Udar evropskih demokratija na Evropski sud za ljudska prava: Optužuju sudije u Strazburu da štite “strane kriminalce“!

U 46 država članica Saveta Evrope mnogi sudski i drugi sporovi godinama završavaju se pretnjom: “Ići ćemo do Strazbura ako treba“, što znači: “Ići ćemo do Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu“.

“Pretnja Strazburom“ mogla da postane prazna reč ukoliko uspe udar (reč nije prejaka) koji je proletos najavilo devet evropskih država protiv Saveta Evrope i njegove najčuvenije institucije - Evropskog suda za ljudska prava.

Sud “preterano štiti kriminalce”

Naime, krajem maja ove godine lideri devet država EU (Italije, Danske, Austrija, Poljske, Belgije, Estonije, Letonije, Litvanije i Češke Republike) potpisali otvoreno pismo u kome najavljuju da su spremne da zanemare odluke Evropskog suda za ljudska prava. Pripisuju sudu u Strazburu “preterano štiti strane kriminalce od proterivanja“ i tako „ograničava” njihove mogućnosti za donošenje političkih odluka. Tvrde da im Evropski sud za ljudska prava time smanjuje im “kapacitet da zaštite društvo“.

Politička jesen koja se u EU i van nje najavljuje kao zapaljiva, mogla bi da pokaže da su ove pretnje vrlo ozbiljne i da najavljuju suštinsku promenu posleratnog evropskog poretka koja bi se mogla svesti na formulu: demokratije ukidaju demokratska načela kada im više nisu korisna.

Odluke Evropskog suda za ljudska prava obavezujuće su za sve zemlje članice Saveta Evrope (SE): EU i još 19 država van EU uključujući i Srbiju. Sve države članice SE su potpisnice Evropske povelje o ljudskim pravima čiji je garant upravo Evropski sud za ljudska prava.  

Odbacivanje konvencije o ljudskim pravima?

Podsetimo, Savet Evrope je međuvladina organizacija osnovana 1949. godine sa ciljem da spreči povratak totalitarizma i novog velikog rata na starom kontinentu tako što će nadgledati poštovanje načela pravne države u državama članicama. U tom kontekstu, 1953. godine ustanovljena je Evropska konvencija o ljudskim pravima čije će odrednice sve zemlje članice uneti su svoje zakone. Evropski sud za ljudska prava, kao institucija Saveta Evrope, osnovan 1959. godine da bi nadzirao poštovanje ovih vrednosti u praksi.

Otvoreno pismo devet zemalja EU objavio je kabinet italijanske premijerke Đorđe Meloni  (https://www.governo.it/sites/governo.it/files/Lettera_aperta_22052025.pdf) u petak 22. Maja, nakon sastanka u Rimu između italijanske premijerke Đorđe Meloni (krajnja desnica koja bez kompleksa afirmiše Musolinijevo nasleđe) i danske premijerke Mete Frederiksen (socijaldemokratska stranka) koja takođe zagovara strogu anti-imigracijsku politiku.

Lideri devet država EU izričito traže “(pre)ispitivanje“ tumačenja evropske konvencije o ljudskim pravima koja je po definiciji univerzalna i predstavlja jedan od stubova posleratnog političkog poretka na Zapadu. 

“Ono što je nekada bilo ispravno, ne mora da znači da će biti (ispravno) i sutra. Od vremena kada su na ruševinama posle Drugog svetskog rata nastajale naše ideje svet se suštinski promenio“, poručili su. Oni traže promene “međunarodnih konvencija“, dalje pooštravanje migracione politike i da “povrate kontrolu nad ilegalnom imigracijom“.

Devet zemalja dalje, eksplicitno najavljuju da su spremne da ignorišu pravno obavezujuću konvenciju o ljudskim pravima i da zanemare sprovođenje presuda Evropskog suda za ljudska prava jer je njihov cilj – kako naglašavaju - “očuvanje demokratije“.

Rešavanje migrantskog pitanja - proterivanjem

“Po našem mišljenju, bezbednost žrtava (stranih kriminalaca) i bezbednost većine građana koji poštuju zakon je ključno i najvažnije pravo. I, kao opšte pravilo, trebalo bi da ima prednost nad svim drugim razmatranjima“, poručili su lideri devet zemalja EU.

U pozadini ove najave devet država je nezadovoljstvo vlada presudama Evropskog suda za ljudska prava. Mnogi evropski lideri pozivaju na rešavanje zahteva za azil - slanjem migranata u treće zemlje (outsourcing) koje nisu članice EU.

