SAD UVODE CARINU OD 25 PROCENATA NA ROBU IZ INDIJE, 50 POSTO BRAZILU I NA BAKAR IZ CELOG SVETA
Indija je optužena što neće da otvori svoje tržište hrane i što kupuje ruske nergente. Brazilu se zamera napad na slobodu govora i istraga protiv bivšeg predsednika, dok je carina na bakar obrazložena potrebom zaštite domaće industrije
Sjedinjene Države od 1. jula počele su da uvode 25-procentnu carinu na robu uvezenu iz Indije. Na društvenoj mreži Truth Social to je napisao amerčiki predsednik Donald Tramp (Trump). Naznačio je, takođe, da toj stopi treba dodati dalje sankcije zbog kupovine energije iz Rusije, ali ništa bliže o tome nije objasnio.
"Indija je, istina, naš prijatelj, ali godinama s njima smo zaključili relativno malo trgovine jer carine su prilično visoke, spadaju među najveće na svetu. Ima najzahtevnije i najneprihvatljivije nenovčane trgovinske barijere od svih zemalja sveta", napisao je on.
"Osim toga, Indija je uvek kupovala pretežnu većinu svoje vojne opreme od Rusije i, zajedno s Kinom, je najveći kupac energije iz Rusije", napisao je Tramp. "I sve to u doba kada bismo svi hteli da Rusija zaustavi ubijanje u Ukrajini", primetio je Tramp i dodao:"Indija bi dakle trebalo da od 1.jula plaća 25-procentnu carinu i još i sankcije".
Šef Bele kuće juče je, takođe napisao da "SAD neće produžiti termin 1. jula za uvođenje tzv recipročnih carina za ostale trgovinske partnere". “Termin 1. jul znači 1.jul - važi i neće biti produžen. Veliki dan za Ameriku!!!", napisao je Tramp velikim slovima.
Saopštenje o carini za Indiju dolazi posle serije dogovorenih trgovinskih osnova sporazuma s Evropskom unijom, Japanom, Filipinima i Indonezijom. Američki predsednik njima savetuje da otvore tržište za američku robu i da Americi omoguće da poveća uvozne carine. On smatra, kako piše AFP, primanja od carina za način kako kompenzovati porast budžetskog deficita koji delimično zavise od nedavnih sniženja poreza iz prihoda. Obećava da će od toga stvoriti više radnih mesta u američkoj privredi.
Trampova odluka suzbila je nade u zaključivanje trgovinskog sporazuma između dve zemlje, o čemu se pregovaralo nekoliko meseci. Američki i indijski pregovarači vodili su nekoliko krugova pregovora s ciljem da se reše sporna pitanja, posebno ulaz na tržište za američke poljoprivredne i mlečne proizvode.
Uprkos napretku u nekoliko oblasti, indijski predstavnici nisu dopustili otvaranje domaćeg tržišta pšenice, kukuruza, pirinča i genetski modifikove soje. Strahovali su od posledica na niski životni standard miliona indijskih zemljoradnika, napisala je agencije Rojters (Reuters).
Indija je izvezla lane u SAD, kako se procenjuje, robu vrednu 87 milijardi dolara. Izvozili su se i prozvodi koji traže umešnu radnu snagu, kao što su odeća, lekovi, drago kamenje i nakit i petrohemijski prozvodi. SAD su prošle godine imale u trgovanju robom sa Indijom deficit od 45,7 milijarde. Indija ima petu po veličini ekonomiju sveta.
Tramp potpisao povećanje uvozne carine za Brazil na 50 posto
Američki predsednik Donald Tramp (Trump) dopunski je veoma povećao uvozne carine za Brazil. Sa sadašnjih 10 procenata povećaće se na 50 procenata, saopštila je Bela kuća. Odluka je motivisana nedavnim političkim odlukama Brazila s kojima se Trampova administracija ne slaže.
Tramp je tako ispunio svoje obećanje da će prema najvećoj ekonomiji Latinske Amerike preduzeti revanš korake za navodne napade na slobodu govora i na "gonjenje veštica" - istraga protiv bivšeg predsednika Žaira (Jair) Bolsonara. Mera će stupiti na snagu za sedam dana.
Bolsonaro je suočen sa optužbama o učešću u pokušaju državnog prevrata. U to se, navodno, upustio zajedno s još nekoliko drugih ljudi tako što su, prema tužiocu, nastojali da spreče stupanje levičarskog političara Luize Inacia Luly da Silve na presedničku funkciju.
Prema Beloj kući, nove Trampove carine se ne odnose na neke proizvode. Među njima je, na primer, sok od pomorandže, neke civilne letilice i njihovi delovi, neka đubriva, energenti i energetski proizvodi...
Tramp potpisao uvođenje 50-procentne carine na uvoz bakra
Američki predsednik Donald Tramp potpisao je uvođenje 50-procentne carine na uvoz bakra u Sjedinjene Države, koja počinje da važi od 1. avgusta. Pozivajući se na Belu kuću, to je danas objavila agencija Rojters (Reuters). Carina će se odnositi na poluproizvode od bakra i na proizvode sa visokim sadržajem bakra, ali ne na sirovi metal. Cena bakra u SAD, u reakciji na ovu informaciju, naglo je pala.
Zajedno sa uvođenjem carine, Tramp je naložio korake za podršku domaće industrije bakra, uključujući i zahteve da se 25 posto visoko kvalitetnog otpada, proizvedenog u SAD, ima prodavati, takođe, na domaćem tržištu.
Još od januara Vašington je analizirao posledice uvođenja carina na bakar s ciljem da se podrži domaća proizvodnja. Šef Bele kuće je 10. jula saopštio da SAD od 1. avgusta uvodi 50 procenata carinu na uvoz bakra. Istakao je da je odluka o tome doneta posle dosledne analize svih pitanja koja se tiču nacionalne bezbednosti.
Cena bakra na berzi COMEX u Njujorku, u reakciji na ovu odluku, pala je skoro 20 posto i došla je na 4,31 američki dolar za libru. To se dogodilo pošto je Bela kuća saopštila da uvodi carinu na uvoz ovog metala manju nego što se očekivao, piše agencija AFP.
Sjedinjene Države uvoze skoro polovinu bakra koji koriste. Većina ovog metala, prema podacima američke geološke službe, potiče iz Čilea.
