KAKO SMO DOVDE DOŠLI: SVIREPI RAT U SUDANU KOJI SVET – NE ZANIMA

Građanski rat koji je izbio u aprilu 2023. između sudanske vojske i paravojnih „Snaga brze podrške“ prerastao je u katastrofu sa milionima raseljenih i čitavim oblastima na ivici gladi. Iza brutalnih borbi stoje i šire geopolitičke računice: optužbe o obuci i finansiranju, rivalstvo zalivskih zemalja, pozivi Saudijske Arabije Vašingtonu da se uključi u mirovni proces. Dok se humanitarna kriza produbljuje, postavlja se pitanje da li je Sudan samo još jedno bojište regionalnih ambicija – i koliko dugo svet može da ignoriše rat koji preti da destabilizuje čitav region Crvenog mora.

Građanski rat koji je razorio zemlju

Sudan je, nakon višedecenijskih političkih kriza i neuspeha tranzicije ka civilnoj vlasti, u aprilu 2023. ponovo uleteo u rat kada su se „Snage za brzu podršku“ (SBP), paravojna formacija predvođena generalom Mohamedom Hamdanom Daglom, poznatim i kao Hemedti – suprotstavile Vojsci Sudana pod komandom generala Abdela Fataha al Burhana.

Vlastima Sudana zamera se to što su posle pada Omara al Bašira 2019. zadržale ključnu moć i faktički blokirale prelazak na civilnu vlast. Al Burhan je 2021. izveo puč i raspustio prelaznu vladu, čime je prekinuo pokušaj demokratske tranzicije. Zvanična vojska se optužuje i za bombardovanje urbanih zona tokom aktuelnog rata, kao i za kršenja ljudskih prava i gušenje protesta još od 2019. Kritičari tvrde da vojni vrh pre svega brani sopstvene političke i ekonomske interese, uključujući kontrolu nad državnim kompanijama i resursima.

S druge strane, „Snagama za brzu podršku“ (koje su nastale iz ranije militantne grupe Džandžavid optuživane za zločine u Darfuru 2000-ih), pripisuju se sistematski zločini nad civilima, etnički motivisana ubistva i masovna silovanja, posebno u zapadnom Darfuru od 2023. SBP se formalno zalaže za „novi politički poredak“ i veću decentralizaciju, ali ih mnogi vide kao privatnu vojsku sa snažnim ekonomskim interesima, naročito u kontroli rudnika zlata i prekograničnih tokova novca i oružja. Ovo je danas moćna i dobro naoružana grupa koja kontroliše velike delove teritorije i koristi moderne bespilotne letelice.

Od početka konflikta, borbe su se širile od glavnog grada Kartuma do udaljenih regiona Darfura, Kordofana i El Obeida, pretvarajući zemlju u ratnu zonu bez jasnih frontova i ostavljajući civilno stanovništvo između dve vatre. Više izvora, uključujući Ujedinjene nacije i organizacije za ljudska prava, beleže da su SBP i njegove saveznice počinili masovna ubijanja, etnički motivisane napade, silovanja i pljačke, posebno u Darfuru, što je UN opisao kao sistematsko napadanje određenih zajednica.

Prema procenama, sukob je do sada odneo desetine hiljada ljudskih života, uz milionе raseljenih – oko 12 miliona unutar zemlje i van njenih granica, i doveo do jedne od najvećih humanitarnih kriza današnjice. Civili često stradaju ne samo u direktnim napadima, već i zbog kolere, gladi i slabog zdravstvenog sistema, dok osnovne usluge poput vode i hrane nestaju pod pritiskom ratnih uslova.

Najnoviji napadi SBP-a uključuju udare dronovima na nenaoružane civile i raseljene osobe u kojima je stradalo i mnogo dece, što potvrđuju zvanična saopštenja iz Severnog Kordofana. To dodatno podseća na brutalnost sukoba i neminovnu katastrofu koja uvek pogađa najslabije.

Bez obzira na težinu ovih zločina i humanitarnih posledica, međunarodna zajednica još nije uspela da uspostavi bar ideju stabilnog procesa pregovora o miru a rat je već ušao u treću godinu i nimalo nije popustio. Za građane Sudana ovaj sukob predstavlja ne samo borbu za kontrolu zemlje, već i uništenje društvenih struktura, ekonomije i svakodnevnog života, ostavljajući duboke i dugotrajne ožiljke koje će zemlja teško nadoknaditi.

Saveznici i regionalni uticaj

Najnoviji izveštaji međunarodnih agencija otkrivaju da Etiopija sada vodi tajni kamp za obuku boraca paravojnih „Snaga brze podrške“, udaljen tek nekoliko desetina kilometara od sudanske granice u regionu Benišangul-Gumuz, što predstavlja prvi jasan znak da se građanski rat u Sudanu proširuje i van njegovih granica. U tom kampu trenutno se obučava nekoliko hiljada boraca SBP-a a prema istim izvorima, njegovo finansiranje i logistička podrška potiču iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, iako Abu Dabi te optužbe kategorički odbacuje.

Gradnja i rast kampа počeli su još u aprilu 2025. a intenzivirani su tokom jeseni iste godine, sa dolaskom opreme, terenskih vozila i instruktora. Sam Sudan je ranije optužio UAE za pružanje vojne i logističke pomoći SBP-u, zbog čega je u maju 2025. čak prekinuo diplomatske odnose sa Abu Dabijem i povukao ambasadora, nazivajući poteze te zemlje „agresijom i kršenjem suvereniteta“.

