Zapadni mediji o razlozima izraelskog napada na Iran: “Pravi cilj“ je svrgavanje režima u Teheranu?

Većina zapadnih medija postavlja pitanje koji je “pravi cilj“ izraelskog napada na Iran, da li on ide dalje od neutralizacije iranskih nuklearnih postrojenja i da li Izrael prvenstveno želi da ubrza pad režima u Teheranu.

Ugledni francuski islamolog i univerzitetski profesor Žil Kepel smatra da je Izrael napao Iran, pre svega, iz unutrašnje političkih razloga.

„Svet zadržava dah jer prisustvuje kraju svetskog poretka uspostavljenog 1945. godine, ravnoteži straha, a zatim i onoga što je (bivši francuski šef diplomatije) Iber Vedrin nazvao američkom hiper-silom. Nedoslednosti američkog predsednika ostavile su prazan prostor za delovanje svakome. Prvi koji je iskoristio taj vakum bio je Netanjahu, u vreme kada je bio u veoma delikatnoj situaciji, da bi održao svoju vladu i izbegao odgovornost za ono što se dogodilo 7. oktobra, jer njegova administracija nije predvidela Hamasov pogrom. Danas, međutim, napad na Gazu više nije koristan jer Hamas više nema nikakve vojne kapacitete“, objasnio je Kepel u intervjuu za dnevni list La Dofin (https://www.ledauphine.com/defense-guerre-conflit/2025/06/15/conflit-iran-israel-on-assiste-a-la-fin-de-l-ordre-mondial-etabli-en-1945).

Izrael izabrao „pogodan trenutak“

“Pregovarajući o svom nukelarnom programu sa Sjedinjenim Državama Iran je upao u zamku. Trampu je bio potreban sporazum sa Iranom, nakon neuspeha u vezi sa Ukrajinom i konfuzije oko carina. Odbijajući Trampove uslove, Iran je izazvao njegovo nezadovoljstvo, a Netanjahu je iskoristio taj “prazan prostor“ i naterao Trampa da ga podrži, iako on nije još ništa odlučio“, kaže Kepel.

On naglašava da su 12. aprila bili počeli razgovori o nuklearnom programu Teherana i to uz posredovanje Sultanata Oman, između tima Donalda Trampa i vlade Irana i da je već kružilo više scenarija u vezi sa planiranom reintegracijom „ukroćenog“ Irana u međunarodnu zajednicu...

“Uprkos tome izraelski udari na Islamsku Republiku počeli su 13. juna. Oni označavaju početak ofanzive koja je trebalo da bude odlučujuća, nakon vojne likvidacije Hamasa u Gazi, Hezbolaha u Libanu i režima Bašara el Asada u Siriji.“, kaže Kepel.

On ocenjuje da je Izrael sa vojne tačke gledišta izabrao “pogodan trenutak“ jer Iran, osim starih ruskih aviona, nema vazduhoplovstvo i nije nimalo sigurno da ima dovoljne zalihe raketa, dok Izrael ima ogromne zalihe.

“Pri tom, režim takoreći visi o koncu: društvene mreže prikazuju ljude u Teheranu kako slave svaki put kada se uništi vojna zgrada“, kaže Kepel.

Između domaćeg režima i i izraelskih udara

Emanuel Rezavi, francuski novinar iranskog porekla koji je “pokrivao“ brojne ratove međutim ocenjuje za Radio Evropa1 (https://www.europe1.fr/international/israel-peut-compter-sur-un-capital-sympathie-au-sein-de-liran-affirme-emmanuel-razavi-758777) da “niko ne može da kaže“ kako će iransko stanovništvo u sadašnjem kontekstu reagovati u odnosu na teokratski režim mula.

Slično stvari vidi i Azadeh Kian, francusko-iranska državljanka i profesorka sociologije na Univerzitetu u Parizu, koja kaže da je “narod Irana sada uklješten između režima i izraelskih udara“.

“Jedna od posledica izraelskih udara svakako će biti slabljenje građanskog pokreta u Iranu koji je mnogo postigao (u borbi protiv iranske teokratije)“, rekla je profesorka Kian u intervjuu za sajt francuske državne televizije za inostranstvo France 24 (https://www.france24.com/fr/vidéo/20250614-israël-dit-frapper-des-dizaines-de-lanceurs-de-missiles). I ona smatra da je Netanjahu napao Izrael da bi “onemogućio postizanje diplomatskog dogovora Irana sa SAD“ i da bi “skrenuo pažnju sveta sa zločina u Gazi“. Dodaje da Izrael bombarduje velike gradove i rezidencijalne kvartove u Iranu, da tamo ginu deca i žene i da se o tome ne govori.

