata. Investitori su ubrzano ulazili u naftne ugovore, procenjujući da bi svaki dalji poremećaj u Zalivu mogao dodatno da smanji ponudu, dok su osiguravajuće kuće podigle premije za transport tankera a to dodatno povećalo troškove isporuke. Krajem aprila cena je dostigla oko 120 dolara po barelu, čime se praktično udvostručila tempom koji se retko beleži i u periodima velikih kriza.

Analitičari pritom ukazuju da rast nije bio posledica samo realnog manjka nafte, već i snažnog talasa straha i očekivanja koji su podstakli špekulativnu kupovinu i dodatno pogurali cene naviše. U takvoj atmosferi tržište je reagovalo brže od stvarnih poremećaja u snabdevanju, pretvarajući geopolitičku krizu u finansijski impuls koji je cenu nafte podigao gotovo preko noći.

Ko je na dobitku

Naglo poskupljenje nafte otvorilo je jasnu liniju podele između onih koji zarađuju i onih koji snose teret, a na vrhu liste dobitnika našle su se velike izvoznice poput Sjedinjenih Država, Rusije i vodećih zalivskih država koje sada prodaju energente po gotovo duplo većim cenama nego početkom godine. Američki proizvođači iz škriljaca već su povećali proizvodnju, dok je ruski izvoz, uprkos sankcijama, nastavio da pronalazi kupce u Aziji, što dodatno potvrđuje otpornost tog tržišta.

Istovremeno, gubitnici su pre svega evropske ekonomije i zemlje uvoznice energije koje su se već suočavale sa visokim troškovima i sada ulaze u novi talas poskupljenja. Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard upozorila je sredinom aprila da bi rast cena energenata mogao ponovo da pogura inflaciju i uspori oporavak privrede. Slične procene izneo je i analitičar tržišta energenata iz kompanije „Rajstad enerdži“ Horhe Leon koji je naveo da „tržište trenutno reaguje više na rizik nego na realni manjak“, ali da će posledice po potrošače biti vrlo konkretne.

U praksi, to znači skuplje gorivo, transport i proizvodnju, što se već preliva na cene hrane, robe široke potrošnje i usluga. Avio-kompanije, logističke firme i industrija među prvima osećaju udar, jer su direktno vezane za cenu energenata, ali efekti se brzo šire i na domaćinstva kroz račune i inflaciju.

Za zemlje koje nemaju sopstvene resurse, svaki skok cene nafte znači i dodatni pritisak na budžete, kurs valute i spoljnjotrgovinski deficit. Zato se u ovom trenutku može reći da rast cene nafte ne menja samo bilanse kompanija i država, već direktno utiče na svakodnevni život, od cene goriva na pumpama do troškova osnovnih namirnica.

Rat ili računica

Napad na Iran i eskalacija sukoba u Persijskom zalivu imali su neposredan uticaj na rast cena nafte, jer su već početkom marta usledili napadi na tankere i upozorenja o mogućem zatvaranju Ormuza, ključne rute za globalno snabdevanje. Iako fizički prekid isporuka nije bio potpun, sama pretnja bila je dovoljna da tržište reaguje, što potvrđuje i izjava analitičara Boba MekNila koji je krajem aprila ocenio da „tržišta više pokreće strah od prekida nego stvarni gubitak barela“. Istovremeno, kontrola energetskih ruta ponovo je izbila u prvi plan kao strateški cilj velikih sila, jer onaj ko utiče na ključne pravce transporta, utiče i na cenu i dostupnost energije širom sveta.

U tom kontekstu, američki zvaničnici su više puta naglasili potrebu da se „osigura sloboda plovidbe“ u Zalivu, dok je Iran odgovarao pretnjama da bi mogao ograničiti prolaz ukoliko se pritisci nastave, čime je dodatno podizao tenzije. Takva razmena poruka pokazuje da je tržište nafte danas neraskidivo povezano sa političkim i vojnim odlukama, gde svaka izjava ili potez mogu izazvati trenutnu reakciju berzi.

