Sporazum o carinama EU - SAD: Pariz govori o “crnom danu“, dok iz Berlina stiže podrška za fon der Lajen

Posle brojnih pregovora, pretnji, praznih i realnih obećanja i kontradiktornih najava, Donald Tramp i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen postigli carinski sporazum u nedelju, 27. jula, u Ternberiju u Škotskoj po kome će „većina evropskih proizvoda uvezenih u Sjedinjene Države, uključujući vozila, biti podložna (američkim) carinama od najmanje 15%.“

Uz to Evropska unija (EU) se obavezala da će kupiti američke energente (gas i nafta) u visini od 750 milijardi dolara (639 milijardi evra) da bi zamenila ruski gas – i da će investirati dodatnih 600 milijardi dolara (511 milijardi evra) u SAD. Vašington i Brisel su takođe odlučili da međusobno ukinu svoje tarife na određene strateške proizvode, uključujući vazduhoplovnu opremu.

Šta i ko kupuje i prodaje

Prema podacima Evrostata, 2024. godine, 20 od 27 zemalja članica EU imalo je trgovinski suficit sa Sjedinjenim Američkim Državama, samo u robi (trgovina uslugama nije uključena). Na vrhu rang liste je Nemačka, sa trgovinskim suficitom od 92 milijarde evra, a slede Irska (51 milijarda evra) i Italija (39 milijardi evra). Francuska se nalazi u sredini evropskih zemalja, sa trgovinskim suficitom od 3 milijarde evra u 2024. godini.

Najvažnije stavke u uvozu EU iz Sjedinjenih Američkih Država su : sirova nafta (12,6%), medicinski i farmaceutski proizvodi (9,9%), motori (8%), avioni i prateća oprema (5,4%) i prirodni gas (4,6%). 

S druge strane, medicinski i farmaceutski proizvodi (14,6%), lekovi (8%), automobili i druga vozila (7,3%), ostale mašine (2,7%) i avioni i prateća oprema (2,5%) bili su glavna roba koju su zemlje EU izvozile u Sjedinjene Američke Države prošle godine.

U brojnim prilikama Donald Tramp je optuživao EU da “nije prijateljska“ i da su njene članice predugo koristile oblik američke trgovinske blagonaklonosti i “pljačkale SAD“.

Jedine države članice EU koje uvoze više nego što izvoze u Sjedinjene Države su: Malta (12 miliona evra), Luksemburg (178 miliona evra), Kipar (191 milion evra), Slovenija (277 miliona evra), Poljska (491 milion evra), Španija (6 milijardi evra) i Holandija (25 milijardi evra).

Sporazum između EU i SAD postignut je pet dana pre roka 1. avgusta koji je prethodno postavio predsednik Tramp, precizirajući da će prekoračenje roka povući uspostavljanje kaznenih carina od 30%.

Ova pretnja je zatresla evropske izvoznike, od automobila do farmaceutskih proizvoda i vina.

„Najbolje moguće“?

Mnogi evropski mediji i funkcioneri sada komentarišu da je EU navodno “ograničila štetu“ potpisavši ovaj ugovor i tako je, barem privremeno, okonačana eskalacija trgovinskog rata.

„Petnaest procenata nije beznačajno, ali je najbolje što smo mogli da postignemo“, izjavila je predsednica Evropske komisije posle postizanja sporazuma, dodajući da detalji još uvek treba da se razrade „u narednim nedeljama“.

„Sto posto sam siguran da je ovaj sporazum bolji od trgovinskog rata sa Sjedinjenim Državama“, rekao je novinarima u Briselu evropski komesar za trgovinu Maroš Šefčovič. „Ovo je očigledno najbolji dogovor koji smo mogli postići u veoma teškim okolnostima“, naglasio je on.

Sporazum je, međutim, očigledno neuravnotežen i ide na štetu EU jer je daleko od predloga koji je EU iznela prošlog aprila nudeći recipročno ukidanje carina na trgovinu industrijskom robom.

„Evropa je mogla biti jaka, sama ili u koaliciji sa drugima. Trebalo je da se pripremi za turbulencije. Na kraju bi postigla bolji sporazum i poslala snažnu poruku svetu. Propuštena prilika“, ocenio je Olivije Blanšar, bivši glavni ekonomista MMF-a za švajcarski dnevnik Le Temps.