U Italiji su nacionalni sudovi blokirali primenu sporazuma premijerke Meloni sa Tiranom o transferu migranata iz Italije u Albaniju. Polovinom juna ove godine Kasacioni sud u Rimu uputio je ovaj slučaj Sudu pravde Evropske unije u Luksemburgu (koji sudi prema kriterijumima Evropske konvencije za ljudska prava) kako bi on blokirao svaki dalji transfer zbog sumnje da je italijanska vlada prekršila evropske standarde repatrijacije.

Kako je otkrio italijanski dnevnik La Repubblica (https://www.repubblica.it/cronaca/2025/06/27/news/albania_migranti_cassazione_governo-424695191/), vlada je odbila da poštuje odluku suda sopstvene države, i vojnim čamcem ipak je prebacila oko deset migranata iz Italije u pritvorski centar Gjadër u Albaniji, a ministar unutrašnjih poslova Mateo Piantedozi je izjavio: „Uvereni smo da smo na pravom putu u pogledu primene evropskog prava. Stoga će se uskoro izvršiti i drugi transferi.“

Kakva je korist od Evropskog suda za ljudska prava

Iako nisu potpisale “otvoreno pismo“, Francuska, Nemačka i Velika Britanija su suštinski na istoj liniji.

Evropski sud za ljudska prava osudio je do sada Nemačku, između ostalog, (https://hudoc.echr.coe.int/#{%22itemid%22:[%22001-237290%22]}) zbog “automatskog“ proterivanja stranaca kojima nije ni data prilika da traže azil što je pravo koje svi ljudi na svetu u načelu imaju po Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima.

Da bi Nemačka mogla da napusti Evropsku konvenciju o ljudskim pravima ako ne bude moguće reformisati evropski sistem azila, potvrdio je Jens Špan (Jens Spahn), jedan od vodećih konzervativnih političara u Nemačkoj, bivši ministar kancelarke Merkel a sada lider grupe CDU (demohrišćani) - CSU (konzervativci) u nemačkom Bundestagu u intervjuu za britanski dnevnik The Times 10. decembra prošle godine  (https://www.thetimes.com/world/europe/article/germany-could-leave-echr-over-migration-crisis-say-poll-favourites-5j3cbkht5)

„Želimo da pružimo zaštitu, ali takođe da imamo kontrolu i da budemo u mogućnosti da odlučujemo kada, šta i zašto“, rekao je Špan,  dodajući da veruje da su druge evropske zemlje spremne da sarađuju sa Nemačkom u rešavanju migracione krize i promeni zakona kako bi ojačale nacionalni suverenitet.

„Ako dođete do zaključka — a to je debata koja se trenutno vodi i u Velikoj Britaniji — da se ove stvari ne mogu promeniti jer za to nema većine, onda naravno morate ponovo razmisliti o svom članstvu (Evropskom sudu za ljudska prava)“, rekao je tada Špan za Tajms i dodao: „Nije Bogom dano da moramo biti član u svim tim stvarima. Srećni smo što smo član, ubeđeni smo multilateralisti, ali to mora doneti i neku korist.“

Pritvorski centri kao zatvori

Političari u britanskoj Konzervativnoj stranci dali su slične predloge. Evropski sud za ljudska prava blokirao 2022. godine slanje tražilaca azila iz Velike Britanije u Ruandu sa kojom je Velika Britanija sklopila ugovor o prijemu proteranih sa njene teritorije. Tadašnja konzervativna vlada u Londonu je oštro kritikovala presudu.

Kemi Badenoh, liderka Konzervativne stranke (sada u opoziciji), rekla je 6. juna 2025. godine da je sve ubeđenija da Velika Britanija mora da napusti Evropsku konvenciju o ljudskim pravima jer Evropski sud za ljudska prava neće da čuje za argumente devet država potpisnica otvorenog pisma i odgovara da “pravosuđe ne može da sledi političke cikluse“. Ona je podržala automatsko proterivanje migranata koji su ilegalno došli u Veliku Britaniju, bez prava na traženje azila što garantuje Evropska konvencija za ljudska prava (https://www.youtube.com/live/3MFGOFGoeWo?feature=shared).

Francusku je (do 2024.) Evropski sud za ljudska prava čak jedanaest puta osudio zbog zatvaranja migrantskih porodica sa decom u takozvanim Centrima za administrativno zadržavanje (CRA), „uzimajući u obzir uzrast maloletne dece, uključujući i odojče, uslove prijema u pritvorskom centru Menil-Amelot (Mesnil-Amelot) i trajanje njihovog pritvora, Sud smatra da su ih nadležni organi podvrgli (nehumanom ili ponižavajućem) postupanju“, piše u jednoj od presuda (https://hudoc.echr.coe.int/fre#{%22itemid%22:[%22001-211122%22]}) Evropskog suda za ljudska prava.  