Pitanje da li je sam napad bio sračunat da podigne cenu nafte ostaje bez jasnog odgovora, ali pojedini analitičari ukazuju da su najveće koristi ostvarile upravo kompanije i države koje kontrolišu proizvodnju i izvoz energenata. Velike energetske kompanije već su, naime, prijavile rast prihoda usled viših cena, dok su izvoznici nafte povećali budžetske prihode bez dodatnog ulaganja u proizvodnju. Istovremeno, politički ciljevi – od pritiska na Iran do redefinisanja odnosa snaga u regionu, preklapaju se sa ekonomskim efektima koji pogoduju proizvođačima energije.

U takvoj dinamici, granica između rata i ekonomske računice postaje sve tanja, ostavljajući otvoreno pitanje da li su tržišne posledice samo nuspojava sukoba ili njegov važan, iako retko izgovoren, deo.

Svet posle skoka cena

Nagli skok cena nafte otvorio je pitanje stabilnosti međunarodnih struktura koje su decenijama oblikovale globalni energetski i bezbednosni poredak, od NATO do OPEC. Posebnu pažnju izazvala je nedavna odluka Abu Dabija da napusti OPEC, nakon čega su usledile i najave pojedinih članica da razmatraju sličan potez, nezadovoljne kvotama i političkim pritiscima unutar organizacije. Takav razvoj događaja ukazuje na moguće slabljenje koordinacije među proizvođačima nafte, što bi moglo dodatno da destabilizuje tržište u trenutku kada je ono već pod snažnim pritiskom.

Unutar Evropske unije su za to vreme sve glasnije rasprave o održivosti dosadašnje energetske politike, jer visoke cene energenata dovode u pitanje tempo i realnost prelaska na obnovljive izvore. „Zelena agenda“ koja je do pre samo nekoliko godina bila u središtu političkih strategija, sada se povlači pred hitnim potrebama za stabilnim snabdevanjem, što su u više navrata priznali i evropski zvaničnici tokom aprila. Paralelno s tim, rat u Ukrajini koji je godinama dominirao naslovnicama, sve češće pada u drugi plan pred krizom u Persijskom zalivu i rastom cena nafte, iako se sukob na istoku Evrope i dalje nastavlja bez jasnog rešenja. U takvom preklapanju kriza, međunarodne organizacije poput Ujedinjenih nacija suočavaju se sa kritikama zbog sporih i ograničenih reakcija, što dodatno narušava poverenje u njihovu ulogu.

Analitičari i međunarodne institucije već otvoreno upozoravaju na taj zaokret: direktor Međunarodne agencije za energiju Fatih Birol ističe da „energetska bezbednost ponovo postaje prvi prioritet vlada“, dok je Međunarodni monetarni fond u svojim izveštajima za 2025–2026. naglasio da rast cena energenata primorava države da privremeno odstupe od klimatskih ciljeva kako bi obezbedile stabilno snabdevanje. To potvrđuju i procene kuća poput „Rajsted enerdži“ da se fokus globalne politike ubrzano pomera sa dekarbonizacije ka sigurnosti isporuka, a to sledstveno menja prioritete država i saveze. U isto vreme, rast cena nafte daje dodatnu ekonomsku snagu izvoznicima, dok uvoznici postaju ranjiviji, čime se produbljuju globalne nejednakosti.

Sve to zajedno ukazuje na mogući prelazak ka manje stabilnom i manje predvidivom međunarodnom poretku, u kojem će energija ponovo igrati centralnu ulogu u odnosima među državama. U tom novom rasporedu snaga, pitanje kontrole resursa, transportnih ruta i političkog uticaja biće važnije nego ikada a posledice današnjeg skoka cena nafte tek će se u potpunosti videti u godinama koje dolaze.

*U ovoj rubrici ćemo pokušati da pojasnimo aktuelne događaje tako što ćemo se podsetiti ključnih činjenica i istorijskog konteksta koji su im prethodili a koje smo u haosu raznoraznih narativa i tumačenja – možda i zaboravili. Čitaoci su pozvani da i sami predlože teme među onima koje su obeležile proteklu nedelju a kojima bi želeli da se BalkanMagazin pozabavi. Predloge možete slati na office@balkanmagazin.net.