Uprkos ovim optužbama, UAE tvrde da je njihov angažman u sukobu usmeren isključivo na humanitarnu pomoć, prekid vatre i diplomatiju, i ponovo odbacuje tvrdnje da direktno finansiraju ili obučavaju borce.

Uloga Saudijske Arabije u ovom kontekstu bila je ambivalentna: Rijad je nekoliko puta pozivao Sjedinjene Države i druge partnere da se uključe i podrže prekid sukoba i povratak civilne vlasti u Sudan, posebno kroz mehanizme kao što je zajednički „Kvad plan“ koji okuplja SAD, UAE, Egipat i Saudijsku Arabiju. Investicije Saudijske Arabije u sudansku ekonomiju, što je pre rata bio simbol ekonomske saradnje, dodatno su zakomplikovale regionalnu dinamiku, jer je stabilnost Sudana ključna i za saudijske strateške interese u infrastrukturi i prirodnim resursima.

Ove regionalne veze pokazuju koliko je konflikt u Sudanu prevazišao unutrašnja pitanja i postao arena za strateške manevre i pomeranja moći, u kojima svaki akter pokušava da zaštiti svoje interese ili, kako sam tvrdi, doprinese miru. Za mnoge analitičare, otvaranje obuke boraca van granica zemlje – bez obzira na to kako se to zvanično karakteriše, predstavlja opasan trend koji bi mogao dodatno da eskalira sukob i širi ga ka susednim državama, uz rizik od uvlačenja Etiopije i drugih u direktniji rat.

Treba podsetiti i da Sudan nikada nije bio zemlja bez spoljnog oslonca, naprotiv – njegovi odnosi sa regionalnim i globalnim silama oblikovali su se decenijama unazad. Egipat je još od perioda zajedničke britansko-egipatske uprave, krajem 19. i početkom 20. veka, imao snažan politički i bezbednosni uticaj a i danas pažljivo prati dešavanja u Kartumu zbog pitanja Nila i zaštite brane u Etiopiji, pri čemu se spekuliše da je i u najnovijem ratu pomogao zvaničnu vojsku Sudana. Saudijska Arabija je od sedamdesetih godina ulagala u sudansku poljoprivredu i infrastrukturu a posle 2015. oslanjala se i na sudanske vojnike u ratu u Jemenu, čime su veze dobile i vojnu dimenziju. Ujedinjeni Arapski Emirati su poslednju deceniju ojačali prisustvo kroz investicije, naročito u sektoru zlata i logistike na Crvenom moru, ali i kroz političke kontakte sa različitim frakcijama u zemlji. (Sada su se tome priključile i spekulacije o finansiranju kampa za paravojsku). Rusija je tokom vlasti Omara al Bašira razvijala bezbednosnu i rudarsku saradnju, uključujući angažman privatnih vojnih struktura (grupe Vagner), i pregovore o pomorskoj bazi na Crvenom moru. Kina je od devedesetih godina postala ključni partner u naftnom sektoru i infrastrukturi, dosledno se držeći politike nemešanja, ali sa jasnim interesom da sačuva stabilnost i pristup resursima.

Zbog takve mreže odnosa, Sudan je kroz istoriju bio više prostor nadmetanja i stranih interesa nego izolovana periferija međunarodne politike.

Glad, zaraze i svet koji okreće glavu

Rat u Sudanu prerastao je u jednu od najvećih humanitarnih katastrofa današnjice, iako se o tome govori znatno manje nego o drugim krizama. Prema podacima Ujedinjenih nacija, više od osam miliona ljudi raseljeno je od aprila 2023, dok se milioni suočavaju sa akutnom nestašicom hrane a pojedini delovi Darfura i Kordofana već su na ivici gladi. U pojedinim oblastima potvrđeni su i slučajevi kolere i drugih zaraznih bolesti, što je direktna posledica urušenog zdravstvenog sistema i nedostatka čiste vode.

UN i brojne humanitarne organizacije upozoravaju na masovna kršenja ljudskih prava, uključujući etnički motivisana ubistva, silovanja i sistematsko uništavanje sela, posebno u zapadnom Darfuru. Ipak, globalna pažnja ostaje rasuta između rata u Ukrajini i sukoba na Bliskom istoku u koje je uključen Zapad, pa Sudan retko dospeva u vrh međunarodne agende. Nedostatak snažnog i jedinstvenog pritiska velikih sila dodatno ohrabruje regionalne aktere da preko sudanske teritorije vode sopstvene obračune i štite interese.

Ako se sukob produži, postoji realna opasnost da preraste u širi regionalni rat koji bi mogao da uključi susedne zemlje poput Čada, Južnog Sudana ili Etiopije, ali i spoljne sile koje već imaju svoje favorite na terenu. U tom slučaju, posledice ne bi bile samo humanitarne, već i geopolitičke – destabilizacija Crvenog mora, novi talasi izbeglica ka Evropi i produbljivanje podele između zalivskih i zapadnih saveznika.

*U ovoj rubrici ćemo pokušati da pojasnimo aktuelne događaje tako što ćemo se podsetiti ključnih činjenica i istorijskog konteksta koji su im prethodili a koje smo u haosu raznoraznih narativa i tumačenja – možda i zaboravili. Čitaoci su pozvani da i sami predlože teme među onima koje su obeležile proteklu nedelju a kojima bi želeli da se BalkanMagazin pozabavi. Predloge možete slati na office@balkanmagazin.net.