Politički komitet Parlamentarne skupštine Saveta Evrope danas o izveštaju Dore Bakojani: Kosovu punopravno članstvo i tri poslanička sedišta?

Politički komitet Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE) danas popodne na sastanku u Parizu raspravljaće i glasaće o izveštaju grčke poslanice Dore Bakojani u kome se predlaže da Kosovo bude primljeno u Savet Evrope.  

Ukoliko Komitet za političke poslove – kao što se očekuje – danas usvoji ovaj izveštaj, on će zatim biti stavljen na dnevni red plenarnog zasedanja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope zakazanog za 15. april.

Parlamentarna Skupština, po proceduri, treba zatim da usvoji rezoluciju i pošalje preporuku Komitetu ministara spoljnih poslova 46 država članica Saveta Evrope. Oni bi na sastanku 17. maja mogli da donesu konačnu odluku o prijemu Kosova u ovu panevropsku organizaciju zašta je neophodno najmanje dve trećine glasova.

Pozdrav napretku kosovskih vlasti

U izveštaju Dore Bakojani kaže se da “Parlamentarna skupština preporučuje Komitetu ministara da pozove Kosovo da postane članica Saveta Evrope pod imenom ‘Kosovo’“ i da “Kosovu dodeli tri sedišta u Parlamentarnoj skupštini”.

Ističe se da “Parlamentarna skupština pozdravlja napredak Kosova u domenu ljudskih prava, demokratije i pravne države i pozdravlja se napredak koji je ostvarila sadašnja vlada, posebno u domenu borbe protiv korupcije i uvođenja građanskog partnerstva za parove istog pola“ u građanskom zakoniku.

Ocenjuje da je Kosovo “parlamentarna demokratija koja funkcioniše“.

Traži se od Prištine da preduzme važne i konkretne mere kako bi se što pre formirala Asocijacija opština sa srpskom većinom“.

Tumačenja „eminentnih pravnika“

Bakojani u svom izveštaju kaže da su “eminentni pravnici“ procenjivali jedino da li je pravosudni sistem Kosova usklađen sa normama Saveta Evrope“, ali da se “nisu bavili pitanjem da li Kosovo zadovoljava uslove za prijem u Savet Evrope u smislu kako to propisuje član 4 statuta organizacije po kome u članstvo može da bude primljena “svaka evropska država“.

Sa stanovišta “eminentnih pravnika“ procena o postojanju nečijeg državnog statusa “zavisi od političke odluke…“, kaže se  u Izveštaju Dore Bakojani i zaključuje da svaka država posebno donosi odluku da li će priznati Kosovo kao “evropsku državu“.

Ističe se da bi “prijem u Savet Evrope predstavljao važnu etapu u procesu evropske integracije Kosova“.

Neviđene okolnosti za prijem i strah od rascepa u SE

S obzirom da 12 od 46 država članica Saveta Evrope ne priznaje Kosovo kao državu, u izveštaju Dore Bakojani se konstatuje da su “okolnosti zahteva Kosova za prijem bez presedana“ i izražava se bojazan da  “ne bi došlo do rascepa u jedinstvu država – članica“ Saveta Evrope.

Od država koje ne priznaju Kosovo traži se da poštuju odluku o njegovom prijemu u Savet Evrope, kada bude donesena. Poziva se Komitet ministara da prilikom donošenja konačne odluke osigura da se  “prijemom Kosova /… / ne prejudicira stav nijedne zemlje članice u pogledu statusa Kosova“, da “države članice, kakav god da je njihov stav prema zahtevu Kosova za prijem, poštuju odluku Komiteta ministara“ i /…/ „sarađuju u njenom sprovođenju /…/ i da, kada Kosovo bude primljeno kao stalna članica u Savet Evrope, ova organizacija okonča politiku neutralnosti u pogledu njenog statusa“.

