Posle izjave francuskog predsednika da ne isključuje slanje trupa u Ukrajinu: Makron ostao bez podrške saveznika

Francuski predsednik Emanuel Makron najavio je da će u Parlamentu i u Senatu biti sazvana debata i glasanje o podršci Ukrajini. Ovo je saopštenje izdato nakon Makronove izjave da ne treba isključiti ideju o slanju zapadnih trupa u Ukrajinu.

Makronove reči digle su na noge opoziciju u Francuskoj i izazvale uzbunu u Evropi gde nije dobio podršku nijedne od zemalja koje podržavaju Kijev protiv Moskve.

Neprihvatljijv “probni balon“

Savetnik ukrajinskog predsednika Mihajlo Podoljak pozdravio Makronove reči kao „dobar znak“, ali izgleda da čak ni u Kijevu one nisu dočekane bez rezerve.

„U principu sam veliki pobornik ovog pristupa… ali njegova primena postavlja neka složena pitanja“, piše Pavlo Klimkin, bivši ministar spoljnih poslova (od 2014. do 2019.) u postu koji je objavio Kanal 24, a preneli su francuski mediji. 

 „Ako ova odluka bude odobrena i sprovedena pre potpunog oslobađanja ukrajinske teritorije, ovo bi moglo dovesti do klasičnog scenarija 'u korejskom stilu', to jest podele na dve teritorije koje podržavaju suprotstavljeni saveznici, kao što je bio slučaj sa Korejom…“, napisao je Klimkin.

Ne samo da nijedna država - saveznica nije prihvatila da sledi Makrona, već su mu upućene i oštre kritike, posebno u Nemačkoj, gde je ocenjeno da je  „probni balon” predsednika Makrona - izduvan.

Nemački kancelar Olaf Šolc podsetio je da „ono što smo odlučili zajedno od početka važi i za budućnost“. Dakle, „neće biti trupa na terenu, vojnika koje šalju ni evropske države ni države NATO na tlu Ukrajine“, rekao je on.

Kritike su posebno jake u Nemačkoj. U uvodniku Zidojče cajtunga govori se „o mani velikih najava“, koja se smatra „tipičnom“ za Emanuela Makrona i osuđuje se „očigledan jaz između predsednikovih reči i postupaka“.

Nemački nedeljnik Špigl preneo je da je „Olaf Šolc je odbacio razmišljanja francuskog predsednika o slanju zapadnih trupa u Ukrajinu, uveravajući da su se lideri potpuno složili o ovoj temi na konferenciji održanoj 26. februara u Parizu. Uveče istog dana Makron je, međutim, izjavio da „danas nema konsenzusa da se pošalje … kopnena vojska. Ali u dinamici događaja - ništa ne treba isključiti.”

„Evo ga ponovo“, piše dopisnik švajcarskog Tages-Anzajgera. „Ne tako davno, u još jednom trenutku slabosti, Emanuel Makron je izbacio još jednu 'šokantnu rečenicu' koja je nametnula pitanje “da li je predsednik zaista razmislio pre nego što je rekao?“. Predsednik je tada pomenuo stvaranje međunarodne koalicije protiv Hamasa, ideja koja je propala“.

U toku jučerašnjeg dana zvanično i Velika Britanija, Španija, Italija, Švedska, Mađarska, potvrdile su da nisu spremne da pređu crvenu liniju  i podrže izjavu francuskog predsednika.

Upozorenje iz Rusije i opravdanja iz Francuske

I zvaničnik NATO-a je poručio je da "nema planova" za slanje kopnenih trupa. „NATO i saveznici pružaju Ukrajini vojnu pomoć bez presedana. Ovo radimo od 2014. godine, prešli smo u najveću brzinu nakon ruske invazije, ali ne postoji plan za borbene trupe NATO-a na terenu u Ukrajini“, izjavio je on, a preneli su francuski mediji.

Kremlj je, sa svoje strane, upozorio: ako snage Severnoatlantske alijanse stignu u Ukrajinu, to bi bila objava rata za Moskvu.

„U ovom slučaju ne bismo govorili o verovatnoći, već o neizbežnosti sukoba“, rekao je portparol Rusije Dmitrij Peskov, upozoravajući da slanje trupa u Ukrajinu ne bi bilo u interesu Zapada.

Francuski ministar spoljnih poslova Stefan Sežurne pokušao je da opravda kontroverznu izjavu predsednika Makrona, ocenivši da bi Zapad trebalo da „razmotri nove akcije podrške Ukrajini”, kroz operacije kao što su deminiranje ili „proizvodnja oružja … na teritoriji Ukrajine“. Prema njegovim rečima, „neke od ovih akcija mogle bi da zahtevaju prisustvo na ukrajinskoj teritoriji bez prelaska ratnog praga“.

„Moramo biti veoma jasni i vrlo lucidni, pobeda Rusije nad Ukrajinom bi ozbiljno ugrozila našu i evropsku bezbednost“, upozorio je i šef francuske diplomatije.

„Nema govora o ratu protiv Rusije“

Na društvenoj mreži X lider leve opozicije Žan-Lik Melanšon ocenio je da bi „rat protiv Rusije bio ludilo“, dok je poslanik Olivije For istakao „zabrinjavajuću predsedničku lakoću“.

Juče se ceo dan u Narodnoj skupštini u Parizu raspravljalo o Makronovoj problematičnoj izjavi.

Francuski ministar odbrane, Sebastijen Lekornu rekao je na sastanku skupštinskog odbora za odbranu da je „jasno da nema govora o vođenju rata protiv Rusije“. Ali „kazati da ništa ne isključujemo ne znači ni biti slab, ni biti za eskalaciju“, upozorio je ministar. On je dodao da je „prirodno da različiti šefovi država i vlada okupljeni u Parizu mogu sebi da postavljaju pitanja o tome šta se još može učiniti“, posebno u smislu „čišćenja mina“ ili „obuke“.

Sa krajnje levice i sa krajnje desnice poslanici su oštrim rečima optuživali predsednika da je neodgovoran i da Francusku hoće da uvuče u nuklearni rat sa Rusijom.

Kao i ministri, tako je i premijer Atal u opštoj buci i graji u Narodnoj skupštini branio predsednika, uzvraćajući liderki Nacionalnog okupljanja Marini Lepen da su “ruske snage već ovde – to ste vi“.