KAKO SMO DOVDE DOŠLI: NESTAŠICA AVIO-GORIVA I POSLEDICE PO SVET

Nestašica avio-goriva koja se početkom proleća ove godine iz pojedinačnih upozorenja pretvorila u ozbiljnu globalnu pretnju, već menja način na koji funkcioniše savremeni svet. Evropske i azijske aviokompanije počele su da smanjuju broj letova a nemačka „Lufthansa“ otkazala je čak 20.000 kratkih letova kako bi sačuvala zalihe. Stručnjaci upozoravaju da bi Evropa mogla da ostane bez dovoljne količine avio-goriva već tokom leta ukoliko se transport kroz Ormuški moreuz ne normalizuje, dok pojedine turističke destinacije već beleže pad dolazaka i rezervacija.

Kriza, međutim, ne pogađa samo turizam, ona otvara daleko ozbiljnije pitanje: kako će nestašica goriva uticati na transport rezervnih delova, elektronskih komponenti, medicinske opreme, lekova, hrane i humanitarne pomoći u svetu koji je naučio da funkcioniše uz stalnu dostupnost robe i ljudi.

Svet bez goriva

Nestašica avio-goriva već je naterala brojne aviokompanije da smanjuju broj letova i gase pojedine linije. Stručnjaci upozoravaju da bi predstojeća letnja sezona mogla da bude među najtežima za turizam, jer su pojedine destinacije koje zavise od avio-saobraćaja već suočene sa padom rezervacija i otkazivanjem aranžmana usled rasta cena i neizvesnosti u vezi sa letovima. Posebno su pogođene ostrvske ekonomije, gde je avionski saobraćaj praktično jedina veza sa svetom, pa smanjenje broja letova brzo dovodi do pada dolazaka turista i zatvaranja hotela ili smanjenja radnih mesta.

Međutim, posledice ove krize daleko prevazilaze turizam, jer se avioni ne koriste samo za prevoz putnika, već i za hitnu isporuku lekova, medicinske opreme i kvarljive hrane. Upozorenja međunarodnih energetskih i transportnih organizacija ukazuju da bi u slučaju produženog poremećaja u snabdevanju gorivom moglo doći do ozbiljnih kašnjenja u logističkim lancima, posebno kada je reč o medicinskim pošiljkama i humanitarnoj pomoći.

Već sada pojedine vlade i regulatorna tela pripremaju krizne planove za eventualno racionalisanje letova, jer procene govore da bi zalihe avio-goriva u Evropi mogle da budu dovoljne za svega nekoliko nedelja ukoliko se poremećaji nastave. Ovo više nije problem jedne industrije, već pretnja svakodnevnom funkcionisanju savremenog sveta koji je navikao na stalno i brzo kretanje ljudi, robe i pomoći.

Kako se (već) menja tržište

Kako troškovi goriva rastu iz nedelje u nedelju, aviokompanije širom sveta sve otvorenije traže pomoć država kako bi ublažile finansijski udar i izbegle masovna otkazivanja letova. U Evropi su vlade već počele da popuštaju regulatorna pravila, pa je britanska vlada, pod pritiskom avio-industrije, privremeno ublažila kazne za otkazane letove kako bi kompanijama omogućila da smanje broj polazaka bez gubitka slotova na aerodromima. Sličan pritisak dolazi i iz Sjedinjenih Država, gde su čelnici više niskobudžetnih aviokompanija zatražili od Kongresa privremeno ukidanje federalnog poreza od 7,5 odsto na avionske karte, uz obrazloženje da bi takva mera pokrila približno trećinu naglog rasta troškova goriva. Američke vlasti takođe razmatraju i različite modele subvencija i poreskih olakšica za rafinerije i distributere goriva, kako bi se održalo snabdevanje i sprečio domino-efekat u transportu i turizmu.

U tom kontekstu sve se glasnije govori i o ambicijama američke naftne industrije da proširi svoj uticaj na globalnom tržištu goriva, posebno u trenutku kada su tradicionalni tokovi snabdevanja poremećeni ratom SAD i Izraela protiv Irana, i ograničenim prolazom tankera kroz ključne pomorske rute. Takve inicijative otvaraju pitanje da li se postepeno menja i odnos snaga prema zemljama članicama OPEK-a (Organizacija zemalja-izvoznika nafte), koja su decenijama imale presudnu ulogu u određivanju ritma svetskog tržišta nafte.

Ako države nastave da subvencionišu sopstvenu proizvodnju i preuzimaju veću kontrolu nad cenama i snabdevanjem, tržište koje je nekada bilo vođeno dogovorima velikih izvoznika moglo bi da uđe u fazu mnogo oštrije konkurencije. Nestašica avio-goriva može da se posmatra kao signal dublje promene, to jest prelaska sa relativno stabilnog energetskog sistema na tržište kojim sve otvorenije upravljaju političke odluke i strateški interesi država.

