RUSKA EKONOMIJA POKAZUJE PRVE ZNAKE HLAĐENJA
Tempo se, prema ministru, usporio u nizu grana - hrana, hemijska industrija, drvna industrija i u nekim granama mašinogradnje, javlja Rojters, pozivajući se na ministra privrede Maksima Rešetnikova
(ilustracija, Maksim Rešetnjikov, ministar privrede, https://tass.ru/ekonomika/14694817)
Ruska ekonomija pokazuje prve znake hlađenja: pod uticajem visokih kamatnih stopa i inflacije, smanjuju se prihodi i narudžbine u raznim granama. Pozivajući se na ministra privrede Maksima (Maxim) Rešetnikova, to je sinoć javila agencija Rojters (Reuters).
Tempo se, prema ministru, usporio u nizu grana - hrana, hemijska industrija, drvna industrija i u nekim granama mašinogradnje.
Obim narudžbina se, prema njegovim rečima, snižava u celoj privredi. "Tipični primer jeste automobilsko tržište, gde usled visokih kamatnih stopa pada prodaja ličnih vozila, a naročito kod specijalizovanih mašina i poljoprivredne tehnike", rekao je ministar.
Prema nedavnim istraživačkim izveštajima moskovskog Centra za makro-ekonomsku analizu i kratkoročne prognoze, koji je blizak Kremlju, ruskoj ekonomiji ove godine preti talas bankrota firmi. Udeo firmi s rizičnim stepenom zaduženosti privatnih firmi lane se udvostručio, proističe iz analize.
Ruska centralna banka je na poslednjem svom zasedanju ovog meseca, prema očekivanjima, zadržala osnovnu kamatnu stopu na 21 posto. Na sadašnji nivo, koji je najviši od 2000. godine, centralni bankari su povećavali kamatnu stopu postupno, od septembra pre dve godine do oktobra lane i to sve u borbi protiv inflacije koja je dostigla 9,5 posto. Time je inflacija prevazišla prognoze centralne banke.
Posle početka rata u Ukrajini, pre tri godine, Centralna banka je povećala osnovnu kamatnu stopu na 20 posto, da bi podržala kurs rublje, ograničila inflacione pritiske i kočila brzi odliv kapitala iz zemlje. Kasnije su centralni bankari osnovnu kamatnu stopu postupno snizili na 7,5 posto.