“Ima Izraelaca koji su rekli da je dobro što su ubijeni režimski komandanti, ali treba znati da stradaju i civili, mnogo njih“, objašnjava ona da je u kontaktu sa prijateljima iz Irana koji je izveštavaju šta se događa.

Komentrišući izjavu Netanjahua, da on navodno “nije protiv iranskog naroda već protiv režima“ u Teheranu, ona je rekla da je na Irancima da promene režim u svojoj zemlji i da to nije uloga Netanjahua.

Kian je rekla da je kao francusko – iranska državljanka šokirana stavom predsednika Makrona, koji podržava  napade Izraela. Smatra da Netanjahu masovnim bombardovanjima takođe pokušava da skrene pažnju sveta  sa zločina u Gazi.

“Sada sve zavisi od američkog predsednika Trampa“ koji “s jedne strane ima obaveze prema svojim biračima jer im je obećao mirovnu politiku SAD u svetu, a sa druge strane deluje da ga je Netanjahu doveo pred svršen čin“, kaže ona.  

“Nije u interesu Irana da u rat uvuče SAD, napadajući zapadne saveznike u regionu“, zaključila je ona.

Stalna bezbednosna kriza je politika Netanjahua

Sa druge strane Atlantika, američki časopis Forin polisi (https://foreignpolicy.com/2025/06/13/israel-iran-strikes-regime-change-nuclear-claims/) nema mnogo sumnje kada je reč o “pravom cilju“ izraelskog napada na Iran.

„U suštini nikada se nije ni radilo o iranskom nuklearnom programu. Oduvek se radilo o tome šta da se čini sa režimom“.

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) zaključila je 12. juna da „Teheran ne poštuje svoje obaveze o neširenju nuklearnog oružja, na šta je iranski režim odgovorio objavom intenziviranja proizvodnje obogaćenog uranijuma“.

„Tada je Izrael udario“, zaključuje Forin polisi po kome su izraelski napadi „dimna zavesa“ koja maskira pravi cilj Izraela, a to je da pre ili kasnije eliminiše režim mula.

„Osim toga tu je i domaća politika“, nastavlja Foreign Policy. „Kao što je pokazala vojna operacija u Gazi, stalna bezbednosna kriza je ključni element Netanjahuove strategije da produži svoju političku moć i odloži presudu u procesu za korupciju koji se vodi protiv njega“.

Iranski režim bez spoljne pomoći

Izraelski napad je „pogodio iranski režim u srce“, ubivši visoke oficire i udarajući na nuklearne i vojne objekte, izveštava belgijski dnevni list Leko (https://www.lecho.be/economie-politique/international/moyen-orient/l-iran-accule-beaucoup-de-conditions-sont-reunies-pour-une-chute-du-regime/10611778.html).

„U svakom slučaju, iranski režim može da računa samo na sebe…Njegovi glavni saveznici, Rusija i Kina, pozivaju na izbegavanje eskalacije – jasan signal da neće intervenisati kako bi pokušale da ga spasu“, piše ovaj list. „Sve ovo dešava se u vreme“ zastoja u pregovorima Irana sa Sjedinjenim Državama“, naglašava dnevnik.

Amir Azimi, glavni urednik persijskog servisa Bi-Bi-Sija (https://www.bbc.com/news/articles/c79e233j2gro) ne sumnja da su prave namere izraelskog premijera - da izazove „promenu režima u Teheranu“. Po njemu „Izrael računa da će napadi i ubistva destabilizovati režim i otvoriti put narodnom ustanku - barem se Netanjahu tome nada, ali to nimalo nije izvesno.“

Bi-Bi-Si ističe da su „mnogi Iranci nezadovoljni ekonomskom situacijom i nedostatkom slobode izražavanja, prava žena i prava manjina“ u zemlji. Međutim, novinar Amir Azimi nije u potpunosti uveren da će sukobi između Izraela i Irana pokrenuti „lančanu reakciju“ koja će ubrzati pad režima. Promena režima u Iranu imala bi „značajan uticaj na ceo Bliski istok“ i gurnula bi Iran „u haos“- kaže on.

„Izgleda da Teheran nema nema mnogo održivih opcija“. Režim bi mogao da izabere „najbezbedniju opciju“, odnosno da nastavi pregovore sa Sjedinjenim Državama kako bi započeo deeskalaciju, što bi se svodilo na priznavanje „poraza“ – analizira britanski javni servis.