Politika, rat i zavisnost sveta

Uzrok današnje situacije stručnjaci vide u eskalaciji sukoba oko Irana i povremenim ograničenjima plovidbe kroz Ormuz, kroz koji inače prolazi oko petine svetske trgovine naftom. Upravo su američki napadi na tankere, privremena zatvaranja pojedinih pomorskih ruta početkom 2026. i razne sankcije sa zapada – od Venecuele, preko Rusije do Irana, doveli do naglog skoka cena sirove nafte, što se sada gotovo odmah prelilo i na cenu avio-goriva, kao jedan od najosetljivijih rafinerijskih proizvoda. Avio-industrija je posebno ranjiva jer zavisi od relativno malog broja stabilnih pravaca snabdevanja, pa svaki poremećaj u Persijskom zalivu ili na drugim ključnim tačkama brzo izaziva globalne posledice. Tokom marta i aprila cene nafte su u pojedinim trenucima premašile nivo od 100 dolara po barelu, dok su troškovi avio-goriva porasli znatno brže od proseka ostalih energenata, što je dodatno opteretilo poslovanje aviokompanija.

Takav rast cena nije pogodio samo avio-saobraćaj, već i čitav lanac snabdevanja, jer se veliki deo hitnih i vrednih pošiljki, uključujući lekove i medicinsku opremu, oslanja upravo na vazdušni transport. Kada se letovi smanjuju ili poskupljuju, posledice se prenose na logistiku hrane, farmaceutskih proizvoda i industrijskih komponenti, stvarajući lančanu reakciju u mnogim sektorima.

Šta nas tek čeka

Pred svetom su sada dva osnovna scenarija: brza stabilizacija snabdevanja gorivom ukoliko se pomorske rute normalizuju, ili dugotrajnija nestašica koja bi mogla da promeni način na koji se ljudi i roba kreću širom planete. Već sada turističke agencije upozoravaju da bi ture sledeće sezone mogle biti kraće i skuplje, ali daleko od toga da se posledice završavaju na turizmu. Smanjen broj letova znači i da porodice koje žive na različitim kontinentima sve teže planiraju susrete, studenti kasne na univerzitete a ljudi koji rade u inostranstvu teže dolaze kući da reše administrativne ili porodične obaveze. U logistici bi promene mogle biti još vidljivije, jer bi smanjen broj avio-letova mogao da produži vreme isporuke hitnih pošiljki, uključujući rezervne delove za industriju, elektronske komponente i medicinske materijale, što bi usporilo proizvodnju u mnogim sektorima.

Dugoročne posledice po globalnu ekonomiju već se povezuju sa nadmetanjem velikih sila poput Sjedinjenih Država, Irana i Izraela u regionu Persijskog zaliva, ali i sa širim energetskim rivalstvima u kojima učestvuju Rusija i Kina, jer su upravo poremećaji u tim odnosima doveli do ograničenja plovidbe kroz ključne pravce i naglog rasta cena goriva. U takvom okruženju sve više ekonomista upozorava da bi svet mogao da uđe u eru trajno skupljeg transporta, u kojoj će avio-prevoz ponovo postati privilegija a ne svakodnevna potreba.

Pojedini logistički stručnjaci podsećaju da bi deo tereta mogao da se vrati na sporije oblike prevoza, poput brodova i železnice, što bi značilo da pošiljke između Evrope i Severne Amerike koje danas stižu za nekoliko dana avionom, ponovo putuju nedeljama, kao što je to bio slučaj u vreme kada je pomorski transport bio dominantan. Takav povratak sporijim načinima prevoza promenio bi ne samo ekonomiju, već i svakodnevni život ljudi koji su navikli na brzinu i dostupnost svega – od hrane do tehnologije.

Upravo zato kriza sa avio-gorivom danas izgleda kao upozorenje da svet ulazi u period u kojem će brzina, dostupnost i cena kretanja postati jedno od ključnih pitanja savremenog društva.

*U ovoj rubrici ćemo pokušati da pojasnimo aktuelne događaje tako što ćemo se podsetiti ključnih činjenica i istorijskog konteksta koji su im prethodili a koje smo u haosu raznoraznih narativa i tumačenja – možda i zaboravili. Čitaoci su pozvani da i sami predlože teme među onima koje su obeležile proteklu nedelju a kojima bi želeli da se BalkanMagazin pozabavi. Predloge možete slati na office@balkanmagazin.net.