U izveštaju pet francuskih asocijacija o centrima za administrativno zadržavanje, objavljenom 2022. godine (https://www.lacimade.org/wp-content/uploads/2023/04/RA_CRA_2022_web.pdf ), navodi se da je od prve osude Francuske 2012. godine do 2023. godine, više od 35.000 dece boravilo u pritvorskim centrima.

U ove centre koji imaju odlike zatvora, strance koji ilegalno borave u Francuskoj zatvaraju administrativne, a ne pravne vlasti, sa ciljem da budu proterani u treće zemlje.

Slična je situacija u skoro svim zemljama EU. Brojni izveštaji govore o veoma lošim uslovima, nehumanom tretmanu i odsustvu kontrole kršenja osnovnih ljudskih prava bespravno zatvorenih ljudi širom Starog kontinenta.

Politička kontrola pravosuđa i kriminal

Kritikujući presude Evropskog suda za ljudska prava, većina vlada tvrdi da imaju pravo da proteruju strane delikvente nakon što su osuđeni i izdržali kaznu. Evropski sud za ljudska prava tumači, međutim, da su ljudska prava univerzalna što znači da osuđeni stranci ne treba da dobijaju “dvostruku kaznu“ odnosno dodatnu kaznu proterivanja.

Zahtev devet država EU da se preispita tumačenje Evropske konvencije o ljudskim pravima zapravo je pokušaj da se pravosuđe stavi pod političku kontrolu.

Ovakva politika, koju je danska premijerka Frederiksen nazvala “pragmatičnom“, nužno se završava ukidanjem demokratije I  uspostavljanjem oligarhije – vlasti grupe ljudi – u ovom slučaju milijardera, finansijskih centara moći i mafijaških organizacija.

Iako mnogi evropski lideri tvrde da je problem to što oni više ne mogu da kontrolišu sistem azila, problem je zapravo to što države više ne mogu da kontrolišu organizovani kriminal koji, takoreći, drži pod kontrolom migrantske tokove.

Ima indikacija da su demokratske države ušle su u partnerske odnose sa organizovanim kriminalom. Na primer, u drugoj polovini 2008. godine organizovani kriminal je bukvalno spasio najveće zapadne banke koje su se našle bez gotovine, na ivici kolapsa, “ubrizgavši“ im za “pranje“ 352 milijarde narko-dolara (https://www.theguardian.com/global/2009/dec/13/drug-money-banks-saved-un-cfief-claims).

Drugi primer: od 2014. zemlje EU - sledeći preporuke Eurostata (agencija EU za statistike) - uključuju u svoj BDP “prljavo“ bogatstvo stvoreno kroz ilegalne aktivnosti kao što su prodaja droge, prostitucija i slično (https://ec.europa.eu/eurostat/documents/24987/6642470/FAQ-NA-1.pdf)

Demontiranje poretka u Evropi?

Migranti su samo izgovor za demontiranje osnovnog demokratskog načela o tri međusobno nezavisne vlasti: pravosudne, zakonodavne (parlament) i izvršne (vlada). U Savetu Evrope su to vrlo dobro razumeli.

Iako su ostali u registru političke učitivosti, najviši funkcioneri Saveta Evrope reagovali su neuobičajeno oštro na otvoreno pismo devet država.

U saopštenju za štampu od 24. maja 2025. godine, Alen Berse, generalni sekretar Saveta Evrope, inače bivši ministar unutrašnjih poslova Švajcarske, odgovorio je: „Ako se (institucije) poklone hirovima politike, rizikujemo da oslabimo stabilnost koju te institucije treba da garantuju. Sud ne sme biti korišćen kao oružje – ni protiv vlada, niti od strane vlada“.

I Alen Berse, kao i Teodoros Rusopulos, predsednik Parlamentarne Skupštine Saveta Evrope, iz novina su saznali da postoji otvoreno pismo lidera devet zemalja članica.  

Činjenica da lideri devet država nisu svoje pismo adresirali na Generalnog sekretara Saveta Evrope, ni na predsednika Parlamentarne Skupštine Saveta Evrope (PSSP), ni na predsednika Evropskog suda za ljudska prava  - sama po sebi predstavlja politički čin. 

Ako bi odluke Evropskog suda za ljudska prava postale “mrtvo slovo“, jer se ne bi primenjivale, Savet Evrope i njegove institucije bi se sveli na diplomatske pričaonice. Tako bi bile ukinute sve pravne prepreke za ponovno uspostavljanje totalitarnih država na evropskom kontinentu.

Time bi demontiranje posleratnog poretka u Evropi bilo dovršeno.