Pouke opštinskih izbora u Francuskoj: birači “kaznili“ udruživanje sa levim i desnim ekstremistima

“Nema pobednika“, rekao je francuski premijer Sebastian Lekorni posle upravo završenih opštinskih izbora na kojima su građani birali predsednike u 35 hiljada opština. Političke partije sada svode bilanse svojih strategija, pokušavajući da izvuku pouke, pri tom gledajući ka predsedničkim izborima koji će se održati u aprilu iduće godine.

Rezultati govore da su francuski građani pokazali da ne poštuju politikantske kombinacije i pragmatične ideološke koalicije kakvih je bilo između dva kruga ovih izbora.

Novi gradonačelnik Emanuel Gregoar (foto https://www.instagram.com/p/DV67JMFjKn-/?img_index=1)

Socijalista pobedio u Parizu

Gotovo svi kandidati levog centra (socijalisti ili zeleni) koji su se u drugom krugu izbora udružili sa kandidatima krajnje leve Nepokorene Francuske – izgubili su izbornu trku. One koji su to odbili da učine – birači su nagradili poverenjem.

Socijalisti prebacuju krajnjoj levici sumnjivi populizam i savez sa ekstremističkim nasilnim grupama. Lider krajnje levice prilagodio je svoj program onome što smatra da od njega očekuju kvartovi sa stanovništvom imigrantskog porekla i uz to integrisao omladinske grupe ekstremne levice čiji su članovi nedavno uhapšeni zbog ubistva linčovanjem jednog mladog aktiviste sa krajnje desnice.

Najznačajniji rezultat zauzimanja jasnog i principjelnog stava prema Melanšonovom iskliznuću ka ekstremizmu jeste pobeda socijalističkog kandidata na izborima za gradonačelnika Pariza. Novi gradonačelnik Emanuel Gregoar odbio je da se u drugom krugu udruži sa kandidatkinjom ekstremne levice.

Na sličan način pobedili su kandidati levog centra u Marseju gde je gradonačelnik levog centra dobio i drugi mandat, odbivši koaliciju sa kandidatom krajnje levice “po cenu svog poraza na izborima“.

Udruživanje sa  Nepokorenom Francuskom  (LFI) takođe je donelo poraz „Zelenima“ u Strazburu. Odlazeća gradonačelnica „Zelenih“, Žan Barsegijan, mislila je da može da spase svoj mandat udruživanjem sa strankom Žan-Lika Melanšona, ali se prevarila. Birači su podržali povratak bivše socijalističke gradonačelnice Katrin Trautman, koja se u drugom krugu udružila sa malom strankom sa desnog centra „Horizonti“ koja je izrazito proevropski orjentisana.

Udruživanje Socijalističke partije i Nepokorene Francuske nije uspelo u Tuluzu, četvrtom najvećem gradu u Francuskoj, koji ostaje desno, kao ni u Limožu i u Klermon Feranu, koji je skrenuo udesno, poput Tila, bivšeg uporišta bivšeg predsednika Fransoa Olanda, čvrstog protivnika saveza sa ekstremnom levicom, za kojeg se govori da bi ponovo iduće godine mogao da uđe u trku za izbor predsednika.

Usitnjena politička scena

Samo u Nantu druga kandidatkinja PS-a, Žoana Rolan, nije kažnjena zbog svog saveza sa LFI u drugom krugu. Izuzetak je i Lion gde je podrška „Nepokorene Francuske“ možda bila korisna „Zelenima“ čiji je kandidat – dosadašnji gradonačelnik Gregori Duse proglašen pobednikom.

Iako su i krajnje desna stranka Nacionalno okupljanje i krajnje leva Nepokorna Francuska posle prodora u prvom krugu glasanja na opštinskim izborima pokazivali velike ambicije - njihov entuzijazam je sada splasnuo.

Krajnja desnica, koja je do sada držala samo dvanaest opština, gajila je veoma velike ambicije. Nadala se da će osvojiti Marsej, Tulon i Nim, tri velika grada čije bi osvajanje bilo veliki događaj, ali i pored prodora – naročito na jugu Francuske – nade krajnje desnog Nacionalnog okupljanja su se izjalovile.

Nacionalno okupljanje sada krivi desni centar za svoj loš učinak, tvrdeći da je klasična buržoaska desnica ta koja je praktično ignorisala njihovu ponudu za saradnju uoči drugog kruga glasanja. Krajnja desnica je ipak osvojila nekoliko desetina novih opština, uključujući i Nicu, zahvaljujući svom savezniku i nekadašnjem republikancu (desni centar) Eriku Siotiju.

„Nikada ranije RN i njeni saveznici nisu imali toliko izabranih odbornika“, naglasio je lider Nacionalnog okupljanja Žordan Bardela u nedelju uveče. Postepenim osvajanjem novih teritorija i izborom opštinskih odbornika, njegova krajnje desna stranka će zaista moći da utiče na senatske izbore u septembru. Marin Le Pen se nada da će osnovati parlamentarnu grupu u Senatu, gde do sada praktično stranka nije bila zastupljena.

Ovi izbori su potvrdili da je francuska politička scena usitnjena (sa nacionalnim parlamentom u kome niko nema većinu) ali su dali priliku političkim strankama da izvuku neke pouke uoči predsedničkih izbora iduće godine. 

Jedna od njih je nesumnjivo poruka Francuza da nemaju poverenja u menadžerski pristup politici, da očekuju da ih vode ljudi koji imaju političke i moralne ideje i načela, a ne „preleću“ u nedolične saveze samo da bi pobedili i dobili vlast. Takvima će možda i na predsedničkim izborima iduće godine uskratiti svoje glasove.

Utisak je da je sa završetkom opštinskih izbora u Francuskoj počela kampanja za predsedničke izbore iako se još ne zna ko će biti kandidati.