Iako su zemlje EU u različitoj meri pogođene ovim sporazumom, on predstavlja dodatni udarac evropskoj Uniji jer su izvoznici iz EU već pogođeni slabljenjem dolara.

Većina ekonomista predviđa da će ovaj sporazum izazvati vrtoglavi rast inflacije što će dovesti do rasta cena u SAD, kako za preduzeća tako i za građane. 

Francuski istoričar ekonomije Tristan Kabelo ocenio je da će se velika preduzeća i oni koji imaju novac u SAD – “izvući“, ali ostali to neće moći. 

Reakcije iz evropskih zemalja su uglavnom kritične.

„Crni dan“

“Ovo je crni dan u kome je zajednica slobodnih naroda okupljena oko svojih vrednosti i odbrane svojih interesa, odlučila da se podčini“, napisao je na svom nalogu na mreži X, predsednik francuske vlade Fransoa Bajru, ali je njegov ministar za evropske poslove Bendžamin Hadad bio znatno umereniji:

“Trgovinski sporazum između Sjedinjenih Država i EU, kojim se utvrđuju američke carine na evropske proizvode od 15%, pruža ´privremenu stabilnos´, ali ostaje ´neuravnotežen´“, napisao je Hadad.

Francuski ministar za trgovinu Loran Senmarten negativno je ocenio sporazum, ocenivši da on nikome ne odgovara jer će pogoditi francuska preduzeća, izazvati inflaciju u SAD i skok cena i generalno dodatno gurnuti svetsku ekonomiju u recesiju.

„Tramp pojeo Ursulu fon der Lajen za doručak“

Nemački kancelar Fridrih Merc bio je prvi evropski lider koji je reagovao. Pozdravio je trgovinski sporazum između Sjedinjenih Država i EU u nedelju, rekavši da on „izbegava nepotrebnu eskalaciju u transatlantskim trgovinskim odnosima“.

„Ovim sporazumom je izbegnut trgovinski sukob koji bi ozbiljno pogodio nemačku ekonomiju“, reagovao je Fridrih Merc, izražavajući posebno olakšanje za automobilsku industriju, „gde će sadašnje carine od 27,5% biti skoro prepolovljene na 15%.“

Konzervativni kancelar izrazio je Evropskoj komisiji svoju „punu podršku pregovorima koji će sada početi o detaljima sporazuma“.

Mađarski premijer Viktor Orban oštro je u ponedeljak kritikovao sporazum postignut u nedelju između EU i Sjedinjenih Država o carinama, smatrajući ga „gorim“ od onog koji je u maju postigla Velika Britanija.

„Nije Donald Tramp sklopio dogovor sa Ursulom fon der Lajen, već je Donald Tramp pojeo Ursulu fon der Lajen za doručak“, izjavio je mađarski lider u prenosu uživo na Fejsbuku koji je vodio portparol njegove stranke.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je u ponedeljak da će sporazum zadati „veoma težak udarac“ evropskoj industriji.

„Takav pristup će dovesti do dalje deindustrijalizacije u Evropi, do preusmeravanja investicija iz Evrope u Sjedinjene Države i, naravno, to će biti veoma težak udarac“, rekao je Sergej Lavrov tokom foruma u blizini Moskve.

Italija je reagovala oprezno: „Sporazum između EU i Sjedinjenih Država okončava fazu neizvesnosti i izbegava trgovinski rat. Ispitaćemo sve detalje“, napisao je Antonio Tajani, italijanski ministar spoljnih poslova, na mreži X.

Slično mišljenje iznela je i premijerka Đorđa Meloni, koja je u poseti Etiopiji na samitu UN o bezbednosti hrane.

„Smatram pozitivnim što postoji sporazum, ali dok ne vidim detalje, ne mogu da donesem bolji sud“, rekla je u Adis Abebi, a citiraju je italijanski mediji.

Premijer Španije Pedro Sančez podržava trgovinski sporazum između EU i SAD „bez ikakvog entuzijazma“.

„Cenim konstruktivan stav [...] koji je pokazala predsednica Evropske komisije“, Ursula fon der Lajen, koja je pregovarala o ovom sporazumu sa predsednikom SAD Donaldom Trampom, i „podržavam ovaj trgovinski sporazum, ali to činim bez ikakvog entuzijazma“, rekao je on na konferenciji za novinare u Madridu. Prehrambena industrija je jedan od sektora koji će u Španiji biti najteže pogođen uvođenjem carinske stope od 15%.