Zahtevi koji otkrivaju

U izveštaju se kaže da Parlamentarna skupština, pre nego što preporuči da Kosovo bude primljeno u Savet Evrope, “traži od vlasti Kosova“ da se obavežu između ostalog da će na planu poštovanja demokratskih institiucija i pravne države “u celini poštovati pravosudnu vlast /…/ da će se boriti protiv korupcije i organizovanog kriminala, da će paziti da eksproprijacije budu vršene uz poštovanje zakona i da svi zakoni u tom pogledu u budućnosti budu u skladu sa Ahtisarijevim planom, posebno kada je reč o zaštiti dobara Srpske Pravoslavne Crkve, da će promeniti u najkraćem mogućem roku projekat zakona za eksproprijaciju nekretnina, koji je podnet Skupštini Kosova“.

Dalje se traži i da se “Kosovo obaveže“ da će “preduzeti sve neophodne mere kako bi prestala napetost na severu Kosova i suzdrži od odluka koje bi bile štetne za prava i uslove života Srpske zajednice…“ Takođe, da će “preduzeti hitne mere u pogledu ponovnog uključivanja Srba na Kosovu u snage policije, pravosudni sistem i javnu upravu na severu Kosova“ kao i da će se “suzdržati od upotrebe snaga specijalne policije na severu Kosova za izvršavanje zadataka obične policije“, da će paziti da snage specijalne policije budu raspoređivane samo ukoliko je to neophodno i da ojačaju saradnju sa KFOR-om I UNPROFOR-om“.

Na planu ljudskih prava traži se, između ostalog, poštovanje prava nacionalnih manjina i preduzimanje mera “koje bi podstakle pomirenje zajednica na Kosovu“.

Na “međunarodnom planu“ traži se od Kosova da učestvuje u dijalogu koji se vodi uz posredništvo EU i poštuje obaveze već preuzete u tom kontekstu.

Dalje, takođe u odeljku o obavezama Kosova “na međunarodnom planu“, traži se da Kosovo učini “realne napore u procesu normalizacije odnosa sa Srbijom“ kao i da “rešava svoje međunarodne sporove na miran način i unapređuje odnose dobrosusedstva u regionu“.

U izveštaju se poziva Komitet ministara da “učini sve što je u njegovoj moći, kako na diplomatskom, tako i na političkom planu kako bi prijem Kosova bio koristan ne samo za ovu zemlju i za svakog pojedinca koji je pod njenom jurisdikcijom, već i kako bi bio faktor stabilnosti demokratske bezbednosti i mira na Zapadnom Balkanu i u Evropi“.

Traži se „pozitivan odgovor“ - uprkos „pogoršanju“ i „ćorsokaku“

Ocenjuje se da bi prijem Kosova u Savet Evrope trebalo „da dobije pozitivan odgovor“, da će to voditi ka jačanju normi iz oblasti ljudskih prava i svim pojedincima pod jurisdikcijom Kosova garantovati pristup Evropskom sudu za ljudska prava “.

Ocenjuje se da se od maja meseca prošle godine kada je Kosovo podnelo zahtev za prijem u Savet Evrope “bezbednosna situacija u opštinama na severu Kosova, znatno pogoršala“. Dok je “proces normalizacije i dijaloga izmedju Beograda i Prištine“ u “ćorskokaku“.

Podsetimo, još 2012. Kosovo je otvorilo konzulat u Strazburu čiji je nezvanični zadatak bio da priprema prijem u Savet Evrope, najstariju panevropsku organizaciju koja nadzire poštovanje ljudskih prava i načela pravne države u zemljama - članicama.

Kosovo je u novembru 2013. primljeno u Evropsku banku za razvoj Saveta Evrope, a u septembru 2014. postalo je član Venecijanske komisije – institucije Saveta Evrope koja se bavi nadzorom funkcionisanja pravne države u državama članicama i zemljama - kandidatima za članstvo. Kosovo od samog poccetka ima podršku više od dve trećine država članica SE što je dovoljno za prijem u SE.

Priština je u januaru 2016. godine dobila pravo da njeni poslanici prisustvuju i učestvuju, bez prava glasa, na zasedanjima komiteta (odbora) Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, a zatim i na plenarnim zasedanjima.

U maju prošle godine Priština je zvanično uputila zahtev Savetu Evrope za prijem u ovu najstariju panevropsku organizaciju.